>

novosti logo

Piše Dejan Kožul

Ovo je protest otpadnika

U srpskoj vlasti vide se naznake panike jer masovne demonstracije protiv Aleksandra Vučića već više od dva mjeseca okupljaju građane, aktiviste, ugledne javne ličnosti i različite opozicijske stranke, a najistaknutiji prosvjednici i medijski komentatori za Novosti govore kolike su im šanse da ostvare svoje zahtjeve

Na jednom od protesta koji već više od mesec dana kolaju Beogradom glumac Branislav Trifunović u svom uvodnom obraćanju demonstrantima rekao je, parafrazirajmo: ‘Građani ove zemlje prinuđeni su već 30 godina da slobodu i pravdu traže na ulici. Tih 30 godina nazivaju nas plaćenicima, izdajnicima, neprijateljima države. I to čine oni koji su čitavu državu uzurpirali i okupirali.’ I onda je dodao možda najbitnije rekavši da je ovo poslednji put da se pravda traži na ulici, da je ovo poslednja šansa. Neuspeh znači pretvaranje Srbije u pustinju.

Bolno, ali istinito. Recimo da je prvi izlazak na ulicu, ako ne računamo ‘jogurt revoluciju’ 1988. godine, kad je Milošević postavio temelje svojoj vlasti, bio 9. marta 1991. Nezadovoljstvo i bunt tada su ugušeni represijom. Milošević je nastavio po svome, pa se izlazilo na ulice sredinom i krajem 1990-ih. Na kraju, 5. oktobra 2000. godine, nakon pokušaja krađe na izborima, konačno je svrgnut.

Sad konačno imamo sve, sve ideologije, partije, građansko društvo, pojedince. I svi hodaju uprkos svojim razlikama, znajući da je cilj mnogo veći od svih naših partikularizama. To je pobeda – govori Borko Stefanović

Nije da protesta nije bilo i nakon toga. Posebno su bili impresivni oni 2008., nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Tad su na ulice izlazili oni koji su svrgnuti 5. oktobra, mada bilo je i onih koje i danas možemo viđati na protestima. A to je samo jedna karika u lancu nezadovoljstva. Ostale?

Dugačak je spisak, a možemo ga sastaviti čitajući transparente. Svaki se svodi na nedostatak bilo kakve perspektive, makar ona bila i penzija za ono malo godina života koliko je najstarijim demonstrantima ostalo.

- Uzrok svemu je nedostatak slobode medija i nepoštovanje ustava i zakona od strane vlasti. To je srž problema ovog društva uopšte - kaže za Novosti Tijana Hegić, učesnica i jedna od organizatorki protesta.

Povod za ove proteste bio je napad na Borka Stefanovića, jednog od lidera opozicionog bloka Savez sa Srbiju. Napad se desio u Kruševcu nakon jednog od skupova SZS-a. Stefanović je završio krvave glave i košulje, pa je prvi protest i organizovan pod imenom #stopkrvavimkošuljama. Stefanović i ostali lideri opozicionih stranaka koje čine SZS, poput bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića pa i samog Borka Stefanovića, pokušali su instalirati sebe u prvi plan, što im je negde i uspelo, barem u početku. A onda je sam Aleksandar Vučić zabio autogol komentarišući protest izjavom da on neće ispuniti nijedan zahtev ni da na ulice izađe pet miliona građana. Tako je kumovao novom nazivu protesta #1od5miliona, pod kojim se i danas održavaju, sad više ne samo u Beogradu nego i u ostalim gradovima Srbije. Kumovao je i sve većem broju prisutnih, ali kumovao je i postepenom povlačenju navedenih opozicionih lidera i prepuštanju protesta onima koji nisu opterećeni greškama iz prošlosti. Bar ne toliko krupnima. Na ovim protestima ističu se, između ostalih, oni koji već imaju određeno iskustvo u buntu protiv aktuelne vlasti. Pričamo o protestima koji su usledili nakon predsedničkih izbora na kojima je ustoličen Aleksandar Vučić. Tijana je bila deo i tih protesta te nam pojašnjava po čemu se oni razlikuju od aktuelnih.

- Tada smo izašli zbog nelegalnih i nelegitimnih izbora, fingiranih rezultata kojima je Vučić odneo pobedu u prvom krugu. Sada živimo posledice tih izbora. I razbijena glava opozicionog političara i spaljivanje kuće i pokušaj ubistva novinara su posledice. Protest je dakle u međuvremenu postao, sem borbe za demokratiju, borba za goli život - kaže Hegić za Novosti.

Neminovna su poređenja sa protestima koji su doveli do pada Slobodana Miloševića. I danas, kao i onda, okuplja se širok front nezadovoljnih koji imaju dva najmanja zajednička nazivnika – kontra su Aleksandra Vučića i bore se za goli život. Slobodan Georgiev, urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN), ipak ne vidi previše razloga da se ovi protesti upoređuju sa onima od pre skoro 20 godina.

