>

novosti logo

Kultura Kultura

Književna kritika: Magla memorije

Vojislav Pejović, ‘Američki sfumato’, Rende, Beograd, 2015: Koncept knjige polazi od toga da je rodno mesto naracije sećanje: nepouzdano, fraktalno, koncentrisano oko pojedinih situacija i detalja

Retke su knjige koje me navedu na ponovno čitanje. Povod nije nužno u pokušaju da se čitalački užitak obnovi, uzrok je češće, kao i ovde, u nedoumici i potrebi da se vlastiti ukus testira još jednom u kratkom razmaku. Nedoumicu je rodila hotimična nejasnost – uostalom, šta drugo očekivati od prozne knjige čiji postupci nastoje da primene likovnu tehniku sfumata, istaknutu naslovom? I već se u tom pokušaju krije prednost ove prozne knjige, ni romana ni (samo) knjige priča, ni novelističkog ciklusa. To je paradoksalna prednost (neo)modernističkog teksta knjige ‘Američki sfumato’. Neke stvari su redukovane, od imena pojedinih likova obeleženih inicijalima do istorijskih aluzija, vremenska linearnost sasvim ukinuta za račun slobodnog i nepredvidljivog lutanja po vremenskoj osi, što različite vremenske periode čini narativno sinhronim, a različite geografske miljee međusobno prožimajućim. Ako se tome dodaju (košmarni) snovi i različita svedočenja o istim događajima, postignuta je zamršenost na zavidnom nivou.

Koncept ove knjige polazi od toga da je rodno mesto naracije sećanje, kojim se autor, po struci istraživač iz oblasti ‘neurologije i interne medicine’, bavio i kao naučnik. Sećanje je dokazano nepouzdano, fraktalno, koncentrisano oko pojedinih situacija i detalja, maćehinski raspoloženo prema drugim, te samim tim i prošlost, slojevi prošlosti, mora(ju) biti bez čvrstih kontura i oštrih ivica, kao u tehnici sfumata. Evokativna transverzala koja nas vraća u prošlost ima oblik nekakvog asocijativnog karambola, u kome se loptica svesti po svojoj ćudi odbija ili povezuje određene motive, ne mareći za njihovu objektivnu važnost ili vremensko-prostornu situiranost.

Dakle postupak odgovara naslovu, iako atribut iz naslova pokriva samo noviji deo životopisa pretežnog naratora Miloša, a mirne duše se knjiga mogla nazvati crnogorski, beogradski, pa čak i nemački sfumato. Ime naratora saznajemo tek u drugoj polovini knjige, po kojoj je rasuto njegovo kotorsko detinjstvo, beogradsko studiranje na Prirodno-matematičkom fakultetu, postdiplomsko usavršavanje u Nemačkoj i porodično i profesionalno prizemljenje u Čikagu. Tematski krugovi Pejovićeve proze opet, tačnije osmoza tematskih jedinica, rekreiraju poznati istorijski mizanscen i dramaturgiju odrastanja, seksualne inicijacije, ratne teskobe koja se posredno doživljava i američkog emigracionog pionirstva. Pored formalne, druga zanimljivost Pejovićeve proze je umetanje žanrovskih matrica u (auto)biografske reminiscencije. Tako smo dobili sporednu priču o Danilu Kišu kao pariskom zavodniku, očevu priču u čiju autentičnost narator sumnja i priču o veštom i uspešnom plastičnom hirurgu, pentakostalnom pastoru, beguncu od američke poreske službe i re:born pravoslavcu koji se devedesetih vraća korenima i domovini svojih predaka. Odnosno, tako smo dobili zamućenost ili preinaku dokumentarnog a na račun jačanja bizarnosti unutar dokumentarnog. U pozadini naratorovog sećanja obrazuje se tenzija odnosa sa ocem, koji se nikad nije navikao na samački život posle smrti naratorove majke, bežeći u alkoholizam, promiču likovi majke i bake, preko koje se sećanje dotiče predaka i njihovog učešća u partizanskom pokretu, izbija erotska požuda naratora u širokom rasponu od nostalgije za jednom prolaznom avanturom do biseksualnog eksperimenta ili vizuelnog uživanja u dražima bejbisiterke njegove dece.

Rasplinutost i delimična proizvoljnost prizvanih sadržaja nije nužno morala da bude posledica narativne obrade fenomenologije sećanja kao fragmentarnog i nepredvidljivog, ali je ipak bila. Uz skiciranje porodične biografije, na pola puta je ostalo razvijanje bočnih zapleta i likova kolega i prijatelja, kao i uvođenje drugih naratora. Otuda je ‘Američki sfumato’ tip proze koji uspešno odudara od preovlađujućih poetika na post-yu scenama, ali i knjiga koja pripada sazrevajućoj fazi autorskog putovanja, koje se, istina, kreće u dobrom pravcu.

1/1