Moj dida sa Šolte je bijo kod nas doma u Splitu. Dida je ujutro sidijo u kužini i gledao je u čikaru sa kavom. Moja mama je stavila na stol kogomu i čikaru za sebe. Dida je piljio u polumisec od pjene i čekao je da mu se kava oladi. Mama je njega pitala: ‘Šta si se ti tako zamislija? Jel sve okej?’ Dida je rekao: ‘Sve okej… Samo u zadnje vrime previše razmišljan o smrti!’ Mama je rekla: ‘Ajme, čako, pa ne smiš tako!’ Dida je rekao: ‘Zašto ne smin? Meni se čini da mi je to dobro!’ Mama je pitala: ‘Zašto bi ti to bilo dobro?’ Dida je rekao: ‘Zato šta je nikako ne mogu skužit! Ja san, ćerce, većinu stvari u životu svatija, al smrt nikako ne mogu dokučit! Šta više o njoj mislin, sve mi je dalja!’ Onda je dida nagnijo se prema mami i rekao je: ‘A dobro je šta mi je smrt sve dalja, jel tako?’
Moja mama je vrtila sa glavom i rekla je: ‘Čako, čako, nekad si, majkemi, ka malo dite…’ Onda je moj tata ugibao u kužinu. Tata je pitao: ‘Zašto je fosilac ka malo dite?’ Mama je tati sipnila kavu iz kogome u čikaru i rekla je: ‘Govori da u zadnje vrime previše razmišlja o smrti!’ Tata je pitao: ‘Pa otkad to mala dica razmišljaju o smrti?’ Dida je rekao: ‘Nemoš svih mirit po sebi, zete! Ti si od malih nogu pokaziva daš teško razmiljat o bilo čemu!’ Tata je nakeserijo se i rekao je: ‘Moj pokojni ćaća je uvik govorija da triba manje mislit, a više radit!’ Dida je rekao: ‘E znan, zato i je pokojan!’ Tata je zakočijo čikaru isprid ćunke i piljio je sa nekužitisom. Dida je rekao: ‘A ja lipo svako jutro uz kavicu barenko po ure razmišljan o smrti! Nekad i uru! Onda skužin da mi je neskužljiva! Šta više o njoj mislin, sve mi je dalja! I miran sam! Ne triba mi bolja terapija!’
Mama i tata su vrtili sa glavama i utiho su se smijuckali. Dida je i dalje gledao u čikaru. Tata je njemu rekao: ‘Znači, dok god ti radi glava, ti si na sigurnom!’ Dida je rekao: ‘Tako je, zete! Ja mislin da ću od danas počet i posli večere razmišljat o smrti, barenko po ure! Bolje se osigurat!’ Tata je rekao: ‘Meni je to fenomenalno kako tebe u tin godinama još drži entuzijazam!’ Dida je pitao: ‘Kakvi entuzijazam?’ Tata je rekao: ‘Pa ono, mislin, još te drži volja, imaš neke životne planove, neostvarene želje i te stvari!’ Dida je rekao: ‘Ne radi se tu o volji i planovima, zete! Ja san sve želje u životu ispunija!’ Onda je on srknijo guc kave i rekao je: ‘Jedino šta bi još tija je da se prije smrti vratim u domovinu! Da umren na rodnoj grudi!’ Mama i tata su zapiljili se u dida sa zinutim ustima. Onda je mama rekla: ‘Koja ti je to sad spika, čako? Pari da si gastarbajter!’ Tata je rekao: ‘E, jebate! Reka bi čovik da dirinčiš na bauštelu u Njemačkoj! A cili život se nisi maka sa svog otoka!’ Dida je rekao: ‘Ja san ti se, zete, rodija u Jugoslaviji! Za mene bi bilo stravično da me pokopaju u Hrvackoj!’ Onda je on nagnijo se prema tati i rekao je: ‘Nema ti, dragi moj, ništa gore nego umrit u tuđini!’
