Novosti

Društvo

(Ne)vrijeme popisa

Na Kosovu 17. maja završava popis stanovništva. Poslednji popis koji nije bojkotovan održao se daleke 1981. Tada je utvrđeno da na Kosovu živi 1,58 miliona stanovnika, od toga je Srba bilo 209.497

Large internacionala  ko%c5%beul

Priština (foto Wikimedia Commons)

"Tri puta odlagan, četvrti put bojkotovan", možda će glasiti naslov nakon 17. maja kada se na Kosovu završava popis stanovništva koji je počeo 5. aprila. Naravno, ovo "bojkotovan" važi pre svega za srpsku zajednicu koja je mahom bojkotovala i popis 2011. godine. Prema tom popisu na Kosovu je živelo 1,8 miliona ljudi, od čega se njih 25.000 izjasnilo kao Srbi. Popis na severu Kosova, sa četiri opštine koje čini većinsko srpsko stanovništvo, nije održan, a oni koji žive južno od reke Ibar uglavnom su poslušali poziv iz Beograda na bojkot pa je ukupan broj Srba koji živi na Kosovu ostao u domenu procena, a procene su govorile da ih je bilo oko 200.000.

Kažemo da će možda biti takvog naslova iako iz Beograda instrukcije o tome šta činiti nisu stigle. Nisu iz Beograda, ali jesu od Srpske liste, stranke koja je predstavljala kosovske Srbe i u parlamentu Kosova, ali čiji uticaj je poprilično opao nakon dešavanja u Banjskoj, za što se optužuje, sad već bivši potpredsednik stranke, Milan Radoičić.

"Imajući u vidu višegodišnju represiju režima Aljbina Kurtija nad našim narodom na Kosovu i Metohiji, sa ciljem etničkog čišćenja svega srpskog sa ovih prostora, želimo da mu pošaljemo jasnu poruku da Srbi neće učestvovati na predstojećem lažnom popisu koji organizuje jer želi da potvrdi svoj sramni uspeh u proterivanju Srba", navode iz Srpske liste. Kao još jedan od razloga za bojkot navode represiju Kurtija, odnosno odluku da platežno sredstvo bude euro, čim je otežana isplata dinarskih primanja iz Srbije.

Specifičnost ovog popisa je što se prvi put kao pitanje postavlja ono o fizičkoj i materijalnoj šteti, odnosno popisuje se ratna šteta koja je nastala u periodu rata na Kosovu (28. februar 1998. – 11. jun 1999.). To je pitanje problematično jer je nemoguće utvrditi tačnost datih podataka o nastaloj šteti.

Rano je za procene o tome hoće li kosovski Srbi učestvovati na popisu, šta će uraditi oni koji su poslednjih godina napustili Kosovo, a njih je prema slobodnim procenama između 15 i 30 odsto. Problem je što su i te brojke proizvoljne jer su Srbi bojkotovali poslednji popis. Poslednji popis koji nije bojkotovan održao se daleke 1981. Tada je utvrđeno da na Kosovu živi 1,58 miliona stanovnika, od toga je Srba bilo 209.497. Deset godina posle Albanci sa Kosova bojkotuju popis. U periodu između 2010. i 2013. OEBS je procenio broj Srba na Kosovu na oko 150.000, što je oko osam odsto stanovništva. Od tog broja više od 70.000 živelo je na severu, dok je oko 75.000 živelo na južnom delu Kosova.

Onima koji se odluče da bojkotuju popis preti se kaznama od 30 do 2.000 evra. Kazne za privrednike su još veće i idu do 20.000 evra. Problem koji Srbi ističu jeste činjenica da je malo ili gotovo da nema popisivača srpske nacionalnosti, nakon što su poslušali poziv političkih predstavnika Srba da napuste kosovske institucije, pa postoji i jezična barijera.

Potražite Novosti od petka na kioscima.
Informacije o pretplati pronađite ovdje.

Društvo

Kolačići (cookies) pomažu u korištenju ove stranice. Korištenjem pristajete na korištenje kolačića. Saznajte više