Mi smo u školi imali nastavu iz matuše. Na matuši mi đaci rješavamo teške zadatke i računice. Ona učiteljica Smilja je prozvala onu Nelu Svinjogojstvo da odgovara. Onda je uča Neli zadala zadatak: ‘Ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, i ako od tih deset iljada njih tri iljade produži dalje za Sloveniju, a pet iljada za Mađarsku, koliko izbjeglica ostaje u Hrvackoj?’ Onda je onaj Rino Sajla doviknijo iz predzadnje klupe: ‘Ostaje ih pun kufer!’ Uča Smilja je naperila prst prema njemu i podviknila je: ‘Začepi, Rino! Nisan tebe pitala, nego Nelu!’ Onda je Nela Svinjogojstvo rekla: ‘U Hrvackoj ostaje dvi iljade izbjeglica!’ Učiteljica je rekla: ‘Bravo, Nelice! Tačan odgovor!’ Onda je ona balibanica Lidija dobacila: ‘Al šta da Hrvacka radi sa dvi iljade izbjeglica?’ Uča Smilja je njoj rekla: ‘To gradivo ne možemo obrađivat na satu matematike, nego na satu poznavanja prirode i društva! Sad se bavimo samo zbrajanjem, oduzimanjem i drugim računskim operacijama!’
Onda sam ja iz zadnje klupe rekao: ‘Isto je to malo bezdušno!’ Učiteljici Smilji je uletilo čudilo: ‘Šta je bezdušno?’ Ja sam rekao: ‘Pa bezdušno je da se sa jadnim izbjeglicama prave računske operacije!’ Onda je moj drug Dino uletijo: ‘Tako je! Izbjeglice su takođe ljudi! A ovde se o ljudima govori ka da su brojevi!’ Uča Smilja je počeškala se iza livog uva. Onda je ona rekla: ‘Slažen se! To ispada malo dehumano! Zato odsad nećemo govorit o ljudima ka da su brojevi, nego ćemo pričat o brojevima ka da su ljudi! Okej?’
Ja i Dino smo gledali u uču sa težom zblentozom. Onda je ona prozvala onu pedericu Sandru da odgovara. Svi živi znaju da pederica Sandra je lumen za matušu. Uča Smilja je njoj postavila pitanje: ‘Ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, a zna se da su to uglavnon Sirijci i Libijci, i ako od tih deset iljada njih pet iljada produži dalje za Sloveniju, a sedan iljada za Mađarsku, koliko izbjeglica ostaje u Hrvackoj?’ Pederica Sandra je najprvo malo dumala. Onda je ona složila ebete facu kao da ne kuži ništa živo. Uča je pitala: ‘Onda?’ Pederica Sandra je rekla: ‘Pa ispada da ih je izašlo više nego šta ih je ušlo!’ Učiteljica Smilja je rekla: ‘Nisan pitala koliko ih je izašlo i ušlo, nego koliko ih je ostalo!’ Pederica Sandra je rekla: ‘Pa nije osta nijedan!’ Uča je rekla: ‘Bravo, Sandrice! Tačan odgovor!’ Pederica Sandra je pitala: ‘A ko su onda onih dvi iljade šta su otišli, a nisu ušli?’
Učiteljica Smilja je nasmješkala se isprid ploče. Ona je rekla: ‘To gradivo ne možemo obrađivat na satu matematike, nego na satu poznavanja prirode i društva! Sad se bavimo samo računskim operacijama! Govorimo o brojevima, a ne o njihovom etničkom sastavu!’ Pederica Sandra je pitala: ‘Šta je to etnički sastav?’ Onda je onaj Kane Šteta uletijo: ‘A stvarno si glupa, Sandra! Učiteljica ti oće reć da su onih dvi iljade viška Hrvati šta su se priobukli u Sirijce i Libijce i zbrisnili od užasa u svojoj zemlji!’ Uča je rekla: ‘Ispravo razmišljaš, Kane! Iako to spada u poznavanje prirode i društva!’ Onda sam ja pitao: ‘A Srbi?’
Tu su svi rulja iz razreda okrenili se prema meni. Kane Šteta je pitao: ‘Koji Srbi?’ Učiteljica Smilja je pitala: ‘Koji Srbi?’ Ona tuljanica Niveska je rekla: ‘Moj tata kaže da Srba u Hrvackoj nema ni za jedan autobus! Prema tome, stasistički gledano, među one dvi iljade Hrvata ne može bit više od jednog ipo Srba!’ Ja sam rekao: ‘A moj tata kaže da sve izbjeglice u Hrvacku dolaze iz Srbije!’ Kane Šteta je pitao: ‘Pa šta onda?’ Uča je pitala: ‘Pa šta onda?’ Ja sam rekao: ‘Koliko među onih deset iljada izbjeglica šta su ušli u Hrvacku ima Srba šta su se priobukli u Sirijce i Libijce i zbrisnili od užasa u svojoj zemlji?’
