Veće srpske nacionalne manjine Opštine Darda organizovalo je 9. juna, u prostoriji Srpske pravoslavne crkve, promociju knjige ‘Turski most’, autorke Ljiljane Šapić iz Osijeka. Promocijom je moderirala mr. Vlatka Jekić, odlomke je, uz autorku, čitao Božidar Marjanac, a o romanu su govorili profesori Siniša Đuričić i Pero Matić. Promocija autoričinog prvenca privukla je veliko zanimanje pa su mnogi posetioci događaj ispratili na nogama.
- To je knjiga o našem podneblju u određenom historijskom trenutku koji se odrazio na živote pojedinaca i njihovih porodica. U njenoj radnji, koja započinje i završava 1566. godine u Osijeku, prikazane su historijske činjenice koje su povezane u niz uzročno-posledničkih veza ispunjenih sudbinom svojih likova. U njoj se prepleću historijske činjenice s fikcijom, kaže Šapić.
Evocirajući historiju vremena u kojem je izgrađen Turski most, koji je od Osijeka do Darde sagradio Sulejman Veličanstveni, i koji je u to vreme bio osmo svetsko čudo, profesor Siniša Đuričić rekao je da je upravo taj most nakon osvajanja Osijeka 1526. godine bio jedino moguće rešenje prelaska baranjskih močvara na putu do Budima. U posveti knjige, o mostu dugom približno osam kilometara, koji navodno, nije bio preterano lep, iako mu se divio celi zapadni svet, autorka je otkrila svoju povezanost sa Osijekom u kojem je rođena i Dardom u kojoj je živela, kao i mostovima koji su ih spajali i razdvajali.
- Knjiga Turski most nije klasičan roman jer nema formu romana. Njena radnja je podeljena na poglavlja, nema tu konzistentnosti romana, fabule koja teče stalno i povezano. To je više neka vrsta kronike i mislim da je tu uticaj imao Ivo Andrić. On je u svojim delima most podigao na nivo filozofije i to jeste smisao mosta. U ovoj knjizi most je okvirna paradigma onoga što se ovde dešava, most drži dramaturgiju oko sebe, i povezuje sve ličnosti s mostom, rekao je profesor i kustos Pero Matić.
Knjiga Turski most, kako je istaknuto, je hronika vremena i pripada zavičajnom štivu. Ona ima istorijsku doslednost, autentična je, veoma zanimljiva, i deo je identiteta autorke. Kroz sudbine različitih likova, životnih uverenja i stavova, različitih veroispovesti, vernika i nevernika sagrađen je književni most koji bi, preporuka je profesora, trebao pronaći put i do čitatelja.
