>

novosti logo

Piše Dejan Kožul

Ustašluk sa istočne strane

Dmitrović kao ‘simpatizere ustaške države’ optužuje članove Nezavisnog udruženja novinara Srbije i one koji pišu za hrvatske medije, zamerajući im šta za to dobivaju honorar od Ministarstva kulture RH

Priča koja teško da će ikada doživeti epilog je ona koja se spominje u krivičnoj prijavi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) podnesenoj još 2009. protiv N. N. novinara zbog ratnohuškačke propagande. Tužilaštvo za ratne zločine tu je prijavu primilo na znanje, pa i pomoglo da dve godine kasnije bude objavljena knjiga ‘Reči i nedela’, u kojoj su od strane N. N. pominjana lica dobila imena, a iza imena su stajali citati. Ključni problem, reći će to u Tužilaštvu i onda i danas, jeste dokazati izravnu vezu napisane reči i počinjenog zločina…

Kako taj problem nikad nije prevaziđen, novinari navođeni u knjizi postepeno su izlazili iz jama u kojima su se skrivali po padu Slobodana Miloševića, da bi koju godinu kasnije još jednom doživeli punu afirmaciju. Milovan Drecun, bivši izveštač RTS-a sa Kosova, čije ime se takođe našlo u knjizi, bio je poslanik vladajuće partije u parlamentu, a Milorad Vučelić, 1990-ih sinonim za RTS (čiji je bio direktor u najcrnje doba, od 1992. do 1995.), danas je cenjeni građanin, glavni urednik nedeljnika ‘Pečat’, ujedno i predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Kad već pričamo o njemu, neizbežno je spomenuti i vernog mu pratioca, kako onomad na RTS-u tako i danas u navedenoj knjizi o ratnohuškačkom novinarstvu i u ‘Pečatu’ – reč je o Ratku Dmitroviću, glavnom uredniku i direktoru ‘Večernjih novosti’.

Dmitrović je i u vreme službovanja na RTS-u opsesivno pratio situaciju na ratištu, sa posebnim akcentom na Hrvatsku koju je, kako tada tako i sada, prozivao za ustaštvo. Reći ćete sada da se tu možda i nema šta prigovoriti, ali nije u tome stvar – stvar je u načinu. Počesto se, naime, Dmitrović sa svojim neistomišljenicima sukobljava putem tekstova u ‘Pečatu’, ‘Večernjim novostima’, raznim pismima drugim medijima; kao poseban kanal za obračune koristi svoj Tviter-nalog. U jednom od tekstova u ‘Pečatu’, naslovljenom ‘Kako je Feral vaskrsnuo u Novostima i šta s tim ima druga Srbija’, Dmitrović se obračunao i sa novinama koje čitate, sa potpisnikom ovih redova i sa redovnim saradnicima ‘Novosti’, i to po ustaljenoj proceduri, trpajući nas sve u koš druge Srbije. U uvodu pomenutog teksta kaže: ‘Jedino glasilo Srba u Hrvatskoj, nedeljnik Novosti, o Srbiji piše gore i grđe nego većina hrvatskih štampanih medija šta, složićemo se, ne ide ruku pod ruku sa zdravim razumom.’

Nije, dabome, video ništa sporno u odnosu nekadašnjih novinara ‘Ferala’ naspram Hrvatske, ali sporan mu je istovetan odnos naspram Srbije: ”Novosti matičnu državu naroda čije su glasilo vide kao zatucanu, antievropsku, kleronacionalističku sredinu koja i dalje baštini Miloševićevo nasleđe i vrednosti devedesetih. Nećete u Novostima pročitati nijedan afirmativan tekst o Srbiji, tamo je zabranjena svaka pozitivna opaska o, na primer, Emiru Kusturici, Siniši Kovačeviću, Goranu Petroviću, Milovanu Vitezoviću, Matiji Bećkoviću.’

