‘Eto, tako mi ove cigare i ove kahve, sad mi je mila svaka ona cigara koja me popržila po ovoj usnici, mio mi je i onaj rak koji se od toga poturio. Da nije bilo toga raka, ne bi mene niko premestio u konobare, a da me nijesu premestili za konobara, nikad pred ove moje oči i uši ne bi došla Zehra Deović’