Prilikom nedavnog obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Beogradu koja je potpuno izgorela u bombardovanju 6. aprila 1941., javnosti je prvi put izložena originalna knjiga ‘Gorestni plač’ Zaharija Orfelina (Vukovar, 1726. - Novi Sad, 1785.) koja je pronađena u jednom bečkom antikvarijatu krajem prošle godine. Reč je o knjizi za koju se mislilo da je njen poslednji primerak izgoreo tokom šestoaprilskog bombardovanja. Vukovarski istoričar Borivoj Čalić koji se čitav život bavi istraživanjem života i dela Zaharija Orfelina, smatra da je reč o otkriću neprocenjive vrednosti.
- Reč je o prvoj štampanoj knjizi poezije u srpskoj književnosti. Zaharije Orfelin bio je prvi srpski pesnik koji je štampao svoju poeziju. Knjižica je vrlo skromna, to je jedna brošurica od 16 stranica malog formata koja nosi naslov ‘Gorestni plač slavnija inogda Serbiji’ (Tužni plač nekad slavne Srbije). U njoj kroz 26 strofa, Srbija progovara u prvom licu, predstavljena kao žena koja tuguje nad svojom sudbinom jer je njen narod rasejan u različitim državama, proteran, proganjan. Pesma je inspirisana biblijskim plačem proroka Jeremije i u takvom tonu je napisana. Ona ima snažno izražen antiaustrijski ton i karakter, ali istovremeno kritikuje vrh tadašnje srpske crkvene jerarhije tako da ni državne, a ni crkvene vlasti njome nisu bile zadovoljne - priča Čalić i dodaje da je pesma napisana na ruskoslovenskom jeziku koji je u srpsku kulturu ušao 1726. godine kada su u Sremske Karlovce stigli prvi ruski učitelji i kada su preštampani ruski bukvari za potrebe srpskih škola. Pretpostavlja se da je ‘Gorestni plač’ štampan 1761. godine. Orfelin je istu tu pesmu pod naslovom ‘Plač Serbiji’ prepevao na srpskoslovenski jezik koji je bio bliži narodnom govoru i ponovo je štampao 1762. ili 1763. godine. Obe knjižice su štampane u Veneciji u štampariji Grka Dimitrija Teodosija.
- Tekst te pesme je na sreću bio poznat i ranije jer je njen prepis bio napravljen pre Prvog svetskog rata i taj prepis se čuva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske Novom Sadu, ali će zahvaljujući ovom nalazu moći da se dođe do precizne i filološki tačne varijante teksta - zaključuje Čalić.
