Gotovo tri decenije su prošle otkako je Slobodan Milošević onomad na Gazimestanu izgovorio čuveno ‘Niko ne sme da vas bije!’ Od tada do danas Kosovo je doista postalo najskuplja srpska reč. U političkom, ali i materijalnom smislu. A kosovski Srbi su uglavnom dozvoljavali da se njima potkusuruje. Sve do danas. Prvi put od tog izgovorenog ‘Niko ne sme da vas bije’ kosovski Srbi odlučili su dići glas kontra politike koja dolazi iz Beograda, kontra politike koja ih je dovela na rub egzistencije i koja je posebno na severu Kosova zavela strah, o čemu smo u više navrata pisali.
Prateći ono šta se dešava u Srbiji ili u centralnoj Srbiji, kako to Srbi sa Kosova vole reći, i sami su se ohrabrili i odlučili na protest pod nazivom #1od5miliona. Najglasniji njihov zahtev je da se konačno otkriju ubice i nalogodavci ubistva Olivera Ivanovića. I već treću sedmicu zaredom protesti se održavaju, prvo u Kosovskoj Mitrovici, a zatim i u Gračanici.
- Koliko ja pratim Kosovo, ovo je prvi put da su Srbi sa Kosova posumnjali u politiku Beograda i da su spremni javno da kažu da ne žele takvu politiku - kaže za Novosti Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.
- To je rezultat pogrešne politike, odnosno procene koju su 2016. radili Aleksandar Vučić i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Do tada je vođena politika u kojoj je tolerisano postojanje onoga što su zvali ‘Tačijevim Srbima’ - pojašnjava Janjić.
A ‘Tačijevi Srbi’ su svi oni koji se ne slažu sa zvaničnom politikom. A takvih je sve više. I još nešto. Stvarao ih je sam Beograd.
- Sve je počelo 2013. godine, kad je usvojen Briselski sporazum - kaže nam Milica Andrić Rakić, novinarka portala Kossev.
- Tad je ugušen demokratski potencijal zajednice. Bili su protiv odredbi Briselskog sporazuma koji ih je primoravao da se integrišu u kosovski sistem koji je tada, iz perspektive naše zajednice, delovao inferiornije. Percepcija je bila da su kosovski zdravstveni i obrazovni sistem lošiji od srpskog. Ljudima nije bilo prijatno da prelaze iz srpskih u kosovske institucije. Tad smo imali jaku kampanju i instalirani su mehanizmi koji su primorali ljude da izađu na izbore kako bi dali legitimitet postepenom prelasku iz srpskog u kosovski sistem - dodaje Andrić Rakić.
Naša sagovornica navodi da se celokupna javnost, a ‘posebno politička elita koja je ratifikovala Briselski sporazum, kao i međunarodna javnost, složila da je izborni proces bio regularan’.
- U tom izbornom procesu jedan kandidat za gradonačelnika je ubijen, jedan je pritvoren, a onda je protiv njega podignuta optužnica za ratne zločine, jedan je nestao na par dana pa se pojavio sa povredama na licu, a razbijene su bile i pojedine glasačke kutije. Tad su se svi usaglasili da su izbori bili regularni, iako je svega nešto više od 20 odsto ljudi u Severnoj Mitrovici izašlo na izbore - kaže novinarka.
Ti mehanizmi danas su življi nego ikad. Ne preže se ni od ubistava, a upravo ono Olivera Ivanovića očigledno je bilo okidač za pobunu.
- Sever je kao rejting pijaca. Ljudi su svako malo deo predstava čija namena je podizanje rejtinga i zato su zabrinuti. Dođe li do nasilja, bićemo nespremni - ističe ona.
Oboje sagovornika se slažu da je za Vučića možda opasnije ono što se dešava južno od Ibra, u enklavama, jer osim Ivanovića na tapetu je i razgraničenje za koje se zalaže Beograd.
- To dodatno komplikuje situaciju. Može da bude opasnija za planove postizanja sporazuma nego što su to protesti u Mitrovici - ističe Milica Andrić Rakić.
Dušan Janjić dodaje da ti protesti imaju i jaču ‘političku dimenziju jer nisu toliko pod represijom kriminogenih elemenata koji su ušli u vrh Srpske liste na severu Kosova’.
- Ne postoji više osmišljena politika koju vodi Srpska lista. Srbi će i dalje reći da njihov cilj nije da ruše Beograd. Oni čak neće moći da izgovore ovo što se izgovara u gradovima gde se održavaju protesti, ‘da odu ovi, a da se ne vrate oni’. Njima treba da ih neko sasluša. Vučić mora da promeni politiku. Ne zaboravimo i da je okruženje drugačije. Kosovo je de facto samostalna država. Posle ovih mera sa taksama i de jure se vrši suverenitet na celom Kosovu. Jesu hapsili Marka Đurića? Jesu. Rade li istragu o Oliveru Ivanoviću? Rade. Da li kontrolišu carinu? Kontrolišu. Da li mogu da uđu bilo gde? Mogu. U takvom miljeu Srbi nemaju izbor. Neće se oni okrenuti Prištini, ali će se dogoditi da nigde ne pripadaju - govori Janjić.
U Beogradu se na Kosovo gleda kao na izvor državnosti, duhovnosti i kao na centralno mesto koje je okupljalo Srbe. Čak se i na aktuelnim protestima Kosovo ističe kao jedna od glavnih tema i to u kontekstu izdaje. Milica Andrić Rakić smatra da će opozicija prepustiti Vučiću odluku jer sami za to nisu sposobni.
- Kakva će ona biti? Vučiću nije lako. Ako bude insistirao na razgraničenju, Srbi sa juga Kosova mogli bi mu doći glave. Ako do toga ne dođe, već do neke forme konačnog priznanja, Srbi iz Srbije mogli bi mu doći glave. Ali još nije kasno da neke stvari promeni u svom odnosu - ističe Dušan Janjić.
- Ti ljudi tamo žive, oni treba da preuzmu odgovornost za svoje živote, a Beograd treba da prestane sa selekcijom na dobre i loše Srbe, što je suštinska greška Vučićeve politike. Ne stavljaj sva jaja u jednu korpu. A on je stavio sva, pa i ova u centralnoj Srbiji, u jednu i sasvim je moguće da kad počnu da se lupaju jaja na Kosovu, to dođe i do Beograda - kaže Janjić.