Rino Sajla je rekao: ‘Stvarno, jebate…’ Mala Teica je rekla: ‘Možda su većina Sirijaca i Libijaca ustvari Hrvati i Srbi…’ Tuljanica Niveska je rekla: ‘Možda su svi…’ Onda je učiteljica Smilja uletila: ‘Aj nemojte, dico, puno fantazirat! Pitanje ti je skroz na mistu, Robi! Al ne možemo ga obrađivat na satu matuše, jerbo je to gradivo iz poznavanja prirode i društva!’ Nela Svinjogojstvo je pitala: ‘Zašto sva dublja pitanja o izbjeglicama spadaju u poznavanje prirode i društva?’ Kane Šteta je njoj rekao: ‘A stvarno si glupa kad to ne znaš! Zato šta izbjeglice upadaju u našu prirodu da nam kvare društvo!’ Moj drug Dino je Kanu pitao: ‘A jel onda Hrvati izlaze iz naše prirode da nam poprave društvo?’
Onda je učiteljica Smilja podviknila: ‘Dosta je bilo! Nemojte, dico, komplicirat život kad je situacija ionako složena! Ostanimo kod matematike! I predlažen da se rađe držimo Sirijaca i Libijaca dok vježbamo zbrajanje i oduzimanje! Hrvate i Srbe ćemo spominjat kad pređemo na operaciju djeljenja!’ Mala Teica je pitala: ‘A šta je sa operacijom množenja?’ Uča je rekla: ‘O množenju ćete učit kod sestre Melite na nastavi vjeronauka!’ Moj drug Dino je rekao: ‘Baš šteta! U množenju sam najjači!’
Učiteljica Smilja je Dinu rekla: ‘Okej, kad si tako pametan ondaš nam ti rješit sljedeći malo teži zadatak!’ Moj drug Dino je ustao se iz klupe. Uča je njemu zadala zadatak: ‘Ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, i ako od tih deset iljada njih šest iljada odma ode u Sloveniju, a njih osan iljada u Mađarsku, za koliko godina će Hrvacka ostat bez stanovništva?’ Ja sam uletijo: ‘A Srba već nema!’ Uča je meni dreknila: ‘Ti se, papane, ne mišaj! Ovo je zadatak za Dina!’ Dino je jauknijo: ‘Ali malo mi je pretežak, učiteljice!’ Uča je rekla: ‘E pa reka si da si najjači u množenju! Aj da te sad vidin!’ Dino je pitao: ‘Jel mi možete ponovit zadatak?’ Uča Smilja je zakolutačila sa očima i ponovila je: ‘Znači, ako u Hrvacku u jednom danu uđe deset iljada izbjeglica, i ako od tih deset iljada njih osan iljada odma zbriše u Mađarsku, a njih šest iljada ode u Sloveniju, koliko će godina morat proć da Hrvacka ostane bez stanovništva?’ Dino je rekao: ‘Previše!’
Samo onda je balibanica Lidija pitala: ‘Ako svi odu, ko će izać na izbore?’ Tuljanica Niveska je rekla: ‘Mogu Hrvati glasat i iz dijaspore!’ Rino Sajla je rekao: ‘Kurac mogu kad su se već priobukli u Sirijce i Libijce!’ Onda sam ja uletijo: ‘Alo, ekipa! Pa ne možemo na satu matuše razglabat o izborima! To spada u poznavanje prirode i društva!’ Samo onda je učiteljica Smilja zakreštala: ‘E baš možemo! Evo sad tebi, pametnjakoviću, jedan zadatak!’ Ja sam se u roku odma dignijo iz klupe. Uča je meni zadala zadatak: ‘Ako od miljon Hrvata njih trista iljada glasa za HDZ, a dvista iljada za SDP, koliko će ih ostat neopredjeljeno?’ Ja sam malo produmao i rekao sam: ‘Maksimalno trista iljada!’ Uča se nakeserila: ‘Žalin slučaj, krivi odgovor! Falija si za minimalno dvista iljada!’ Ja sam rekao: ‘Tih dvista iljada su opredjeljeni! Samo nemaju pravo glasa!’ Učiteljici je uletijo lakši iznered: ‘Kako nemaju pravo glasa? Ka naprimjer ko?’ Ja sam rekao: ‘Ka naprimjer ja!’
Tu je učiteljica Smilja odvalila od smijade. Ona je meni rekla: ‘Pa kakoš ti, klipsone, imat pravo glasa kad si još dite?’ Ja sam rekao: ‘Pa šta da san dite? Zašto dica ne bi mogla ić na izbore?’ Uča je rekla: ‘Kako zašto? Zato šta su dica još mala!’ Ja sam pitao: ‘Pa šta da su mala?’ Uča Smilja je rekla: ‘Kad si mali nemoš se kužit u politiku!’ Ja sam rekao: ‘Niko nije toliko mali da ne skuži koliki je Karamarko debil!’
Robi K. (IIIa)
Tekst prenosimo s Peščanika
