>

novosti logo

Društvo Društvo
Piše Saša Ilić

Lov na gumenu patku

Pripadnici komunalne policije, usmereni na suzbijanje inicijative Ne da(vi)mo Beograd!, kao živi zid štite Vučićeve ideje i projekte u glavnom gradu, pre svega Beograd na vodi

U godinama pred pad Miloševića govorilo se da Srbija ima najviše policajaca po glavi stanovnika. Međutim, kako je berza rada bila propala a frontovi se otvarali, jedina dinamika zapošljavanja zabeležena je u redovima MUP-a. Neiscrpni resursi Miloševićeve policije bili su na jugu Srbije. Njihova agresija bila je dodatno pojačana decenijski negovanom averzijom prema neautoritarnim praksama političke komunikacije. Protestne šetnje, transparenti, zviždaljke, lupanje u metalno posuđe u vreme drugog dnevnika, performansi (grupe Magnet npr.), čitanje Brehtove poezije u javnom prostoru – sve je to bilo strašno iritantno za organe zaštite javnog reda. Nakon pada Miloševića, za nekim rudimentarnim oblicima protesta posegli su upravo najtamniji delovi policije, pre svega Crvene beretke, koje su u pobuni protiv vlade Zorana Đinđića blokirale jedan deo auto-puta u Beogradu. Za takav vid protesta beskrajno razumevanje imali su Koštuničine demokrate, Dačićevi socijalisti kao i radikali Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

Bili su to prvi oblici ‘usvajanja demokratije’ u njenom nakaradnom vidu kod srbijanske desnice. Na ulicama ju je demonstrirala najozloglašenija grupa ratnih zločinaca koji su ne mnogo potom ubili i premijera Srbije, pod logistikom političkih nalogodavaca čije je rasvetljavanje ostalo blokirano do dana današnjeg. Tokom petnaest godina neuspešne demokratizacije društva promenila se hijerarhija prioriteta, a klasična policija je izgubila na značaju. Zajedno sa njom i specijalne elitne jedinice. U duhu ‘promene’ radikala, i policija je doživela neke transformacije. Najvažnija do sada bila je odluka o formiranju ‘specijalnih jedinica’ komunalne policije (u vreme vladavine Demokratske stranke), koja je tokom poslednjih godina postala noseći stub poretka Aleksandra Vučića u Beogradu na vodi i onim manje bitnim delovima grada, u okolini.

Koja je svrha komunalne policije u Beogradu? Neko će se dosetiti da je prestonica puna nezbrinutih pasa, u čemu bi komunalci i te kako mogli biti od pomoći. Nacionalističke omladinske organizacije na javnim površinama postavljaju svoje teretane za čeličenje duha nacije, pa bi i tu komunalna policija mogla biti preventivno funkcionalna. Sa prvim snegom, Beograd je u kolapsu i obično prođe više nedelja dok se ne uspostavi normalan saobraćaj. Ponekad i cela zima. Maloletničko nasilje cveta u školskim dvorištima, ali tamo obično nema komunalca. U vreme poplava ili drugih elementarnih nepogoda komunalna policija je nasušno potrebna. Prošlogodišnje poplave su pokazale, međutim, kako u Srbiji komunalna zaštita ne postoji te da se sve mora rešavati na o-ruk!, mobilisanjem građanstva, naviklog na vrhovnu komandu.

Na veliku žutu patku, koja je znak inicijative Ne da(vi)mo Beograd!, komunalci su ustremljeni kao na najveću potencijalnu opasnost po realizaciju ‘velelepnih kula’. Ovi budni stražari danonoćno motre ne bi ili uočili makar i naznaku nečeg žutog

Većina ovih stvari je pobrojana u Zakonu o komunalnoj policiji iz 2009. godine. Ovih dana je pokrenuta inicijativa da se taj zakon promeni, ali ne u onom delu koji se tiče delokruga poslovanja komunalne policije, već upravo u povećanju broja, a svakako i ovlašćenja komunalaca u Beogradu. O tome je javnost izvestio gradski menadžer Goran Vesić, navodeći kako je broj komunalnih policajaca u Beogradu skandalozno mali u odnosu na ostale evropske metropole. U dosadašnjem Zakonu pisalo je da ‘broj komunalnih policajaca mora da odgovara broju stanovnika grada prema poslednjem popisu, tako da na svakih 5000 stanovnika – ne može biti više od jednog komunalnog policajca’. Tako je Grad Beograd u vreme gradonačelnika Dragana Đilasa dobio 300 policajca, u skladu sa zvaničnim brojem žitelja grada. Međutim, ispostavilo se da metropolizacija Beograda ne ide u korak sa svetom, koji nalaže jednog komunalca na hiljadu građana. Stoga je već u ovoj godini planirano zaposlenje još 800 komunalaca, ali kako to nije izvedeno, donesena je odluka da se taj paragraf Zakona preinači u povećanje komunalnih specijalaca za još hiljadu ljudi. Takođe, u duhu evropeizacije službi bezbednosti, Vesić je najavio da će svoje komunalce naučiti šta su to ljudska prava, čime će preduprediti šutiranje građana, vređanja i ponižavanja svake vrste, karakteristična za rad srbijanske (komunalne) policije.

Kome je potreban toliki broj komunalnih policajaca u Beogradu? Budući da većina pobrojanih stvari iz zvaničnog delokruga poslovanja ovog organa zapravo ne spada u posao komunalne policije na terenu, neophodno je zaviriti u realno polje njihovog delovanja. Sada je sasvim izvesno da je sistem ‘Bus-plus’ zaštićen ovom formacijom, kojoj je u slučaju otkrivanja putnika bez karte dozvoljeno da hapsi i sprovodi. Takođe, predviđeno je da konfiskuju automobile taksistima koji ovaj posao obavljaju bez dozvole grada i zvaničnog udruženja. No ono što je najvažnije, pripadnici ove formacije predviđeni su da kao živi zid zaštite ideje i projekte Aleksandra Vučića na teritoriji Beograda – pre svega bilborde ‘Slavimo Beograd’ i ‘Belgrade Waterfront’, ali i zgradu Geozavoda gde se nalazi novoprojektovano svetilište Beograda na vodi. Isto tako, komunalna policija je usmerena na suzbijanje inicijative Ne da(vi)mo Beograd!, čiji je prepoznatljivi znak velika žuta patka, na koju su ustremljeni komunalci kao na najveću potencijalnu opasnost po realizaciju velelepnih kula. Pripadnici ove formacije su se istakli nedavno u asistiranju prilikom hapšenja velike žute patke koja se nalazila na čamcu pomenute inicijative, tokom manifestacije ‘Beogradski defile brodova’.

Kao u romanu Dina Bucatija ‘Tatarska pustinja’, ovi budni stražari sa grudobrana nepostojećeg Beograda na vodi danonoćno motre na pustinju beogradskog svakodnevnog života, ne bi ili uočili makar i naznaku nečeg žutog (prepoznatljiva boja Demokratske stranke!), spremni da u ime zaštite premijerovog lika i dela reaguju, makar se tamo našla i samo gumena patka na naduvavanje. Za tako projektovanu dugogodišnju službu, sasvim je izvesno, tri stotine komunalaca je bezobrazno malo, ali hiljadu i trista policajaca sa sertifikatom zaštite ljudskih i pačijih prava moglo bi pružiti adekvatan odgovor.

1/1