Slučaj je hteo da je za isti dan i u isto vreme zakazana promocija knjige Harija Štajnera ‘Ogledanje moći’ i konferencija za novinare ministra odbrane Bratislava Gašića, koji se dan pre duboko ogrešio o novinarsku profesiju.

Knjiga, koja nudi pregršt intervjua sa najznačajnijim svetskim ličnostima iz vremena SFRJ, Hladnog rata i pokreta Nesvrstanih, kada se o novinarskoj profesiji pričalo u superlativima, privukla je svega nekoliko Štajnerovih naslednika. Sa druge strane je ‘nastup’ Gašića okupio brojnu ekipu kojoj je pročitao saopštenje, okrenuo joj leđa i otišao, iako je prethodnog dana najavljen bojkot njegovih istupa.

Navedimo sa kim je Štajner vodio objavljene intervjue: sa carem Haileom Selasijem, Modibom Keitom i kraljem Mahendrom o Prvom samitu nesvrstanih zemalja, sa Vladimirom Velebitom o tršćanskoj krizi, sa Hibakušom o nuklearnim katastrofama, Flugbajlom o Berlinskom zidu, Budimirom Lončarom o sastanku šefova diplomatija balkanskih zemalja i Devetom samitu nesvrstanih u Beogradu, Helmutom Šmitom o sastanku bivših predsednika i premijera, Tadeušom Mazovjeckim i Josipom Manolićem o ratu u Jugoslaviji…

Knjigu je promovisao bivši diplomata Budimir Lončar koji se prisetio novinarstva iz vremena bivše nam države i uporedio ga sa sadašnjim.

- Novinarstvo je i tada bilo dosta agresivno, išlo je tempom vremena, a nekad i ispred njega. Danas, kad su se ubrzale sve dionice života, ono je postalo još agresivnije. Elektronska revoucija koja je otvorila digitalnu epohu učinila je novinarstvo najbržim trkačem u društvenoj svjetskoj igri – kazao je Lončar i dodao da je novinarstvo u ono vreme bilo izazov za jugoslovensku diplomatiju koju je ‘dinamiziralo i vitaminiziralo’.

- Tada smo imali jednopartijski sustav, ali novinarstvo je bilo slobodnije nego što je danas - rekao je Lončar i naglasio da su novinari tada bili snažne ličnosti, dok danas napuštaju moralne standarde i kreativne vrednosti.

Lončar je ispričao i anegdotu o Koči Popoviću koja potvrđuje njegovu tvrdnju o značaju novinarstva u to vreme.

- Osam i pol godina, svako jutro u 10 sati obavještavao sam Popovića o tekućim stvarima. Svaki put kad bismo završili pitao me što o svemu misle Frane Barbieri, Jurij Gustinčič… - prisetio se Lončar te dodao da je Vinston Čerčil kazao da bi radije imao novinare bez vlade nego vladu bez novinara.

Ovaj bivši diplomata je na kraju naglasio da bi Štajnerova knjiga morala biti velika pouka za sve. Knjigu su promovisali i Hans-Jorg Ajf, poslednji nemački ambasador u Jugoslaviji, te Boško Jakšić, spoljno-politički dopisnik ‘Politike’.

- Zenit karijere Harija Štajnera poklapa se sa zenitom bivše Jugoslavije. Teško da bi Hari uspeo da dođe do takvih svetskih lidera da iza njega nije stajala Jugoslavija i nedeljnik kao što je NIN - rekao je Jakšić te dodao da se poslednjih godina uveliko promenio odnos u međunarodnim zbivanjima.

- Pošto smo mi bili epicentar zbivanja, zatvorili smo se sami u sebe, hermetizovali smo se reciklirajući sopstvene probleme i kao da smo zaboravili na svet oko nas. To se odrazilo i u novinarstvu - zaključio je Jakšić i podsetio da se spoljno-političko novinarstvo nekad zvalo aristokratija novinarstva.

U skladu sa sunovratom profesije, sunovratila se i aristrokratija. Onih koji je se sećaju sve je manje, ali srećom pa nam ostaju zapisi kao što je Štajnerov. A onih koji će sve to čitati, srećom, još uvek ima.