- Po meni, a živ sam svedok i učesnik, ovo je potpuno druga stvar jer je sve drugačije osim što su SPS i preobučeni SRS na vlasti. Ovi su protesti za sada više neka vrsta buđenja svesti građana da imaju dužnost da brane državu od autokratije. A ako potraju, možda bude i političke artikulacije koja će doneti promene na političkoj sceni - govori nam Georgiev.

Ni prozvani Borko Stefanović ne vidi previše sličnosti sa 5. oktobrom. Podseća da je do njega došlo nakon što je Milošević pokrao izbore i nakon što su počeli da ubijaju političke protivnike.

Opozicija ovoj vladi u Srbiji je život. Verujem da je potrebno da ona dobije i svoj ‘ljudski lik’, a od ljudi koji su danas u opoziciji zavisi koga će isturiti, ako će ikoga da isture – kaže urednik birn-a Slobodan Georgiev

- To ne želimo da se dogodi, ali okidač za promenu moraju biti ili nelegitimni izbori koje Vučić raspiše pa narod kaže ‘ne’ ili povlačenje ovog režima a narod kaže ‘da’. Nema treće opcije - izričit je Stefanović.

Podseća nas na proteste u BiH iz 2014. godine koji su započeli u Tuzli, a nastavljeni u Sarajevu i drugim gradovima, kako bi ukazao na nedostatak foruma koji su organizovani ‘jer nisu objedinili sve segmente društva i nisu uključili političke partije na odgovarajući način’.

- Sad konačno imamo sve, sve ideologije, partije, građansko društvo, pojedince. I svi hodaju uprkos svojim razlikama, znajući da je cilj mnogo veći od svih naših partikularizama. To je pobeda - zaključuje Stefanović za Novosti.

Upravo sve te ideologije koje su zastupljene na ulici često su smetnja. Tijana ističe da više nema mesta za podele.

- U uslovima tiranije ‘levo’ i ‘desno’ postaje nebitno. Borimo se zajedno za osnovne životne uslove. Svakako, za ekstreme i mržnju prema bilo kome nema mesta, ni na protestima ni u opoziciji uopšte. Ako se borimo za normalan život, moramo se boriti u svim segmentima - tvrdi ona.

Sličnog mišljenja je i Georgiev.

- Samo je jedan front: ljudi koji poručuju da ih se više ne pravi budalama. Ideologije su nebitne, što ne znači da u nekom budućem vremenu neće doći do izražaja. Vučić i SNS su uspostavili novu klasu. Ko joj ne pripada, otpadnik je od društva. Ovo je protest otpadnika - govori za Novosti.

Logika? Postoji ona škola mišljenja koja kaže da logika prestaje tamo gde počinje Balkan. Naravno, i definicija Balkana je mutna, granice posebno, a neko će ovo mišljenje primeniti i na uže područje, ali suština je u sledećem – do sada nije bilo protesta na kojima je jedan od zahteva bio neraspisivanje novih izbora. I po tom su ovi protesti specifični. Nema novih izbora. To je jedan od najglasnijih zahteva.

- U Savezu za Srbiju verujemo da ne postoje izbori u ovoj zemlji. Izbori podrazumevaju da su slobodni i fer, a kako to nemamo, smatramo da se nikakvi izbori ne mogu desiti. Osim ako bi nekim čudom Vučić dozvolio upliv slobode i zakona - pojašnjava nam Stefanović.

Šta to znači?

- Mi se borimo za neku bazičnu slobodu i normalnost. Borimo se da se država vrati jer je oteta od strane Vučića i naprednjaka - ističe Stefanović.

Ono za šta će se SZS boriti, kaže on, jesu ‘pravi izbori’, a pre pravih izbora ono što žele je ‘vlada stručnjaka u kojoj neće sedeti niko iz SZS-a, niko iz opozicije’. Bila bi to vlada koja je ograničena na godinu dana da uredi sistem, a nakon toga bili bi održani izbori na kojima će svako moći da se takmiči sa svojim programom i posebnostima. Na pitanje šta će se desiti ako Vučić raspiše izbore, Stefanović odgovara: ‘Nećemo sigurno u toj farsi učestvovati.’

Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, organizacije kojoj je praćenje izbornog, predizbornog i postizbornog procesa u opisu posla, kaže za Novosti da već godinama ‘imamo situaciju da izbori nisu stub demokratije na osnovu kojih građani proveravaju u kojoj meri će političari kad ih predstavljaju u institucijama zastupati njihove interese, odnosno kad političari proveravaju da li ono što su radili odgovara građanima’.

- Izbori su postali mehanizam, alat vladanja i mi smo sve vreme u jednoj izbornoj kampanji. Ako biste analizirali medije, šta su nastupi, poruke političara koji učestvuju u vlasti, imate utisak da smo u izbornoj kampanji. Nažalost, mnogi postupci koje preduzima vlast nisu napravljeni u interesu građana, već su urađeni kao deo taktike koji može da vodi nekim skorim izborima i u tom smislu zahtev građana na protestima čujem kao zahtev za vladavinom prava. Pozivanje na vanredne izbore i 2019. godinu kao izbornu je pravni nonsens - kaže nam Nedeljkov.

