U organizaciji Srpskog kulturno-umetničkog društva Jovan Jovanović Zmaj i Prosvjetinog pododbora, u Bijelom Brdu je održana manifestacija 'Bjelobrdska pudarina' koja oživljava tradicionalni običaj pudarenja, odnosno čuvanja vinograda pred sazrevanje grožđa.
- Cilj nam je ne samo vratiti tradiciju, već da mlade, našu decu, učimo kulturi pijenja vina, sadnji i uzgoju vinograda pa da kroz prodaju grožđa i vina vratimo ekonomsko-održivi razvoj u Bijelo Brdo. Naša bjelobrdska zdravica kaže – 'slušaj me dečko dobro, moja je šema prosta, vina, ribe i drva, nikada nije dosta'. To je naše okruženje, od toga je naš narod živeo u teškim vremenima. I mi ćemo preživeti, samo se svi zajedno moramo više angažovati, kaže predsednik SKUD-a Slobodan Nešić.
- Uz ovu manifestaciju već nekoliko godina organizujemo i degustaciju bjelobrdskih vina u februaru, o Svetom Trifunu. Uspeli smo u nastojanjima da se u Bijelom Brdu počinju saditi novi vinogradi. Nije to nešto veliko, sto, dvesto čokoti, ali korak po korak napredujemo. Posadili smo vinograd i u dvorištu naše etno-kuće, ističe Nešić.
U okviru održane manifestacije, upriličen je odlazak u bjelobrdske vinograde s konjima i kolima, a zatim uz pesmu i igru povratak u bjelobrdsku tradicionalnu kuću na pudarski ručak - satariš, čvarke i domaći hleb. Pudare su, kao nekad, dočekali domaćini, za ovu priliku Nikola Miletić i Jelka Derentovljević koji pamte kako se nekad pudarilo.
- Odemo u pudarinu, odselimo u kolibu krevet, astal, šporet i sve za kuvanje, radimo tamo i dočekujemo momke. Pravili smo igranke nedeljom i svecima; dođu svirači, sviraju nam, a mi igramo. Iz pudarine smo se vraćali svi zajedno uz pesmu i podvikivanje, a meštani su nas dočekivali, seća se ova 85-godišnjakinja. Na pitanje koliko su pudarice uspevale sačuvati grožđe, stihom spremno odgovara: 'Ne pudarim da sačuvam grožđe, već pudarim da mi lola dođe'. Od svoje petnaeste godine pudario je i 78-godišnji Nikola Miletić. Pudarilo se, kaže, od sredine avgusta do Krstovdana, krajem septembra.
- Otac i mati su imali tri vinograda, a u jednom smo imali kolibu. Pudario sam četiri godine, sve do vojske. Čuvali smo vinograd, kopali, zalamali lozu, družili se s pudaricama. A one su se takmičile čiji će vinograd biti lepše uređen. Okopaju staze pa ih još 'upeglaju' motikom. Sadile su i cveće. To je bila lepota od vinograda. Do tri, četiri sata se radi, a posle smo se sastajali s devojkama. Svakog dana veselje. Dolazili su kod nas i iz okolnih sela. Nije bilo toliko krađe grožđa, niti se zbog toga pudarilo, već da bi se sastajali momci i devojke, priča Nikola i sa setom zaključuje kako su danas vinogradi gotovo nestali. On je, ipak, ustrajan. Na svom imanju ima oko 200 lomača i godišnje proizvede 500 do 600 litara vina.
Bjelobrdci su na pudarini ugostili i svoje prijatelje, Društvo izvornog folklora 'Zavičaj' iz Velikog Poganca kod manastira Lepavina koji su zajedno s domaćinima priredili kulturno-umetnički program. U Velikom Pogancu koji se nalazi u Koprivničko-križevačkoj županiji živi 170 pripadnika srpske nacionalne manjine, a u okolnim selima još manje, saznajemo od Ljubice Vorkapić, predsednice društva osnovanog pre tri godine.
- Selo gotovo izumire, ali mi se trudimo da negujemo izvorni folklor, da kroz programe i koreografije predstavimo svoj kraj. Istražujući smo otišli u prošlost oko stotinu godina i uspeli rekonstruisati narodne nošnje našeg zavičaja. Istražujemo običaje, plesove, pesme, ali to teško ide jer je sve manje kazivača, starih ljudi koji to pamte. Malo je kasno, ali bolje ikad nego nikad, ipak će nešto ostati zapisano za buduće generacije, kaže Ljubica Vorkapić.
Bjelobrdci su tako imali priliku videti narodne nošnje iz 1910. godine i izvorne igre iz tog kraja. Zadovoljni su i gosti od kojih je većina prvi put bila u Bijelom Brdu. 'Ovo je nešto prekrasno. Kod nas nema takvih običaja i ovo je nešto što nikad nismo doživeli. Oduševljeni smo, dodaje Branko Dulikravić, predsednik VSNM-a Koprivničko-križevačke županije.
