>

novosti logo

Kronika Kronika

Pravobraniteljka u ZVO-u

Predstavnici srpske zajednice sa istoka Hrvatske izneli niz problema: Tokom razgovora je bilo polemike oko manjinskih vrtića, za koje pravobraniteljka smatra da su oblik segregacije

U okviru nedavne posete Vukovarsko-sremskoj županiji gde se od 30. avgusta do 1. septembra susrela s predstavnicima lokalne i regionalne samouprave, udruženjima, većima nacionalnih manjina, nevladinim organizacijama i građanima, pučka pravobraniteljka Lora Vidović posetila je i Zajedničko veće opština (ZVO).

- Reč je o temama koje pratimo dugi niz godina i o čemu redovno izveštavamo Sabor, uključujući i prava nacionalnih manjina, o provođenju Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i etničkoj diskriminaciji. Opsežno izveštavamo o slučajevima diskriminatornog govora u javnom prostoru. Ovakvi sastanci su nam važni kako bi na jedan sveobuhvatniji i širi način mogli govoriti o tim temama - rekla je pravobraniteljka Vidović nakon susreta s predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem i njegovim saradnicima.

Na sastanku se razgovaralo o primeni Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, posebno u delu koji se odnosi na proporcionalnu zastupljenost srpske manjine u državnim i javnim službama, registraciji škola, službenoj upotrebi srpskog jezika i pisma, civilnim žrtvama rata, stambenom zbrinjavanju i problematici finansijski oštećenih penzionera, potvrdio je Jeremić u izjavi medijima, dodajući kako su te teme nažalost aktuelne već 20 godina. Tokom razgovora je bilo polemike oko srpskih manjinskih vrtića, za koje pravobraniteljka smatra da su oblik segregacije. S time se predstavnici srpske zajednice ne slažu, ističući da se nacionalni i kulturni identitet stvara upravo u predškolskoj dobi.

- Očekujem da pravobraniteljka Lora Vidović napravi realan izveštaj koji će uputiti Hrvatskom saboru na usvajanje i da u tom izveštaju taksativno navede sve ove probleme s kojima se srpska zajednica u Republici Hrvatskoj nosi - istakao je Jeremić. Prema rečima pravobraniteljke Vidović, prošle godine je u odnosu na 2012. godinu broj pritužbi povećan za 90 posto. Takođe, broj pritužbi na diskriminaciju po prvi put je bio najzastupljeniji u odnosu na sve druge. I dalje se beleži veliki broj pritužbi koje se odnose na rad pravosuđa, policijsko postupanje, radne odnose kao i socijalna pitanja.

- Pozivam sve građane da nam se jave u što većem broju, ako smatraju da su povređena neka njihova prava ili su diskriminisani. U pojedinačnim predmetima naši alati su mišljenje, predlog, preporuka ili upozorenje, gde onda pratimo i u neposrednoj smo komunikaciji s telima koja su prekršila neko pravo, oko toga kako provode ili ne provode naše preporuke ili upozorenja. Najsnažniji naš alat je izveštaj Hrvatskom saboru zato što njime dajemo predloge i preporuke za sistemsko rešenje problema kojima je cilj promeniti ili postupanje ili zakon ili provedbeni propis, dovesti do boljih rešenja i situacije u određenom području, da onda od toga ima koristi što veći broj građana - kazala je Vidović koja je prokomentarisala prošlogodišnje neprihvaćanje njenog izveštaja u Hrvatskom saboru.

- To ima simboličnu poruku. Najviše debate u parlamentu izazvala su upravo poglavlja koja se odnose na etničku diskriminaciju. Pokazalo se nažalost, da je kod neusvajanja izveštaja ispunjenost preporuka iz tog izveštaja na bitno nižem nivou nego u slučaju kada je izveštaj prihvaćen, zato što onda ministarstva smatraju da nemaju obavezu provoditi te preporuke. To je velika šteta za društvo, državu i građane jer mi želimo da na konstruktivan i sveobuhvatan način ukažemo na ona područja u kojima je potrebno unaprediti propise i praksu da bi ljudska prava bila zaštićenija i da bi diskriminacije bilo manje - poručila je Vidović.

1/1