Vest o dolasku slavnog francuskog glumca sa ruskim državljanstvom Žerara Depardjea prozujala je Beogradom kao da se radilo o dolasku revizora. Sve se dogodilo nenajavljeno, na prepad. Vlada je obaveštena u zadnji čas, a onda su se ministarstva (osobito Ministarstvo kulture!) uznemirila, jer nisu imala pojma šta da rade sa tako visokim gostom iz Pariza, koji je u Beograd trebalo da stigne preko Moskve, a možda i preko Donbasa. Budući da se radilo o glumcu, ministar kulture je podigao nivo borbene gotovosti u podređenim institucijama na najviši mogući nivo. S pravom, jer nikad se ne zna šta bi jedan takav ćudljivi gost mogao da poželi u nekom trenutku. Možda da vidi bunkerisane kolekcije Narodnog muzeja u večnoj rekonstrukciji ili da poseti Muzej savremene umetnosti koji još uvek prokišnjava. Državni sekretar je izdao nalog da se Narodna biblioteka Srbije spremi za uvaženog gospodina Depardjea, ali tako da se zadovolje njegovi francuski i ruski apetiti. Dugo se dumalo šta bi tom svetskom čoveku moglo da se pokaže prilikom posete. Možda neki rukopis na francuskom ili filmski plakat ‘Oklopnjače Potemkin’. No dok su se bibliotekari lomili oko toga, uvaženi gost je već sleteo u kišni Beograd.
Onda se neko u Vladi dosetio da objavi i drugi talas mobilizacije, koji je podigao na noge gradsku upravu na čelu sa lažnim doktorom nauka i gradonačelnikom Sinišom Malim. Uprava je bila u jeku zasedanja na kome se odlučivalo kako da se obračunaju sa enormnim porastom šverca u gradskom saobraćaju, do čega je došlo zbog predizbornog obećanja premijera Vučića da u njegovoj državi niko neće plaćati kartu za prevoz ni TV pretplatu. Sada se više nije znalo kako izaći nakraj sa osiromašenim radničkim masama koje su poverovale u premijerove predizborne doskočice. Vest o Depardjeovoj poseti zbunila je gradonačelnika Malog, pa je izglasavanje drakonske kazne za šverc odložio za sutradan. Ipak, bio je zadovoljan, jer za razliku od republičkih institucija, on je imao kamo da povede francusko-ruskog državljanina sa međunarodnom glumačkom karijerom. Nigde drugde do svojoj kući – u posetu maketi ‘Beograda na vodi’. Tako je javio i premijeru, koji se oduševio inventivnošću svog kadrovika.
Depardje je rekao da će mu zauvek u sećanju ostati ‘predivne čiste plaže’ koje mu je pokazao gradonačelnik Mali. Takođe, obećao je da će svuda ‘govoriti lepo’ o nama, te da će u ruskoj verziji ‘Sirana de Beržeraka’ promovisati Vučićevu Srbiju
‘Bravo Siniša!’ uskliknuo je premijer Vučić. ‘Pokažimo svetu šta smo napravili za prvih sto dana Vlade!’ ‘Hvala, šefe’, odgovorio je Mali okuražen ovom pohvalom: ‘Nego, ja sam mislio da ovog Francuza prepustim zameniku Andreji Mladenoviću iz DSS-a… A da ja nastavim da ganjam švercere… Razularilo se to… ‘ ‘Molim!’ brecnuo se premijer iznervirano: ‘Hajde, reci mi, molim te, jesi l’ ti normalan?! Pa znaš da je ceo DSS pod istragom i da ćemo ih koliko sutra hapsiti zbog paljenja ambasada! Halo! To je uslov za ulazak u EU! Ej, bre!’ ‘Jao, šefe, to mi je promaklo… Dobro, dobro, onda ću ja… ‘ ‘Nego šta nego da ćeš ti! Kako sam ja mogao da ga primim. Bio je tu kod mene dva sata na kanabetu. Mljackao bajadere. Nisam imao pojma šta da pričam s njim. Šesnaest me znojeva izbilo. Srećom, malo sam vežbao svoj ruski, a mogu ti reći da ni Žerar nije loš. Rekao sam mu da Putin ništa ne brine i da sve ide po planu… A on će meni kako je srećan jer mi nismo na putu EU-a… Ma ko, bre, nije… Kad ga nisam izbacio napolje… Ali onda sam mu objasnio da mi sve podržavamo i da nam se fućka šta Putin radi u Ukrajini… I da je za nas mnogo važniji Abu Dabi. Je l’ me razumeš?! Halo, Siniša…!’
