>

novosti logo

Društvo Društvo

Bilježnica Robija K.: Didin sprovod

‘Zbogom, najdraži druže! Tvoj odlazak nije samo ogromni gubitak za nas, tvoje najbliže drugove, nego i za cilu socijalističku federativnu Jugoslaviju! Da i ne govorin koliko si učinija za prosparitet otoka Šolte i njegovih žitelja! A sad molin limenu glazbu da odsvira Konjuh planinom!’

Mi obitelj smo bili kod mog dida na Šolti. Dida je posli obida ubija oko u hotelji. Dida je sanjao svoj sprovod. Na sprovod je došlo masu rodbine i prijatelja. Dida je bijo zablindiran u kafenom lakiranom kapsilu. Mi obitelj smo ukipali se pored kapsila sa oklembešenim facama. Mama je sa bilim šudarom brisala oči i nos. Tata je prekrižijo ruke na jajima. Meni su za mojim didom curkale suzice žalosnice. Onda je isprid kapsila stao onaj didin frend sa Šolte barba Tonino. Barba Tonino je popravijo kravatu i držao je oproštajski govor. Barba Tonino je rekao: ‘Zbogom, najdraži druže! Tvoj odlazak nije samo ogromni gubitak za nas, tvoje najbliže drugove, nego i za cilu socijalističku federativnu Jugoslaviju! Ova zemlja ne pamti takvog hrabrog partizana, uzornog samoupravljača i prekaljenog komunistu! Svojom borbom za radničku klasu i za brastvo i jedinstvo svih naših naroda i narodnosti bija si uzor svima nama! Da i ne govorin koliko si učinija za prosparitet otoka Šolte i njegovih žitelja! Zato danas, dok se opraštamo sa tobon, ne plačemo samo mi, tvoji najbliži drugovi, nego plače cili otok i cila socijalistička Jugoslavija! A sad molin limenu glazbu da odsvira Konjuh planinom!’

Dida je trgnijo se iza sna i kriknijo je: ‘O jebate dragi irud!’ Mama je iz kužine pitala: ‘Šta je bilo, čako?’ Dida je protrljao oči i rekao je: ‘Nemoš virovat! Sanja san da san umra!’ Tata je dignijo glavu iz novina i rekao je: ‘N bava kua? Pa šta si se probudija?’ Dida je njega pogledao koljački i rekao je: ‘Zete, ti mi nekad sa tim tvojim grezim bazama znaš ić strašno nakurac!’ Tata je blekasto se nakeserijo i rekao je: ‘A nemoj se žestit, fosilac! Znaš da ja volin sve bacit na šalu i zezu! Osin toga, kažu da je dobro kad čovik sanja da je umra, jerbo si tako produži život!’ Dida je rekao: ‘E znan, al na sprovodu mi je oproštajski govor drža Tonino!’ Mama je pitala: ‘Pa šta fali? Šjor Tonino ti je najbolji frend!’ Dida je rekao: ‘E znan, al nisan ja to tako planira!’ Tata je pitao: ‘Nego kako si planira?’ Dida je rekao: ‘Planira san da ja Toninu držin govor na sprovodu! Još san ga preklani i napisa!’ Mama je iskobečila oči kraj sudopera i rekla je: ‘Ja ovo ne mogu virovat, majkemi! Šjor Tonino je isto godište ka i ti, oba ste stari ka biblija, družite se svaki dan, i ti si mu iša pisat govor za sprovod?!’ Dida je rekao: ‘Nema toga šta ja neću učinit za najboljeg prijatelja!’ Tata je rekao: ‘O jebate dragi irud!’

