Kako žive stanovnici Markušice?
Markušica je sedište istoimene opštine, ujedno i najveće njezino naselje, sa sedam stotina stanovnika: u Ostrovu ih je oko 400, Gabošu nešto manje od toga, a u Podrinju i Karadžićevu ih živi između sto i 130. Tačan broj je teško odrediti, jer mnogi imaju prebivalište ovde, a žive u inostranstvu. Ljudi se pretežno bave zemljoradnjom, manje stočarstvom – poslednjih godina, otkako su pale otkupne cene mleka, stočara je za kojih sedamdesetak odsto manje. Neki rade u školi i državnim službama, ima nešto zanatlija i to kroz porodično samozapošljavanje, jer ovde pogona nema. Tridesetak osoba radi u tvornici za preradu stare plastike u Osijeku, nešto u policiji ili drugim državnim službama u Vukovaru i Vinkovcima, ali takvi mogu da se nabroje na prste jedne ruke. Prosek starosti stanovništva je oko 60 godina. Mladih nema jer odu na školovanje i rad u Srbiju ili inostranstvo, pa ostanu tamo da žive. Stariji polako umiru, pa se stanovništvo opštine u poslednjih deset godina brojčano prepolovilo. Rečit primer toga je to šta u dve područne škole, one u Gabošu i Ostrovu, ove i prošle godine nije upisan nijedan prvašić.
Što biste naveli kao najveće probleme?
Stanje je kao u celoj istočnoj Slavoniju, sa time da ovde živi srpsko stanovništvo, pa niko i ne želi da ulaže. Firmama iz Srbije je poslovanje zakonski otežano i čini se da nisu dobrodošle, a i kod njih ne vidim neki veliki interes. Naša opština je 30 kilometara udaljena od Osijeka i 20 od Vinkovaca, no pruga je dosta udaljena, a i sami znamo kakva je u tim sredinama mogućnost zapošljavanja. Infrastruktura je solidna: imamo vodovod i telefon, u središtu opštine su pošta, osnovna škola, benzinska pumpa i apoteka, ali je svaka druga kuća prazna pa se čovek ne oseća prijatno. To ljude deprimira i tera na odlazak.
Ima li Markušica kakve koristi od EU-projekata?
Opština je isposlovala više projekata i možemo se pohvaliti da smo u tome prilično uspešni. Ovih dana smo potpisali ugovor za projekt rekonstrukcije centra Markušice: ukupna vrednost radova je 609 hiljada kuna, od čega smo iz državnih fondova povukli 350 hiljada, a sami obezbeđujemo ostatak. Rok za dovršenje radova je 31. mart. Sa druge strane, OPG-ovi se nisu baš okoristili najnovijim konkursom - jedan OPG iz Ostrova dobio je deset hiljada evra za mašine potrebne u povrtlarstvu, a nešto je dobio i jedan iz Podrinja. Takvi su konkursi šansa da se unapredi poslovanje, ali ima dosta primedbi na to da je među onima koji su prošli na njima tek 18 posto Srba. Nadam se da će sledeći biti bolji po tom pitanju.
Koje organizacije srpske zajednice djeluju u općini?
Imamo tri Prosvetina pododbora - aktivni su oni u Markušici i Ostrovu, a onaj u Gabošu ima problema. Aktivni su i KUD-ovi u prva dva naselja. VSNM takođe dejstvuje, pa je najnovijom njegovom akcijom sufinancirano putovanje vernika u manastir Ostrog. Sa SPC-om je inače dobra saradnja, pa se sveštenici redovito odazivaju na kulturne i druge aktivnosti.
S kakvim osjećajima i planovima ulazite u predstojeću godinu?
Pomalo smo zabrinuti zbog nedavnih hapšenja u Vukovaru: ne prejudiciramo nečiju krivnju ili nedužnost, no to se sve radi tako da nas Srbe zastrašuju. Ko je kriv za zločine, treba da odgovara, no odgovornost se mora odnositi na svakoga, ne samo na nas. Inače, ne očekujemo neku svetlu budućnost. U zemlji je loša situacija, pogotovo u Slavoniji i pogotovo kod naše zajednice ovde. Očekujemo ipak daljnji razvoj infrastrukture: gradićemo staze, ceste i dva vrtića, ali je pitanje ko će da ide u njih. Takođe, uređujemo centar opštine, gradimo kanalizaciju i kolektor za pročišćavanje voda, ali ponavljam da nisam zadovoljan privrednim razvojem, odnosno načinom i količinom investicija.
