Nedavna akcija uručenja malih poljoprivrednih mašina povratnicima iz Srbije u Hrvatsku još jednom je pokazala intenzivne aktivnosti Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) oko pomoći različitim kategorijama ratom ugroženog stanovništva.
- U poslednjih deset i više godina, KIRS je na razne načine angažovan oko pomoći povratnicima. Za one koji žele da se vrate, a takvih je u 2020. bilo veoma malo, svega sedam porodica, organizuje se prevoz selidbenih stvari. Značajnija pomoć su četiri vida podrške povratnicima - kroz podelu setvenog materijala, košnica, dodelu malih poljoprivrednih mašina, kao i bele tehnike. Nekoliko godina Komesarijat je pomagao i poljoprivredne zadruge povratnika, tamo gde su one postojale. Tokom ove godine, već je isporučena pomoć u vidu setvenog materijala, košnica i poljoprivrednih mašina područjima, a u septembru se očekuje i podela bele tehnike - kažu iz ove ustanove. Komesarijat na godišnjoj razini izdvaja značajna financijska sredstva, oko 100.000 eura, za pomoć povratnicima i povratničkim zajednicama u Hrvatskoj, a ukupna pomoć od 2010. godine do sada iznosi skoro milion eura, iako je praksa pomaganja nešto duža.
- U tom smislu saradnja sa SNV je izuzetno važna i dobra. Bez njihovog angažmana teško da bismo mogli da podelimo pomoć povratnicima. SNV ih obaveštava o tome da je pomoć dostupna, kroz javne pozive na koje povratnici apliciraju, zatim organizuju distribuciju prispele pomoći i snose određene troškove te distribucije, što je takođe značajno - priopćavaju iz Komesarijata.
Najvažniji doprinos ova državna ustanova pružila je u zbrinjavaju izbjeglica. Prema podacima Komesarijata, tokom ratova devedesetih, s drugih prostora bivše SFRJ, u Srbiju je izbjeglo 618.000 osoba.
- Najveći deo izbeglih lica se integrisao u srpsko društvo pa je oko 400.000 lica steklo državljanstvo, dok je status izbeglica zadržao manji broj. Prema poslednjim podacima Komesarijata, u statusu izbeglica nalazi se još 25.330 lica, od toga 17.334 iz Republike Hrvatske, a 7.996 iz Bosne i Hercegovine. Svima njima KIRS je pomagao na brojne načine, od prihvata i smeštaja u kolektivne centre na samom početku, pomoći u hrani i rešavanju osnovnih životnih potreba, preko pomoći pri rešavanju statusa u Republici Srbiji, ekonomskom osnaživanju, novčane pomoći, pa sve do trajnog stambenog zbrinjavanja - ističu u komesarijatu.
Jedan od načina rješavanja stambenog pitanja za izbjeglice bio je Regionalni stambeni program u koji su uključeni Srbija, Hrvatska, BiH i Crna Gora. Po najnovijim podacima, do sada je krov nad glavom obezbeđen za 5.987 porodica, završene su zgrade u 36 lokalnih samouprava, a gradilišta su otvorena u još dvadeset opština i gradova. Useljen je 1.941 stan, dodeljeno 2.144 paketa građevinskog materijala, izgrađeno 305 montažnih kuća i kupljeno 1.597 seoskih domaćinstava za izbeglice iz BiH i Hrvatske. Kroz pregovore sa donatorima i partnerima na ovom Programu, Komesarijat je obezbedio sredstva za dodatnih 1.900 stambenih rešenja za izbeglice.
- Iz budžeta Republike Srbije i obezbeđenih donatorskih sredstava do sada je stambeno zbrinuto 24.481 porodica. Dodeljena su 4.374 seoska domaćinstva, 13.731 paketa građevinskog materijala, 643 montažne kuće kao i 5.733 stambenih jedinica, a ekonomski je osnaženo je 21.905 porodica. Simbolički govoreći, to je grad od oko sto hiljada ljudi - ukazuju u Komesarijatu, zadovoljni što je u Srbiji Regionalni stambeni program u punom zamahu.
- Projekte izgradnje višeporodičnih stambenih objekata realizuje 51 grad ili opština, dok 91 jedinica lokalne samouprave RHP provodi preko dodele paketa građevinskog materijala i otkup seoskih kuća. Sve četiri komponente RHP realizovali su Beograd, Novi Sad, Pančevo, Šabac, Beočin, Temerin, Kruševac, Smederevo, Kikinda, Zrenjanin i Sremski Karlovci. Posebno su ponosni na činjenicu da pandemija Kovida -19 nije zaustavila dodelu stambenih rešenja za izbeglice u Srbiji, pa su lani podelili više od 2.000 stambenih rešenja. U narednom periodu očekuje se useljenje više od 230 izabranih porodica u novoizgrađene stanove u Smederevu, Subotici, Pančevu, Smederevskoj Palanci, Varvarinu, Vršcu i Boru. Jednakim tempom nadaju se nastavku u 2022., očekivanja su Komesarijata uz naglasak na veoma dobroj suradnji s državnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.
- Delokrug rada Komesarijata je veoma širok, te je za uspeh bilo kog posla od suštinskog značaja dobra saradnja i koordinacija na svim nivoima državne uprave i lokalne samouprave. Mi tu saradnju negujemo i, uvek gledamo da joj doprinesemo - kažu. Podsjećaju i na integraciju izbjeglica u srpsko društvo.
- U doba najvećeg priliva izbeglica, 60.000 ljudi bilo je smešteno u 700 kolektivnih centara, koji su svi, osim jednog u Bujanovcu, zatvoreni. A još 18 izbeglica boravi u pet kolektivnih centara na Kosovu i Metohiji. Najviše izbeglica utočište je našlo u velikim gradovima - Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i njihovoj okolini. Što se regionalne raspodele tiče, najviše izbeglih je potražilo novo mesto za život u opštinama širom Vojvodine, ali ih ima po celoj Srbiji. Onog trenutka kad su izbeglice došle u Srbiju, one su činile čak deset odsto ukupnog stanovništva - kažu i tvrde da se najveća integracija u Evropi od Drugog svjetskog rata naovamo desila se upravo u Srbiji nakon ratova devedesetih. "Gotovo 400.000 ljudi je uzelo državljanstvo Srbije i time su u svim pravima i obavezama postali punopravni članovi društva. To se odnosi na jednak pristup zdravstvenoj, socijalnoj i drugoj zaštiti, pristup tržištu rada, školstvu ili visokom obrazovanju."
Lica koja su i dalje u statusu izbjeglica i koja nisu uzela srpska dokumenta imaju pravo na zdravstveno osiguranje, a njihova djeca na obrazovanje, kao i na povlaštene cijene prevoza u nekim sredinama. Država Srbija pomaže i sve koji su dobili državljanstvo Srbije te raseljena lica. Oni koji su uzeli državljanstvo Srbije, a nemaju riješeno stambeno pitanje, mogu konkurirati za stambeno zbrinjavanje kroz programe koje sprovodi RS. Komesarijat redovno provjerava stanje potreba na terenu, pa je u mogućnosti da realno sagleda egzistencijalnu situaciju te populacije.
- Interno raseljenima se takođe pomaže na sličan način, s tim što za ovu kategoriju naših korisnika nemamo program kakav je RHP. Već neko vreme Komesarijat radi na tome da projekat sličan RHP bude napravljen i za interno raseljene sa Kosova i Metohije.
