Srpska napredna stranka proslavila je desetu godišnjicu osnivanja. Predsjednik stranke i države Aleksandar Vučić na proslavi u Kraljevu poručio je da je SNS za deset godina postojanja izveo Srbiju iz depresije i postavio temelj oporavka zemlje, koja se kreće ka ubrzanom prosperitetu i razvoju. ‘Naša stranka je promenila osnovnu veru u Srbiji i promovisala ideju da bi budućnost mogla biti bolja od prošlosti. Svet se menja, a Srbija ne sme da zaostaje. Naše je da vredno radimo i unapredimo sve aspekte života’, rekao je Vučić.
S druge strane, obilježavajući prvu godinu od osnivanja Narodne stranke, njezin predsjednik i jedan od lidera opozicijskog Saveza za Srbiju Vuk Jeremić najavio je da će upravo njegova stranka biti sljedeća koja će voditi Srbiju jer je ‘posejala nadu, seme pobune da se može reći ne’. Jeremić je Vučićevu Srbiju žigosao kao prokletu avliju, zaključivši: ‘U prokletoj avliji nema sreće, nema pravde, postoje gospodar i njegova svita, a samo za njih ta avlija nije prokleta, za sve druge jeste.’ No Jeremićeve poruke još uvijek ponajprije služe za ohrabrivanje članova i njegove i drugih opozicijskih stranaka, a manje imaju odjeka među biračima. Za razliku od njegova optimizma da će već poslije sljedećih izbora preuzeti vlast, politički analitičari mahom procjenjuju da bi realan cilj koji bi opozicijski Savez za Srbiju trebao gađati na sljedećim izborima moglo biti osvajanje 20-ak posto glasova i spuštanje naprednjaka ispod 50-postotne podrške koju već neko vrijeme glatko dobivaju na gotovo svim izborima. Pritom bi dobivanje 20-ak posto glasova moglo biti lakši dio posla jer SNS čvrsto drži natpolovičnu biračku podršku, a Vučić je najavio da će godinu dana prije sljedećih redovnih parlamentarnih izbora temeljito provjetriti stranačke redove, izabrati novo vodstvo i podmladiti stranku jer ‘neki su se umorili, neki nisu odgovorili izazovu teškog vremena, a neki moraju biti zamenjeni’. Zaključio je da SNS mora ‘raditi brže, bolje i jače kako bi se još mnogo šta promenilo u zemlji’.
Opozicija i kritičari naprednjačke vlasti većinu energije koju ulažu kako bi je smijenili usmjerili su na prokazivanje njezine autoritarnosti i totalitarističkog stila vladanja. Po strani ostavljaju činjenicu da je SNS pod Vučićevim vodstvom doista zemlju odveo s ruba bankrota i okrenuo ka ekonomskom, pa i ukupnom razvoju. I sve dok će uspijevati voditi zemlju i njezinu ekonomiju u tom smjeru, većina birača neće ili će rijetko razbijati glavu kritikama koje se upućuju SNS-u kao stranci-pokretu, koja nije ideološki profilirana, već sveobuhvatno grabi birače na svim stranama političkog spektra, a pritom je visoko centralizirana i organizirana sličnije vojnim formacijama nego demokratski uređenim političkim strankama. Zato Vučić može lakonski odgovoriti i na najnoviju Jeremićevu kletvu da je Srbiju pretvorio u prokletu avliju. Lider naprednjaka javno je naime posumnjao da je Jeremić pročitao Andrićevu ‘Prokletu avliju’ jer da jeste, ‘setio bi se vremena sopstvene vlasti’, a potom je zaključio: ’Je li ovo prokleta avlija ili ono? Je li prokleta avlija kada gradimo autoput do Čačka i završavamo ga do Nove godine, ili kada neko 60 godina obećava put, pa ga ne uradi? Je li prokleta avlija kada zatvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti ili kada ga otvorite? Neka ljudi sami razmisle i neka pogledaju koliko bolnica i kliničkih centara radimo i gradimo po Srbiji.’
