Prošlo je dve godine i osam meseci suverenog vladanja naprednjaka u Srbiji, od toga devet meseci vlade Aleksandra Vučića, koja je formirana u aprilu 2014. Već tada se krenulo u medijsko lansiranje laži o tome kako je to najbrže formirana vlada od 1993. Takođe, u nov period apsolutne vlasti krenulo se sa mantrom o efikasnosti i uspešnosti kakva se ne pamti od Titovih vremena. Glasnogovornica premijera Vučića je potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja koja je zadužena za obračune sa neistomišljenicima u Vladi, pre svega za disciplinovanje Ivice Dačića, ali i njegovih partijskih drugova, miljenika Kremlja, kao što je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.
U fazi formiranja Vlade, u jednom intervjuu koji je Vučić dao za 'Deutsche Welle', premijer je izrazio želju da ‘njegova vlada funkcioniše kao fudbalski tim Bayern, kao i da ministarstva više ne budu partijski feudi’. Vučić je to izjavio prvog aprila. Bila je to jedna od njegovih teško svarljivih ‘šala’ namenjenih stranom, pre svega nemačkom tržištu. No da vidimo kako je srpski Bayern na čelu sa kapitenom Vučićem odigrao ovu godinu. Jesu li zaista Vučićevi golgeteri – Aleksandar Vulin (ministar za rad), Ivica Dačić (spoljni poslovi), Velja Ilić (vanredne situacije), Jadranka Joksimović (za EU integracije) i razbarušeni Ivan Tasovac (kultura) i ostali – tresli protivničke mreže ili je sve ostalo na nivou seoske lige? A na tim utakmicama, kao što je poznato, obično nastrada sudija, koji mora da potraži spas u obližnjim kukuruzištima.
Na novogodišnjoj konferenciji za novinare Vučić je izneo podatak da je u ovoj godini zaposleno 54.000 radnika i da njegov Bayern ima razloga za ponos. Nije ulazio u detalje gde je zaposleno toliko ljudi, ali zato u državnim institucijama postoji enorman priliv naprednjačkih kadrova
Vučićeva Vlada započela je karijeru majskim poplavama u kojima se sam premijer istakao kao neiskusan i nedorastao poslu. Umesto da aktivira službe koje su predviđene za brzo i operativno delovanje u vanrednim situacijama, on je uzeo megafon u ruke i počeo da komanduje juriše na vodene bujice. Tada je potopljen Obrenovac, a 80 posto ljudi koji su ostali bez krova nad glavom nisu zbrinuti do dana današnjeg. Istraga oko uzroka katastrofalne poplave ove beogradske opštine je obustavljena, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je pozivao građane Obrenovca preko sredstava informisanja da ostanu u svojim domovima i ništa ne brinu, nastavio je da nesmetano vrši svoju funkciju. Direktor vladine Kancelarije za obnovu, Marko Blagojević, izneo je gomilu lažnih obećanja tokom proteklih meseci o novim kućama i smeštajima za unesrećene porodice. Zima je došla, a sa njom prvi snegovi i ledeni dani. Niko se više ne seća poplava, dok je medijski fokus Vučićeve Vlade premešten na jedini njen registrovani uspeh, a to je ‘značajno smanjenje nezaposlenosti’ u zemlji sa skoro 800.000 ljudi na birou rada. Naime, predsednik Vlade je na novogodišnjoj konferenciji za novinare izneo podatak da je u ovoj godini zaposleno 54.000 radnika i da njegov Bayern ima razloga za ponos. Nije se igralo uzaludno. Premijer nije ulazio u detalje gde je zaposleno toliko ljudi. Ako bi se uzelo stanje u državnim institucijama, moglo bi se primetiti da postoji enorman priliv naprednjačkih kadrova. Ukoliko bi se to odbilo od Vučićevog skora, realna cifra novozaposlenih radnika mogla bi se lako prepoloviti, a ona se zaista tiče malog broja novootvorenih firmi stranih investitora u Srbiji, tokom proteklog perioda. Kao što je poznato, takve firme zapošljavaju od 50 do 200 radnika. Sve ostalo je propaganda.
Takođe, protekla godina mogla bi da uđe u istorijsku i po broju diplomatskih gafova koje je napravio sam premijer Vučić, čime je zasenio sve svoje prethodnike. On je uspeo da kao ‘jedini državnik u regionu’ pokvari odnos sa Sarajevom, odbijajući da ode na obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, priklanjajući se Dodiku i Kusturici sa kojima je proslavio Vidovdan u Andrićgradu. Ubrzo je usledio gaf na utakmici Albanija – Srbija, kada je poleteo famozni dron, za šta je Vučić optužio i nakratko uhapsio brata premijera Edija Rame. Nakon toga je odbijao da se susretne sa premijerom Ramom, a kada je do tog susreta došlo usled urgiranja iz EU-a, Vučić je izazvao skandal nediplomatskim ponašanjem tokom razgovora u Beogradu. Tih dana se dogodio i incident evropskih razmera, kada je premijer ugostio Vladimira Putina i tom prilikom upriličio vojnu paradu. Usledio je Šešeljev dolazak iz Haga, što je Vučić pozdravio obema rukama, poželevši svom bivšem šefu dobro zdravlje i povoljan vetar. Iako je Šešelj odmah krenuo sa svojim fašističkim divljanjem u centru Beograda, Vučić se nijednom reči nije ogradio od takvih postupaka i poruka, već je insistirao na tome da to nikome ne smeta, jer je Šešelj politički nevažan faktor. Ovo je uticalo na novo zahlađenje odnosa sa Hrvatskom.
U medijskom sektoru, premijer Vučić je napravio katastrofu ravnu majskim poplavama. Izvršio je temeljno čišćenje gotovo svih kritičkih glasova u javnosti, ukinuo je važne političke emisije, prevaspitao je nepoćudne medije i uspostavio njihovu kontrolu preko oglašivača, što je ranije činio Dragan Đilas. Deo Đilasovih medijskih mešetara prešao je na Vučićevu stranu, što je omogućilo SNS-firmi da zaplovi u državničke vode. Takođe, na implementaciji Briselskog sporazuma, Vlada Srbije tokom 2014. nije uradila ništa, osim što je organizovala nastup zvezda ‘Granda’ u jednoj školi u Severnoj Mitrovici. S druge strane, štrajk advokata traje već više meseci, a pridružili su im se sindikati prosvete. Sa njima Vučićeva Vlada ne pregovara, insistirajući na genijalnosti sprovedenih ekonomskih reformi u vidu smanjenja plata i penzija.
Kada je na kraju godine stigla čestitka iz Brisela, u kojoj se kaže da Srbija još uvek ‘nije dostigla standarde za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja’, premijer Vučić se grdno razočarao, dok je njegova ministarka Jadranka Joksimović pokušala to da gleda sa vedrije strane, uzdajući se u novu 2015. Međutim, izvesno je samo to da će Vučić napraviti par izmena u svom timu tokom januarske rekonstrukcije Vlade, kada će igrači sa klupe za rezervu istrčati na teren da pokažu šta umeju.