NUNS je pozvao Nadzorni odbor ‘Večernjih novosti’ na smenu Dmitrovića i u svom pismu, uz ostalo, piše: ‘Smatramo da je nedopustivo da bilo ko, a posebno neko ko se nalazi na čelu dnevnog lista čiji je suvlasnik država, koristi govor mržnje u javnoj komunikaciji’

Dmitrović ih posebno neće naći, jer i ne traži takve tekstove. Na njih mu se ne ježi dlaka, nema u njima za njega nikakvog adrenalina, ali zato ima savršene receptore za primećivanje svake kritike, a ta svoja opažanja rado deli po Tviteru, što samo po sebi i ne bi bio problem da se ne služi najnižim uvredama. A poseban pik ima na NUNS, čije je članove nazvao ‘simpatizerima ustaške države’, a članicu Izvršnog odbora Jovanu Gligorijević optužio da, s obzirom na to da piše za hrvatski portal Forum.tm, ‘pljuje po njemu dobivajući honorar od Ministarstva kulture RH i ustaše Hasanbegovića’. U ovom slučaju njen greh je tekst ‘Antisemitizam u tankom papiru’ u kom Dmitrovića proziva za antisemitizam nakon šta je on prozvao Filipa Davida, koji se na dodeli nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu ogradio od prisustva Tomislava Nikolića, posle čega se Dmitrović zapitao čime su to Srbi uvredili Davida da se tako ponaša prema ‘njihovom predsedniku’. Da dodam da i sam nosim isti greh kao i Jovana Gligorijević, a on se ogleda kroz tekst ‘Filip David, put kojim se ređe ide’, objavljen istim povodom na portalu Lupiga, koji mi je isplatio honorar dobiven od istog Ministarstva kulture, odnosno ‘ustaše Hasanbegovića’ – a Dmitrović dobro zna, samo to prećutkuje, da je taj novac raspoređen još za vreme prethodne hrvatske vlade i da Hasanbegović sa time nema nikakve veze. Ali koga za to briga? To ne zvuči tako seksi, kako Dmitrović već voli.

Uglavnom, oglasio se i NUNS, tražeći da se povodom svega oglasi i Ministarstvo kulture Srbije pod čijom nadležnošću su mediji i pozivajući Nadzorni odbor ‘Večernjih novosti’ na smenu Dmitrovića. U pismu NUNS-a, uz ostalo, stoji: ‘Smatramo da je nedopustivo da bilo ko, a posebno neko ko se nalazi na čelu dnevnog lista čiji je suvlasnik država, javno koristi govor mržnje u javnoj komunikaciji.’ Dmitrović je na to odgovorio svojim pismom, optuživši NUNS da je parapolitička organizacija i da su kroatofili, iznevši još niz uvreda i ponovno spomenuvši Jovanu Gligorijević i portal Forum.tm. Za koji, opet, nije primetio (ili to jednostavno ne želi da navodi) da i prema Republici Hrvatskoj zauzima kritički stav, zbog čega je često, baš kao i ‘Novosti’, prozivan kao četničko glasilo. Nije da Dmitrović nema tog dometa, naprotiv. Mogli bismo čak zaključiti da vrlo dobro vidi i zna šta se dešava sa obe strane duge, štoviše, da prati i raznovrsne medije, ali da njegov filter ne dozvoljava objektivno sagledavanje ili bar da ne dozvoljava mogućnost kritike ‘svoje’ strane, šta bi bilo podjednako utemeljeno kao i kritika one druge, kojom je prečesto opsednut.

A što bi se zapravo menjao i što bi uopšte menjao svoju retoriku? Donelo mu je to i više nego privilegovan položaj, ali to mu opet ne zadovoljava apetite. Stoga zamke postavlja po Tviteru, a lakomisleni se lako upecaju. Kakav god epilog imala ova priča, a sumnjamo u bilo kakvu značajniju reakciju, Dmitrović iz nje izlazi kao pobednik, posebno kad vidi da su se sa NUNS-om solidarisala i udruženja novinara iz Hrvatske, BiH, pa i Kosova. Da me se ne shvati pogrešno, nije da je reakcija nepoželjna. Naprotiv. Ali udruženja ipak moraju voditi računa na koji se način sukobiti sa ljudima poput Dmitrovića. Šta se njega tiče, ovo mu je prava poslastica. A nije baš lepo nuditi mu toliko slatkog, ipak je on čovek u godinama.

1/1