Da je opozicija ipak svjesna da Vučićevi naprednjaci najveću podršku birača grade na ekonomskoj politici koju vode ukazuju i njihove nervozne reakcije na pohvale koje im zbog toga stižu iz međunarodnih i domaćih institucija koje se prvenstveno bave ekonomskim razvojem Srbije. Tako je ovih dana lider Saveza za Srbiju Dragan Đilas u otvorenom pismu napao šefa MMF-ove misije Džejmsa Rufa nakon što je poslije višednevnog prebiranja po tekućoj srpskoj ekonomskoj politici pohvalno govorio o radu naprednjačke vlade i privrednim kretanjima u Srbiji, a pogotovo zbog njegove podrške privatizaciji velikih državnih poduzeća, poput RTB-a i PKB-a. Đilasova kritika uglavnom se kao bumerang vratila Savezu za Srbiju jer ti i drugi ekonomski potezi naprednjačke koalicijske vlasti imaju većinsku podršku i u srpskoj javnosti. Primjerice, upravo je jedna od najuglednijih neovisnih srpskih institucija, Fiskalni savjet Srbije, u svojoj godišnjoj analizi ‘Fiskalna kretanja u 2018. godini i preporuke za budžet 2019. godine’ između ostalog konstatirala: ‘Okolnosti u kojima se vodi fiskalna politika Srbije znatno su se promenile u prethodnih četiri godine. Krajem 2014. stanje javnih finansija bilo je toliko loše da je to ozbiljno ugrožavalo makroekonomsku stabilnost zemlje i pretilo da izazove duboku ekonomsku krizu. Vlada je zato bila primorana da sprovede nepopularne krizne mere poput smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, a došlo je i do promena u rukovođenju Poreskom upravom kojim je zaustavljen tadašnji snažan pad naplate javnih prihoda. (…) Zahvaljujući merama Vlade i spoljnim okolnostima Srbija je fiskalnu konsolidaciju sprovela uspešno – od fiskalnog deficita koji je u 2014. iznosio 2,2 milijarde evra došlo se do suficita u 2017. i 2018., a javni dug je smanjen sa preko 70 odsto na ispod 60 odsto BDP-a. Sada, kada je kriza izbegnuta, fiskalna politika u 2019. i narednim godinama mora da odgovori na dva velika i povezana izazova koja su preostala nakon uspešnog završetka konsolidacije: 1) strukturnu neuređenost javnih financija i 2) nizak privredni rast.’
Na osnovu svojih analiza Fiskalni savjet Srbije dao je preporuke vladi kako da u narednim godinama odgovori na izazove i poboljša fiskalnu politiku. Pritom ne krije da vlada Ane Brnabić već vuče poteze koji su sukladni njihovim preporukama, tako da se već sada može pretpostaviti da će naprednjačka vlast i u narednom razdoblju s time nastaviti. No bez obzira na to, po ocjeni Nikole Altiparmakova, jednog od članova tog savjeta, upitno je hoće li se Srbiji dogoditi stabilan dugoročni privredni rast. U intervjuu ‘Blicu’, odgovarajući na pitanje što Vlada Srbije u proteklih pet godina nije uradila, on je rekao: ‘Mislim da je nepostojanje sistemskog i odlučnog pristupa ka izgradnji jakih institucija i zdravog društva najveći nedostatak u proteklih pet godina. Mada bih, umesto pet, slobodno mogao da kažem i 15 ili 25 godina.’ Za taj korpus delikti neočekivano je upro prstom u srpske intelektualne elite, a ne u političare. ‘Samim tim što godinama ne uspevamo da izgradimo jake institucije i uredimo društvo govori da se radi o problemu koji prevazilazi političke okvire i zadire duboko u društveno tkivo. (…) Istraživači Kvartalnog monitora su nedavno objavili studiju koja pokazuje da možemo biti ponosni na kvalitet prirodnih i tehničkih nauka na Beogradskom univerzitetu, koje prednjače u Istočnoj Evropi. S druge strane, kvalitet društvenih nauka je na vidnom začelju. Profesori društvenih nauka u najvećem broju nisu u stanju da objavljuju naučne radove u relevantnim međunarodnim žurnalima niti da prate evropske trendove. (…) Umesto da postavljaju noseće stubove zdravog evropskog društva u Srbiji, predstavnici intelektualne elite se ponašaju kao da su sami sebi cilj, dok se društvo urušava’, zaključio je Altiparmakov.