Onda je moja mama zakolutačila sa očima. Plus je mrmorila: ‘Gospe moja, opet će krenit sa pilanom…’ Onda je moj tata nakeserijo se prema didi i rekao je: ‘A čuj, fosilac, ja bi ti rado kupija voznu kartu da se vratiš doma! Al ne znan tačno koji avijon ili vlak ovih dana vozi za Jugoslaviju, he-he-he… Možda ide neka podmornica?’ Dida je rekao: ‘Ništa se ti ne brigaj, zete! Nema boljeg putovanja od čekanja!’ Tata je rekao: ‘E bogami ćeš se dobro načekat…’ Dida je rekao: ‘Izdržaću ja! Izdrža san dosad, pa ću još malo! Nisan lud umrit pri vrimena, pa da me pokopaju u stranoj zemlji! Miljama daleko od rodne grude!’ Onda sam ja uletijo u kužinu i pitao sam: ‘Zašto će dida pokopat?’ Mama je meni rekla: ‘Nizašta, magarče! Šta lupaš gluposti!’ Ja sam pitao: ‘O čemu ste pričali?’ Tata je porumenkijo i rekao je: ‘Ma ništa, bezveze! Malo uz kavicu razgovaramo o smrti!’ Ja sam cijuknijo: ‘Ali će dida umrit?’ Mama je rekla: ‘Neće, sine! Šta ti pada na pamet!’ Tata je rekao: ‘Kakve su ti to sumanute ideje!’ Onda je dida zavrtijo sa glavom i rekao je: ‘Kako to razgovarate sa ditetom, ka da je debil!’ Onda je on pogledao u mene i rekao je: ‘Naravski da ću umrit, unukiću, kad mi dođe vrime! Samo tvoji glupi roditelji mogu virovat da će Hrvacka bit vječna!’
Onda je tata nasmješkao se prema didi i rekao je: ‘Viš u kojen si se ti problemu naša, fosilac! Sa jedne strane bi tija da Hrvacka traje šta kraće, da moš umrit u Jugoslaviji, a sa druge bi ti bilo drago živit šta duže! To je teški nesporazum, jebemu mater!’ Mama se keserila: ‘He-he, zajebano je kad čovik oće i stisnit i prdnit…’ Dida je prvo malo dumao i češkao se po čelu. Onda je on nagnijo se prema meni i rekao je: ‘Robi, ako se kojin nesretnim slučajen desi da ja umren pri vrimena, lipo ćeš me dat kremirat i prosut mi pepel u more! Da otplovin u pizdu materinu odavde! Jel dogovoreno?’
Onda je dida srknijo guc kave i dodao je: ‘A sve san ti to napisa i u oporuki!’ Ja sam pitao: ‘Šta je to oporuka?’ Dida je rekao: ‘To je jedan papir di piše da kad dida umre, sve šta dida ima ostaje tebi!’ Mama i tata su iskobečili oči. Dida je srknijo još guc kave i rekao je: ‘To ti je sa potpisom i pečatom pohranjeno kod advokata Kaliterne! Vidićeš, osin kuće, vinograda i kajića na Šolti, ima i nešto keša!’ Mama je pitala: ‘Kojeg keša?’ Tata je pitao: ‘Di ga držiš?’ Dida je rekao: ‘Šta sad ima veze! Sve piše u oporuki!’ Tu je u kužini uletila tišinčina. Veliki su srkućali kavu i šutili su. Plus su mama i tata imali nafunjene face. Ja sam drinkao kakao. Onda je mama didi rekla: ‘Znači, koliko san ja skužila, ćer si priskočija?’ Dida je rekao: ‘Zašto bi te priskočija?’ Mama je rekla: ‘Pa sad si reka da si napisa oporuku di sve ostavljaš unuku, uključujući keš, a ćeri ništa!’ Dida je rekao: ‘Ostavija bi ja tebi, ćerce, al svi znamo da će Robiju novci više tribat!’ Mama je pitala: ‘Zašta će mu tribat?’ Dida je rekao: ‘Pa šta ja znan, za razne stvari…’ Mama je pitala: ‘Naprimjer za koje stvari?’ Dida je rekao: ‘Naprimjer da kupi veću grobnicu za pokojne roditelje!’
Robi K. (IIIa)
Tekst prenosimo s Peščanika
