Mama i tata su u primaćoj gledali televiziju. Ja sam na tapetiću igrao se sa franjama. Mama je iz kauča rekla: ‘Ma viš ti ovog Milanovića, molinte lipo! Niko ga ništa ne pita, a on se hvali da mu je dida bija ustaša! Koji mu je to đir, jebate?’ Tata je iz hotelje rekao: ‘Đir mu je da idu izbori, mišu! Mora se čivik kvalificirat za daljnje natjecanje! Nije lud da ispadne u prvim kolima!’ Mama je rekla: ‘Čoviče božji! Znači, bez dide ustaše više nemoš bit ni ljevičar, a kamoli desničar!’ Tata je rekao: ‘Bez dide ustaše si promašen slučaj! Nula od čovika! U Hrvackoj ti je bolje neimat obe noge, nego neimat didu ustašu!’
Onda je mama sa tugicom pogledala prema meni i rekla je: ‘Jadni naš Robi! Budućnost mu je čista koma!’ Ja sam skupijo franju sa tapetića i pitao sam: ‘Zašto mi je budućnost koma?’ Tata je rekao: ‘Zato, sinak, šta ti dida nije bija ustaša! Lipo te stari partizančina zajeba u životu!’ Mama je rekla: ‘Neće te, sinak, primit ni u mladež esdepea, a kamoli u mladež hadezea!’ Tata je rekao: ‘A ako ne prođeš kroz neku mladež, u zreloj dobi si jeba ježa! Osuđen si bit niko i ništa!’ Mama je rekla: ‘Čista koma!’
Malo poslje sam ja utiho izgibao iz primaće. Onda sam ja u hodniku ćopijo telefon i nazvao sam mog dida na Šoltu. Ja sam njega pitao: ‘Dida, jesil ti bija ustaša?’ Dida je rekao: ‘Da jesan li ubija ustaše? Naravski da san ih ubija, unukiću! Taraca san ih leva-leva! Ono, od Neretve do Dravograda! Di je prošla moja brigada, tu nije osta kamen na kamenu!’ Ja sam rekao: ‘Ma ne pitan jesil ih ubija, nego jesil bija ustaša?’ Dida je rekao: ‘Dobro, neke san i samo bija, ono, pribija bi ih na mrtvo ime, al ih ne bi skroz ubekija! Znaš kako se u nas u brigadi govorilo – boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije motka u junaka!’
Ja sam još malo spikao sa didom i vratijo se u primaću na tapetić. Plus mi je u glavi bijo teži ošamut. Mama i tata su gledali televiziju. Samo onda je malo poslje u hodniku zazvoncao telefon. Tata je odgibao da će se javit. Na telefonu je bila neka teta. Teta je rekla: ‘Dobar dan, radimo telefonsko istraživanje povodom izbora! Biste li bili voljni odgovoriti nam na nekoliko kratkih pitanja?’ Tata je počeškao se po jajima i rekao je: ‘Pa ono, može, ako će bit stvarno kratko…’
Teta je rekla: ‘Prvo pitanje – koliko vam je važno šta je Zoran Milanović obznanio da mu je djed bio ustaša?’ Tata je rekao: ‘Pa ono, boli me neka stvar šta je bija njegov dida…’ Teta je rekla: ‘Drugo pitanje – bi li vam bilo draže da je Milanović rekao da mu je djed bio partizan?’ Tata je rekao: ‘Ne bi, bija bi mi isti klinac…’ Teta je rekla: ‘Treće pitanje – ako bi se vaš unuk jednog dana kandidirao na izborima, da li bi vam smetalo ako javno prizna da mu je djed bio njemački ovčar?’ Tata je rekao: ‘Čekaj malo, jebate… Zašto bi ja bija njemački ovčar?!’ Teta je rekla: ‘Zato šta van punac poručuje da jebavan pas mater!’
Tata je držao sluju na uvu sa zinutim ustima i iskobečenim očima. Onda je iz telefona javio se moj dida: ‘Šta kažeš, zete, na malu Mirandu, a? To ti je od mog Tonina unuka! Još nije ni punoljetna, a već radi telefonske ankete!’ Tata je njemu podviknijo: ‘A sram te bilo, staro prdilo! Vriđaš me iz čista mira, i to priko neke balavice!’ Dida je rekao: ‘Iz čista mira, je li? A zašto je mene moj unukić maloprije nazva i pita me jesan li bija ustaša, a? Jedva san se nekako izvuka u odgovorima! Pivaj, gubo!’
Tata je u telefon rekao: ‘Otkud bi ja to zna, jebate? Toš morat njega pitat!’ Dida je rekao: ‘Ma nemoj? A viš, ja bi reka da su mu prije toga mater i ćaća malo oprali mozak!’ Tata je rekao: ‘Ja? Šta bulazniš, fosilac, kako bi mu ja to opra mozak?’ Dida je rekao: ‘Naprimjer primjera tako šta si mu reka da mu je dida sjeba karijeru zato šta nije bija ustaša!’ Tata je rekao: ‘Dobro, to su činjenice, jebemu sveca! Ne znači da ja ditetu peren mozak ako ga suočavan sa istinom!’ Dida je viknijo: ‘Ja san, zete, u partizane iša zbog ideala!’ Tata je rekao: ‘E znan! Al saće tvoj unuk patit zbog tvojih ideala!’ Dida je dreknijo: ‘Ja san se s puškon u ruci borija za bolje sutra, majmune!’ Tata je rekao: ‘Kužin ja to, prika, al štaš sad kad je posli sutra došlo preksutra?’