Dida je cilo popodne u nervozi šetuckao se po kući i po dvoru. Plus je svako malo zamišljeno piljio preda se. Mama i tata su njega ćiribimbili i migali su jedno drugom. Onda je poslje moj dida uzeo telefon i nazvao je barba Tonina. Dida je rekao: ‘Bog, Tonino! Šta ima?’ Barba Tonino je rekao: ‘A evo ništa! Baš se spreman pofrigat šaku gavuna za laganu večericu!’ Dida je pitao: ‘A kako se osjećaš?’ Barba Tonino je rekao: ‘Da kucnen u drvo, ka bog! Nikad bolje!’ Dida je pitao: ‘Al te više ne bole leđa?’ Barba Tonino je rekao: ‘Ništa, čoviče! Škina mi je uspravna ka čempres!’ Dida je pitao: ‘A bubrizi? Bija si se nešto žalija na bubrige?’ Barba Tonino je rekao: ‘To je isto prošlo! Biće me bila malo napuvala bura, al sad je sve prva liga!’ Dida je rekao: ‘Pa Filomena mi je rekla da si juče bija u ambulanti!’ Barba Tonino je rekao: ‘Pa bija san, al više onako, ka malo u posjetu…’ Dida je pitao: ‘Šta ideš u likara ako te ništa ne boli?’ Barba Tonino je mrmorijo: ‘A šta iden, šta iden…’ Onda je on malo se nakašljao i didi je utiho rekao: ‘Ti si isto sinja onu doktoricu Rozitu, je li? Onu sa malo većin limunima?’ Dida je rekao: ‘E, i?’ Barba Tonino je rekao: ‘I svaki put kad ja nju vidin, digne mi se bimbo!’ Dida je zinijo: ‘Nemoj me jebat?!’ Barba Tonino je rekao: ‘Časna rič, čoviče! Svaki put! I ja onda oden jednom tjedno u ambulantu, najčešće ponediljkom! Vidin doktoricu Rozitu, digne mi se bimbo i oden radostan kući! Razumiš?’ Dida je rekao: ‘Nemoj me jebat?! Pa meni se bimbo diže samo u dubokom sjećanju!’ Barba Tonino je rekao: ‘To je zato šta si previše star!’ Dida je podviknijo: ‘Ka da ti nisi previše star!?’ Barba Tonino je rekao: ‘Dobro, ne kažen da mi se bimbo digne bogzna koliko! Digne mi se minimalno, al se ipak digne!’ Dida je rekao: ‘O jebate dragi irud!’ Onda je on spustijo slušalicu sa popišanom facom. Moj tata je njega pitao: ‘I? Kakva je situacija sa Toninom?’ Dida je rekao: ‘Zabrinjavajuće dobra!’

Sutra je moj dida bijo u ambulanti. Dida je sidijo prikoputa od doktorice Rozite. Doktorica Rozita je stavila cvike navrh nosa i gledala je u nalaze. Onda je ona rekla: ‘Krv van je u redu, mokraća u redu, heboglobin odličan… meni se sve čini fajn!’ Dida je rekao: ‘Al ja se sve isto osjećan loše!’ Doktorica Rozita je pitala: ‘A kakve tačno tegobe ćutite?’ Dida je rekao: ‘Pa gledan vas cilo vrime i… i… i ništa!’ Doktorica Rozita je pitala: ‘Kako mislite, ništa?’ Dida je rekao: ‘Pa lipo mislin! Baš vas pažljivo gledan i… ono… ništa!’ Onda je doktorica Rozita naglo se nasmjehuljila i rekla je: ‘Aaaa, to je sigurno zato šta van nisam pokazala moj novi ćipkovani ređipet!’ Moj dida je piljio u nju sa blagim ošamutom. Onda je doktorica Rozita skinila cvike i dignila se iz katrige. Onda je ona otkopčala botune od bilog mantela. Onda su njoj iz mantela iskočili limuni u ćipkovanom ređipetu. Doktorica Rozita je isprsila se i rekla je: ‘A? Šta kažete?’ Moj dida je zaškarpunijo se po faci i rekao je: ‘Asti mande! Nešto se događa!’ Doktorica Rozita je rekla: ‘Bome da se događa! Tako i šjor Toninu uvik pomogne terapija sa ređipetom!’ Dida je cijuknijo: ‘Asti mande! Nešto se stvarno događa!’ Doktorica Rozita je rekla: ‘Eto, tegobe su izlječene! Jel mogu još šta učinit za vas?’ Dida je rekao: ‘Govori mi šporke riči! Govori mi šporke riči!’ Onda je doktorica Rozita zatreskala sa limunima i podviknila je: ‘Doli Karamarko! Doli HDZ! Doli ustaška vlada!’ Dida je govorijo: ‘Još! Još!’ Doktorica Rozita je sa obe ruke poduvatila ćipkovani ređipet i napečila se prema naprid. Onda je ona gingala sa limunima i vikala je: ‘Doli fašisti! Doli banda ustaška! Karamarko je pederčina! Smrt NDH!’ Dida je sidijo na katrigi sa širom zinutim ustima. Onda je doktorica Rozita dignila ombrve i rekla je: ‘Asti miša! Pa vama je bimbo totalno skočija!’ Dida je rekao: ‘Je, jebate! Diga mi se ka pivac!’ Doktorica Rozita je stavila na nos cvike da bolje vidi. Onda je ona pljesnila sa rukama: ‘Asti maloga miša! Koji uspjeh domaće medicine! Još nikad nisan vidila tako starog čovika sa toliko dignutim bimbom!’

Onda je barba Tonino trgnijo se iza sna i kriknijo je: ‘O jebate dragi irud!’

Robi K. (IIIa)

Tekst prenosimo s Peščanika
1/1