Ogroman problem, napominje on, izborni su uslovi i izborni proces. Mrtvi birači, pritisci na žive… Sve se to usavršilo za vreme vlasti Aleksandra Vučića. Stoga ističe značaj ovih protesta.

- Mislim da su protesti važan put, važan korak na tom putu da se na dnevni red stave izborni uslovi. Mislim da je veoma važno što deo političkog spektra govori o izbornim uslovima. Kao aktivista organizacije koja se zalaže za unapređenje izbornog procesa žalim što do toga nije došlo i ranije, što kao društvo nismo pokrenuli ranije dijalog, a tu mislim na sve aktere koji bi trebalo da učestvuju u tom dijalogu. Problematično je što o izbornim uslovima ne pričamo na javnom servisu - zaključuje.

Svi naši sagovornici veruju da će Vučić ipak raspisati vanredne parlamentarne izbore, ali veruju i da će oni biti bojkotovani. Stefanović napominje da će nakon takvih izbora režim Aleksandra Vučića postati još nervozniji jer će imati ‘krunu nelegitimiteta’.

- Vučić prestaje biti predsednik i postaje uzurpator. To će morati da objasni svetu kojim se toliko hvali, da ima suštinski jednopartijski parlament gde su opozicija i narod na ulicama, a vlast ona koja sedi u vladi i parlamentu. Imaćete jasnu liniju razgraničenja između onoga što su budućnost i sloboda i neka normalna Srbija i onoga što je sadašnja vlast koja je povezana sa delovima organizovanog kriminala - predviđa Stefanović.

Što se problematičnog dela opozicije tiče, desničarenje i sporne stavove mnogi će građanski orjentisani demonstranti zameriti i spomenutom Đilasu, i Jeremiću, i Stefanoviću, a posebno Bošku Obradoviću, lideru pokreta Dveri. Mnogi stoga sumnjaju u kapacitete takve opozicije. Sa pravom, jer reč je o čoveku i stranci koji ne mogu predstavljati nikakav napredak. Naprotiv: homofobija, nacionalizam, šovinizam… to je ono što ih odlikuje. No Georgiev veruje da, ako protesti potraju dovoljno dugo, ipak mogu doneti promenu na političkoj sceni.

- Opozicija ovoj vladi u Srbiji je život. Verujem da je potrebno da ona dobije i svoj ‘ljudski lik’, a od ljudi koji su danas u opoziciji zavisi koga će isturiti, ako će ikoga da isture. Ne bi me čudilo da Vučić nekim ‘pozitivnim potezima’ proba da anulira delovanje protesta i na taj način spreči osnaživanje opozicije. Sada imamo dve jasne strane u srbiji: Vučića i ‘1 od 5 miliona’. To su dve stranke - zaključuje Georgiev.

I Tijana Hegić vidi potencijal u ovakvoj opoziciji.

- Vidim i spremnost da odgovore na zahteve protesta. Ako aktuelna opozicija nastavi da radi u službi građana, u saradnji sa građanima te ne pokuša da zasedne na kulu od slonovače sa koje ne vidi šta se građanima dešava, tek onda i protesti i celokupna opozicija imaju smisla, a Srbija ima potencijala da se vrati na put jedne prosperitetne demokratske republike - govori nam ona.

Tek nakon mesec dana protesti su počeli dobijati podršku univerzitetskih profesora. Iako će ministar prosvete Mladen Šarčević reći da su to nebitna imena od kojih je većina u penziji, a neki su tek na početku svoje akademske karijere, njihov broj iz dana u dan raste.

- Titule i zvanja nose i odgovornost. Profesori, ali i mnogi drugi esnafi su jednostavno ispunili svoju dužnost. Nebitno u kom momentu podrška dolazi, ali je ekstremno važno da i podrška i saradnja postoje - kaže nam Tijana.

Hteli to priznati ili ne, protesti polako daju rezultat. Nedavno je uhapšen načelnik opštine Grocka zbog sumnje na podstrekivanje paljenja kuće novinara portala Žig Info Milana Jovanovića. A podsetimo se da je to jedan od zahteva ovih protesta. Lično je Aleksandar Vučić to obznanio javnosti.

- Promenilo se to da Vučić više ne kontroliše sve procese. Protesti, ma koliko izgledali ad hoc, nisu pod njegovom kontrolom i predstavljaju trend koji iritira vlast - ističe Slobodan Georgiev.

Slične poteze treba očekivati i ubuduće jer Vučić želi da kontroliše sve procese. Rano je za sabiranje rezultata. Prerano. Hapšenje čoveka koji je ispred SNS-a došao na funkciju načelnika opštine Grocka, opštine koja pripada Beogradu, do juče je bilo nezamislivo. Ipak, ne valja se zanositi da je ovo Vučićeva dobra volja i da car više nije tako go kakav je bio. Ne, ovo je samo poruka sopstvenom kadru kog valja dodatno disciplinovati. Ali u pozadini svega su naznake panike.

1/4