Tata je tuta forca poklopijo sluju i rekao je: ‘Sad sam mu ga lipo brokva!’ Onda je on ugibao nazad u primaću i sijo je u hotelju. Tata je rekao: ‘Pun je meni kurac njegovih brigada i ofanziva!’ Onda je mama okrenila se prema meni i rekla je: ‘A ti, mala pantagano, ne moraš odma okolo špijavat šta se u ovoj kući govori! Kapito?’ Ja sam turao franje po tapetiću i držao sam začepljenu labrnju. Mama i tata su nastavili gledat televiziju. Samo onda je za kvarat od ure opet zazvoncao telefon. Tata je skočijo prema hodniku i rekao je: ‘Ako je opet šesta lička, odma ću ga složit u pizdu materinu!’ Samo na telefonu je bijo neki barba. Barba je rekao: ‘Mogu li dobit Robija?’ Tata je pitao: ‘Koga?’ Barba je rekao: ‘Robija! Živi li na tom broju dječak po imenu Robi?’ Tata je pitao: ‘A ko ga triba?’ Barba je rekao: ‘Djed od Zorana Milanovića!’
Onda sam ja sa barbom spikao na telefon. Plus sam svako malo u spiki ja rekao: ‘Dobro! Fala van lipa!’ Mama i tata su se u izneredu došaptavali u primaćoj. Mama je tati rekla: ‘Ovo je stara ulješura opet namistila neku brumu!’ Tata je rekao: ‘Ne znan, nije mi poznat glas…’ Mama je rekla: ‘Biće kreten nagovorija Tonina da glumi starog ustašu!’ Tata je rekao: ‘Neam blage, nije mi zvučalo ni ka Toninov glas…’ Mama je rekla: ‘Ne može Milanovićev dida bit živ, jebaga irud! Mora bi imat minimum devet ipo banki!’ Tata je rekao: ‘Ja isto mislin, mišu, al žilavi su ti ustaše, naročito danas…’ Onda sam ja sa barbom završijo spiku na telefon i rekao sam: ‘Okej, fala van lipa! Želin van ugodan dan!’
Mama i tata su mene čekali u primaćoj sa upitnicima u očima. Mama je pitala: ‘I? Šta je reka?’ Ja sam rekao: ‘Pa neću sad ić špijavat…’ Samo tata je dreknijo: ‘Aj ne seri, klipane! Brže pivaj!’ Onda sam ja rekao: ‘Prvo mi je reka da mu je unuk teški imbecil šta se hvali da mu je dida bija ustaša… Drugo je reka da ga je nazva moj dida i zamolija ga da me nazove da mi malo sredi komatozu u glavi… Treće je reka da ja mogu uspit u životu i ako mi dida nije bija ustaša, jerbo je to sasvim svejedno… Četvrto je reka da je drugi svjecki rat odavno završija i da oni šta su nekad bili ustaše i partizani danas mogu bit skroz dobri frendovi, a njihovi unuci pogotovo… Peto je ponovija da mu je unuk teški imbecil i da ne pada mu na pamet glasat za njega!’
Mama je u roku munja skočila u hodnik i nazvala je dida na Šoltu. Onda je ona viknila u sluju: ‘Čako, kakvi to cirkus opet izvodiš?! Koji ti je ovo kretineto glumija Milanovićevog dida?’ Dida je rekao: ‘E ovi put nije cirkus, ćerce! Lipo san nazva čovika i zamolija ga da mi smiri unukića, jerbo su ga gube roditeljske ispizdile!’ Mama je viknila: ‘Ma kako moš tako lagat, jebate! Pa ti čovika ni ne znaš!’ Dida je rekao: ‘Naša san ga u imeniku! Bogami san se iznenadija da je još živ, ima priko devet ipo banki! Žilavi su ti ustaše, naročito danas…’
Mama je zarežala: ‘Čako, ti nisi zdrav u glavu, majkemi mile!’ Dida je rekao: ‘Bogami san ja ovde jedini čist u glavu! Ić malom ditetu govorit da će mu život bit sjeban zato šta mu dida nije bija ustaša! Pa kako vas nije stid, i tebe i tu škovacu za koju si se udala!’ Mama je cijuknila: ‘Ama to je bila zajebancija, čako!’ Dida je rekao: ‘Jebeš ti takvu zajebanciju ako ti dite padne u komu! Vi ste zviri, a ne roditelji! Mora san hitno intervenirat! Osin toga, čovik je skroz normalan! Odma je skužija di je problem, pa san mu da broj da nazove!’ Mama je rekla: ‘Oho, vidin ja da si se ti skompa sa starin ustašom! Šta je to, pomirba u điru, a?’ Dida je rekao: ‘Ako nisi znala, ćerce, drugi svjecki rat je završija prije mali miljon godina! I plus toga je čovik prva liga, reka san ti, skroz smo lipo proćakulali! Bacili smo i dogovor da se za koji dan nađemo na kavi!’ Mama je pitala: ‘Šta, doće on na Šoltu?’ Dida je rekao: ‘Ma ne, poću ja gori!’ Mama je pitala: ‘Di gori? U Zagreb?’ Dida je rekao: ‘U Blajburg!’
Robi K. (IIIa) Tekst prenosimo s Peščanika
