Prema kvotama EU o preraspodeli izbeglica, i u Hrvatskoj bi se u budućnosti moglo nastaniti oko 1.600 migranata. U slučaju da značajniji broj njih pokaže takav interes, postavlja se pitanje da li je hrvatsko društvo spremno da ih prihvati i postoji li plan za njihovu integraciju. Istraživanje o tome proveli su prof. dr. Siniša Tatalović i doc. dr. Ružica Jakešević s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, te prof. dr. Vladimir Vuletić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su bili učesnici vukovarske panel rasprave ‘Novopristigli migranti i nacionalne manjine’ u organizaciji Evropskog doma Vukovar i Fondacije Fridrih Ebert iz Zagreba.

- Došli smo do vrlo zanimljivog zaključka da bi migranti, posebno oni iz muslimanskih zemalja, imali relativno dobre mogućnosti integracije s obzirom da u Hrvatskoj živi brojna islamska zajednica - kaže prof. Tatalović.

Hrvatska, dodaje, ima migracijsku politiku na način da se odnosi prema migrantima kao pojedincima u okviru međunarodnih propisa, posebno UN-a, ali ne i za veće brojke.

- Mi za sada još nemamo neku politiku koja bi do kraja osmislila to pitanje, a posebno nemamo osmišljeno zbrinjavanje tih ljudi na lokalnim nivoima. Migranti su često prepušteni sami sebi i nažalost o njima više brinu nevladine i humanitarne organizacije nego država - kaže Tatalović koji smatra da je Hrvatska u odnosu na migrante tolerantna zemlja, ali istovremeno izražava bojazan da će biti zahvaćena ksenofobijom koja se događa u nekim evropskim zemljama.

Doc. dr. Ružica Jakešević navela je podatak da je u poslednjih deset godina, prema službenim statistikama MUP-a, Hrvatska odobrila azil za nešto manje od 180 osoba.

- S jedne strane imali smo izražen humanitarni pristup, a s druge strane imamo sigurnosni pristup koji je državocentričan i naglašava perspektivu nacionalne sigurnosti s tim da se ne kaže izričito koji njeni aspekti bi mogli biti ugroženi - ističe Jakešević.

Humanitarni aspekt pokazali su i stanovnici Srbije, gde se trenutno nalazi oko sedam hiljada migranata, ali i strah od promene demografske strukture.

- Stanovništvo na jugu Srbije intuitivno strahuje od naseljavanja značajnijeg broja migranata, posebno iz muslimanskih zemalja. S druge strane, u Vojvodini, gde živi 50 i više nacionalnosti, takvih problema nema, ali postoji strah da će migranti ugroziti već lošu ekonomsku situaciju postojećeg stanovništva - kaže prof. dr. Vladimir Vuletić s Filozofskog fakulteta u Beogradu.