Međutim, gradonačelnik Mali je morao hitno da prekine vezu jer je monsieur Žerar već bio na njegovim vratima. Ušao je sa onim svojim prepoznatljivim osmehom, noseći korpicu sa cvećem. Oko njega je skakutala svita zbunjenih prevodilaca i protokol-majstora. Tada su se svi brzo dogovorili da krenu na kraći izlet do ‘Beograda na vodi’. ‘A je l’ ima tamo neka plaža?’ pitao je Depardje. ‘Pa naravno, monsieur!’ odgovorio mu je Mali i poveo ga do zgrade Geozavoda, gde ih je čekala velelepna maketa utopijskog Beograda. Za ovu priliku su na brzinu zamenjeni uniformisani žandarmi pripadnicima BIA-e u crnim neupadljivim odelima. Sve se orilo od smeha monsieura Žerara, koji se uhvatio za stomak kada je ugledao maketu pred sobom. Gradonačelnik Mali se zgledao sa saradnicima, a onda mu je zbunjena prevoditeljica objasnila da uvaženi gost tako izražava oduševljenje našim projektom. I zaista, uskoro su svi bili zaokupljeni virtuelnim vođenjem ulicama minijaturne makete grada. ‘Pa ovo je slika nove Srbije! Ovo je posao, monsieur Malique’, uzviknuo je glumac podižući obe ruke u vazduh kao pop kada prilazi jevanđelju. ‘A da li biste vi možda kaparisali jedan stančić kod nas, monsieur Žerar?’ iskoristio je priliku Mali. ‘Stančić?’ zbunio se Francuz: ‘Stančugu mi dajte! Il’ još bolje dve, za mene i mog prijatelja Putina, ali s pogledom na reku!’ ‘Svi naši stanovi su s pogledom na reku, znate. I premazani su eko oplatolom da neutrališu eventualni smrad iz luke!’ ‘A porezi, kakvi su vam porezi?’ pitao je gost. ‘Čekaju vas u Filharmoniji, monsieur Žerar’, dosetio se Mali i pokazao rukom ka vratima.
Pošto je u Kinoteci pokupio Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti, koji je tog jutra na brzinu izliven u Kovnici novca, Depardje je u društvu ministra Tasovca posetio ministrovu drugu kuću – Beogradsku filharmoniju. Oduševljen izvođenjem Čajkovskog, koji je u njemu prizvao sećanje na uspešni poreski manevar prilikom preseljenja u Rusiju, monsieur Žerar je zgrabio dirigentsku palicu i oduševio sve prisutne. Tako je naš budući sugrađanin i poreski obveznik proveo radni deo svoje posete ruskom satelitu na Balkanu. Potom su ga otpratili do Skadarlije, gde je u restoranu ‘Šešir moj’ probao sva jela na meniju, kako su izvestili mediji bliski premijeru. Ovaj Putinov izaslanik, ipak, najduže se zadržao u starom kafanskom kompleksu. Na polasku je mahnuo i rekao da će mu zauvek u sećanju ostati predivne čiste plaže koje mu je pokazao gradonačelnik Mali. Takođe, obećao je da će svuda ‘govoriti lepo’ o nama, te da će u ruskoj verziji ‘Sirana de Beržeraka’ promovisati Vučićevu Srbiju, kojoj na putu između Brisela i Moskve nos ne prestaje da raste.
