Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Narodna stranka (NS), najbitnije su opozicione stranke koje su podržale kandidaturu nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravka Ponoša za predsednika Srbije na izborima 3. aprila. Ujedinila se opozicija, ili barem onaj deo opozicije, koji korene ima u DS-u, oko jednog kandidata, kažu finog i pristojnog. To se nameće kao imperativ u predstojećoj borbi sa SNS-ovom mašinerijom koja Ponoša razvlači po tabloidnim medijima. Optužuju ga da je kao načelnik Generalštaba slabio vojsku, da je topio tenkove u Smederevu, da je sluga NATO pakta, a prigovaraju mu i zbog hrvatskog državljanstva koje poseduje, zbog činjenice da je Ponoš iz Golubića pokraj Knina, pa je za njih čak i Hrvat, takoreći ustaša. Zanimljiva je činjenica da Srbija nije nikad imala bolje odnose s NATO paktom nego li sada, ističe za Novosti Aleksandar Radić, vojni analitičar.

- Izbori su tu i bitno je da se dođe do 3. aprila, a da javno mnijenje ne bude pokolebano oko vojne neutralnosti Srbije. Činjenica je da smo bliži NATO-u nego ikad, ali s obzirom na to da se u kampanji žestoko krenulo na osporavanje Ponoša tvrdeći da je on NATO general, malo bi bilo nezgodno reći da Srbija nema problema sa NATO-om i da priprema zajedničku vežbu sa NATO-om u septembru, objašnjava Radić.

Na optužbe u medijima Ponoš je odlučio da odgovori i to nemušto, pa se tako pravdao da je hrvatsko državljanstvo dobio rođenjem, a teško da nešto više prija nacionalističkom uvu od slavljenja lika i dela Ratka Mladića.

"Mladić jeste bio dobar oficir i preduzimao je briljantne vojne akcije u toku tog rata", odgovorio je Ponoš na pitanje o Mladiću u emisiji "Utisak nedelje" na Novi S, i dodao kako "da to nije urađeno, danas ne bi bilo Republike Srpske. Na kraju su snage pod njegovom komandom počinile zločine koji su bacili senu na tu njegovu vojničku karijeru i on za to odgovara." U drugim je emisijama ponavljao da je Mladić "kvalitetan oficir" i da su "neke bitke odrađene profesionalno, nije tu moglo šta da se zameri. Rat je rat, važno je da se poštuju pravila". Potom je ipak nastavio da su zločini "potrali ono što su vojnici pre toga uradili profesionalno" i da je Mladić "kriv za zločine". Dodao je i da se on "vrlo jasno odredio" i da će "poštovati Deklaraciju Skupštine Srbije kojom se odredila prema Srebrenici". Reč je o dokumentu koji je 2010. donela vlada Demokratske stranke i koji "najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici", pri čemu se genocid ne spominje izravno, nego se kaže da je zločin izvršen "na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde".

Da je reč o kampanji usmerenoj ka diskreditaciji Ponoša primetila je i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, ali ističe da Srbija nema kandidata, što uključuje i Ponoša, koji bi "svojom snagom i voljom menjao ovu pustoš koja obeležava Srbiju".

- Imamo kandidate koji potvrđuju sve što traje godinama, da Srbija ide putem koji ne znači približavanje susedima, vladavini prava i da se ne suočava sa svojom prošlošću, ističe ona.

Kandić ironično komentariše Ponoševu izjavu o Mladiću, zbog koje on dobija kritike i sa nenacionalističke strane.

- Dakle, tako treba zvati, kao senu nad karijerom, a nikako onako kako presude jasno kažu ili kako govore činjenice, a to je da je u Srebrenici bio genocid. Kad se tako kritikuje Ponoš onda se kaže i da je bolji Aleksandar Vučić, nego taj pristojni general Ponoš, ali poruka je takva da se u Srbiji ne treba razgovarati o odgovornosti za prošlost. Postoji saglasnost o prošlosti, o ulasku u NATO, o Kosovu i to ne treba potezati u kampanji, već ćemo da pričamo kako je ovaj predsednički kandidat pristojan. Prošlost nije više nešto o čemu se treba izjašnjavati, jer to onda uništava i blati svakog kandidata opozicije, zaključuje naša sagovornica.

Izbori za predsednika još nisu raspisani, a ne zna se ni ko će sve krenuti u tu trku, kao ni ko će sve podržati Zdravka Ponoša. Jedan od onih koji to neće učiniti, koji se nosi mišlju da bi i sam bio idealan kandidat je Boris Tadić, bivši predsednik i još jedan sa liste nekadašnje DS, za čijeg predsednikovanja je Ponoš i smenjen sa funkcije načelnika Generalštaba. Tadić je najavio da će, u slučaju kandidature Ponoša, morati da iznese određene podatke "sa aspekta nacionalne bezbednosti". Izvesno je da Ponoš neće dobiti podršku koalicije "Moramo" i Inicijative "Ne davimo Beograd", kao jednom od nositelja ove koalicije. Za njih je Ponoš kandidat za desničare i konzervativnije glasače koji ne zastupa leve i zelene ideje. Taj stav pozdravlja i Kandić, koja ističe da ta koalicija priznaje stavove koji se "nalaze u knjigama, imaju naučnu, istorijski i sudsku vrednost".

Za Ponoša bi ulazak u drugi krug izbora bio ogroman uspeh, ali i znak slabljenja Vučića i SNS-a. Procene su da bi Ponoš mogao dobiti oko 15 odsto glasova, što je blizu "uspehu" Saše Jankovića, koji je 2017. na sličan način istaknut kao kandidat opozicije. Pristojan i fin, ali to nije dovoljno da bi se pobedio Vučić.