>

novosti logo

Društvo Društvo
Piše Dejan Kožul

Dijaspora za maticu

Državljani Srbije, koji žive u 14 svetskih gradova, prosvjedovali su zbog nezadovoljstva političkom i zdravstvenom situacijom u matici

Pariz, Amsterdam, Brisel, Berlin, Boston, Cirih, Hamburg, Helsinki, London, Njujork, Oslo, Prag, Vankuver… gradovi su u kojima je u subotu, 8. avgusta, tačno u 18 sati po srednjeevropskom vremenu, održan protest koji je preko društvenih mreža organizovala grupa Democracy4Serbia. Protesti su održani, kako navode organizatori, zbog nezadovoljstva srpskih građana koji žive u inostranstvu političkom situacijom i zdravstvenom krizom u matici. U pozivu na protest inicijativa Democracy4Serbia navela je da podržava apel nezavisne lekarske inicijative Ujedinjeni protiv kovida, koji je potpisalo oko tri hiljade medicinskih radnika i radnica. Svi oni traže smenu Kriznog štaba, kao i odgovore o tačnom broju zaraženih i umrlih. Navode i da su protest organizovali zbog stalne zloupotrebe vlasti, nevalidnih izbora, nepostojanja slobode govora, policijske brutalnosti, a traže i oslobađanje političkih zatvorenika. Aleksandra Tanasković iz Osla kaže za Novosti da je zadovoljna odzivom jer je okupljanje organizovano u kratkom roku. Takođe, podsjeća ona, većina ljudi je trenutno na odmorima.

- Poruke koje su bile upućene su nešto iza čega svi stojimo i one mogu da povežu sve naše prijatelji sa Balkana sa ljudima u zemljama u kojima živimo - govori Tanasković.

Ana Milosavljević, koja živi u Bostonu, poručuje da je takođe zadovoljna onim što je videla i čula na protestu.

- Mislim da su naše poruke o demokratskim pravima nešto što veliki deo društva u Srbiji, na Balkanu i na međunarodnom nivou podržava - kaže Milosavljević.

Obe sagovornice ističu da je cilj bio da se pokaže da je dijaspora ujedinjena po ovako bitnim pitanjima.

- Pokazali smo i da nismo napustili narod iako živimo u raznim zemljama sveta. Želimo da upoznamo javnost zemalja u kojima živimo sa situacijom u Srbiji - objašnjava Aleksandra Tanasković.

Građani koji žive u Srbiji su već pomalo zaboravili na proteste koji su se održavali neposredno nakon parlamentarnih izbora, kao i na popratnu policijsku torturu, pa je bilo interesantno sagledati kako je matica reagovala na ono šta se dešavalo u 14 svetskih gradova.

- Reakcije iz Srbije su bile pomešane, ali uglavnom su ljudi bili presrećni da vide da dijaspora prati šta se dešava u Srbiji i podržava građane koji se bore za bolju budućnost. Borimo se protiv taktike ‘zavadi pa vladaj’, koju vlast koristi stalno kako bi oslabila građansko udruživanje - kaže Ana Milosavljević.

Pored brojnih pozitivnih poruka bilo je i onih negativnih, koje kao osnovu imaju omalovažavanje zbog činjenice da prisutni na protestima ipak ne žive u Srbiji. Milosavljević ističe da je neophodno da se ljudi ‘ujedine protiv ugnjetavanja, bez obzira gde se ono dešava’, a Aleksandra Tanasković dodaje da su svi ljudi u inostranstvu i dalje građani Srbije.

- Imamo puno pravo da izrazimo svoje mišljenje i da podržimo ljude u Srbiji, svoje porodice, prijatelje i narod. Fokusiram se na pozitivne reakcije. Jako mi je drago da je sve ovo uspelo da se organizuje, da smo poslali motivišuću poruku i da ljudima to znači - dodaje ona.

Obe napominju da bitno što oni kao grupa nisu povezani ‘ni sa kakvim strankama ni političarima’.

- Udružili smo se kao građani koji podržavaju sve stanovnike Srbije, uključujući različite nacionalnosti koje žive u toj zemlji i kojima su takođe ugrožena prava - dodaje Milosavljević i napominje da će ova borba potrajati znatno duže.

- Zato ćemo nastaviti da se organizujemo na različite načine. Mislim da će narod u Srbiji oboriti današnju diktaturu kroz proteste i udruživanje. Narodni pokreti su tokom istorije rušili korumpirane vlade i diktatore i to će se ponoviti. Naravno, pratiću situaciju i pomoći ću koliko mogu iz Amerike.

Slično razmišlja i Aleksandra.

- Mi radimo šta je u našoj moći da podržimo i pomognemo. Mnogi ljudi žele da se vrate ukoliko situacija krene da se menja na bolje i nadaju se tome - govori ona i dodaje da su ih iz Srbije poterali loši uslovi za život.

- Odlučite jednostavno da se više isplati krenuti od nule u stranoj zemlji nego da se borite sa stranačkim zapošljavanjem neadekvatnog kadra.

Ana Milosavljević se pak u Boston preselila početkom devedesetih. Njeni roditelji tu su odluku doneli zbog rata i nedostatka posla. Dodaje, na kraju, da bi volela da jednog dana živi u Srbiji. Proteste je podržao Zoran Lutovac, aktuelni predsednik Demokratske Stranke.

- Svi ti ljudi napustili su Srbiju ne svojom voljom, ne u potrazi za boljom platom, nego su otišli iz Srbije zato što ovde nisu mogli normalno da žive, zato što u Srbiji nisu bili tretirani kao građani, nego kao podanici i oni se, znajući kako je u Srbiji, solidarišu sa nama. Solidarnost je ključna reč u borbi za elementarna prava koja nam pripadaju - poručio je Lutovac.

Mesec dana nakon spomenutih protesta, koji su u gradovima Srbije održani nakon Vučićeve najave uvođenja novog policijskog časa, ne zna se koliki je bio broj uhapšenih, pa ni koliko ih je trenutno u zatvoru. S druge strane zahtevi organizacija iz civilnog sektora, poput Beogradskog centra za ljudska prava i Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, da se smeni direktora policije, Vladimira Rebića, nisu urodili plodom. Ne zna se ni šta je Prvo osnovno javno tužilaštvo tačno uradilo sa 39 krivičnih prijava koje su zbog policijske brutalnosti podnele navedene organizacije. Kako sve ne bi otišlo u zaborav, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koji je takođe zatražio da direktor policije podnese ostavku kao čin moralne i profesionalne odgovornosti, pokrenuo je kampanju ‘Pamtimo li prebiće?’, odnosno apel javnosti ‘da ne dopusti da trauma koju smo kao društvo doživeli tokom julskih protesta bude još jedna kockica u dugo slaganom mozaiku institucionalne neodgovornosti i kulture nekažnjivosti’.

‘Da li je moguće da niko nije odgovoran za desetine dokumentovanih slučajeva nezakonitog ponašanja uniformisanih i neuniformisanih pripadnika policije, za javno iznošenje neistina o postupanju policije, za nepoverenje građana u instituciju koja bi trebalo da brine o njihovoj bezbednosti? U demokratskom i na vladavini prava zasnovanom društvu to nije moguće. Zato apelujemo da ne zaboravimo, jer je zaborav oružje neodgovornosti i nekažnjivosti’, poručuju iz CRTA-e.

1/1