Nedavno ste izabrani za predsjednika ZVO-a: koji su najveći problemi s kojima se to tijelo suočava?
Zajedničko veće opština, kao jedna od najvažnijih institucija srpske zajednice u Hrvatskoj, nije u onom položaju u kakvom bi trebalo biti u svetlu činjenice da je formirano na osnovu međunarodnog, Erdutskog sporazuma te Pisma namere Vlade RH koje je prihvaćeno kao zvaničan dokument kroz rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a. Dodatna osnova za formiranje ZVO-a jeste i odluka Vlade RH o organizaciji, sastavu, strukturi, nadležnostima i načinu finansiranja te institucije. Polazeći od tako jake pravne osnove, trenutni status ZVO-a ne možemo smatrati zadovoljavajućim. Veće je još uvek registrovano kao udruženje, a to nije prihvatljiva opcija. Zbog toga ćemo nastojati da to pitanje rešimo na jedan institucionalniji i primereniji način.
Problem je šta zvo nema odgovarajuće mehanizme da onemogući štetne aktivnosti usmerene protiv pripadnika srpske zajednice
Najveći problem je šta ZVO nema odgovarajuće mehanizme da onemogući štetne aktivnosti usmerene protiv pripadnika srpske zajednice, kao i da značajnije utiče na primenu postojećih pozitivnih zakonskih propisa kojima se štite interesi i prava naših sunarodnjaka. Mi i dalje aktivno pratimo sva kršenja zakonskih rešenja te predstavnicima vlasti kontinuirano ukazujemo na njih i tražimo njihovo rešavanje.
Što bi trebali biti prioriteti ZVO-a?
Smatram da bi prioriteti u našem daljnjem radu trebali biti veća povezanost opština u sastavu Veća, kao i veća međusobna saradnja uopšte, a sve sa ciljem kreiranja zajedničkih projekata od kojih bi koristi imali oni koji žive na ovom području. Smatram da saradnja ZVO-a sa svim predstavnicima vlasti, institucijama i udruženjima treba da bude intenzivnija, kako bi se realizovali svi oni projekti usmereni na očuvanje našega nacionalnog, kulturnog, verskog i duhovnog identiteta. Provedba Zakona o odgoju i obrazovanju na jeziku i pismu nacionalnih manjina, pogotovo deo vezan uz registraciju manjinskih škola, takođe je naš imperativ na čijem ćemo rešavanju insistirati. Verujem da će se registracija škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu uskoro rešiti, obzirom da za to postoje svi zakonom predviđeni i propisani preduslovi.
Nastojimo razvijati i manjinske medije, kako bi informacije o nađem radu i delovanju bile dostupne svima. Pomagaćemo rad naših predškolskih i školskih ustanova jer su one, uz porodicu, osnov za formiranje i očuvanje nacionalnog identiteta jednog naroda. Zalagaću se i za šta intenzivniju saradnju sa SPC-om, koji je ishodište naše duhovnosti, i za obnovu crkava, koje su često u lošem stanju.
Kakva je suradnja s drugim srpskim institucijama, u vašem i u drugim dijelovima Hrvatske?
Saradnja ZVO-a sa srpskim organizacijama i institucijama na području Vukovarsko-sremske i Osečko-baranjske županije je na visokom nivou. Svi oni koji u fokusu svog delovanja imaju borbu za manjinska prava, očuvanje našega nacionalnog identiteta i vladavinu prava naši su prirodni saveznici. Međusobno smo povezani, često se konsultujemo i dogovaramo zajedničke akcije kada treba rešiti neko pitanje od posebne važnosti za pripadnike naše manjinske zajednice na ovom području. U tom je smislu ZVO nedavno predložio dvoje predstavnika u zajedničku komisiju čije je osnivanje potaknuo VSNM Vukovarsko-sremske županije, a koja bi trebala da vodi aktivnosti oko registrovanja škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Da bismo kao manjinska zajednica uspeli u ostvarenju naših interesa, neophodna je saradnja sa nosiocima političkog života našeg naroda u Hrvatskoj. Da budemo iskreni i otvoreni: bez političke podrške SDSS-a, naše jedine parlamentarne političke stranke, bilo bi prosto nemoguće ili veoma teško napraviti bilo kakve iskorake u zaštiti naših prava, institucija i ljudi.
Povezanost Srba iz istočnog i ostalih krajeva Hrvatske postoji, ali bi i ona mogla i morala da bude mnogo bolja i intenzivnija. Upravo zato planiram uskoro organizovati radni sastanak načelnika opština s ovog područja i njihovih kolega iz ostalih delova države, sa ciljem da se zajedno sagledaju mogućnosti povezivanja, saradnje te realizacije projekata.
Svako malo netko javno zapita zašto postoji ZVO kad već postoje srpska manjinska vijeća?
ZVO i srpska manjinska veća nikako ne mogu da se dovode u istu ravan. ZVO je nastao na osnovu međunarodnog sporazuma i ima karakter trajne institucije čiji je zadatak usklađivanje interesa srpske zajednice na ovom području. Za razliku od ZVO-a, veća nacionalnih manjina su rezultat jednog zakona, pa se postavlja pitanje šta će se desiti ako jednom neko poželi da ukine taj zakon. Osim toga, ZVO ima ingerencije koja manjinska veća nemaju i dijapazon njegova rada mnogo je širi od dijapazona veća.
Možete li nam komentirati desničarsku inicijativu o referendumu kojim bi se hrvatske građane pitalo trebaju li se zastupnici manjina birati na posebnoj, manjinskoj listi ili na općoj, kao i svi ostali?
Ta je inicijativa desnice opasna i usmerena prema onemogućavanju pripadnika nacionalnih manjina da budu birani u Hrvatski sabor. Ako uzmemo u obzir da su izborne jedinice formirane tako da se srpski korpus podeli na što više njih, kako se ne bi prelazio izborni prag, jasno je da bez instrumenta tzv. pozitivne diskriminacije ne bi bilo moguće osigurati manjinsko poslaničko mesto u Saboru. Postavlja se pitanje kakva bi poruka bila poslana u svet ukoliko bi se organizovao takav referendum, koji bi hipotetski rezultirao time da pripadnici nacionalnih manjina ne mogu izabrati svog predstavnika u najviše predstavničko telo države, odnosno da se glas manjinskih naroda ne može čuti. Verujem da su takve mogućnosti nerealne.
