>

novosti logo

Intervjui Intervjui
Piše Dejan Kožul

Tatjana Macura: Posledice pandemije više pogađaju žene

Uvelike se govori o drugom talasu i sada već ozbiljno postoji bojazan da mnoge porodilje neće imati posao na koji bi trebalo da se vrate, kaže kopredsednica Stranke moderne Srbije i predstavnica inicijative Mame su zakon

Koje su bile vaše najveće zamerke u jeku epidemije po pitanju odnosa prema trudnicama i majkama?

Neprimerena komunikacija državnog vrha i pojedinaca iz kriznog štaba sa građanima koja je uvećavala ionako velik strah od virusa bila bi jedna od većih zamerki. Koliko sam upoznata, u našim porodilištima nije bilo većih problema i medicinski radnici su dosta dobro snašli u vanrednim okolnostima. Najveći problem za onu grupu žena koje su koristile porodiljsko odsustvo tokom vanrednog stanja jeste loša ekonomska situacija, koja je postala gora u ovom periodu. I ranije sam govorila da linearna podela pomoći u iznosu od 100 evra svim građanima nije dobra jer nisu svi jednako pogođeni posledicama pandemije. Ženama koje inače trpe zbog primene lošeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podrška je trebala biti značajno veća.

Mislite li da će biti dodatno ugrožene u periodu koji dolazi?

Uvelike se govori o drugom talasu i sada već ozbiljno postoji bojazan da mnoge porodilje neće imati posao na koji bi trebalo da se vrate. Neki sektori su u većoj meri pogođeni i ekonomska pomoć namenjena privredi, koja dolazi sa zakašnjenjem, nije dovoljna da njihov posao preživi. Po pravilu to su sektori koji zapošljavaju više žena – ugostiteljske i turističke usluge. Iskreno sam zabrinuta kako će izgledati život nakon drugog talasa i da li će država koja se već sad prilično mnogo zadužila na ovaj problem moći ponovno da odgovori.

Koliko nas je ova ‘nova normalnost’ unazadila?

To koliko će suštinski da utiče na našu slobodu zavisi pre svega koliko dugo će pandemija trajati i kakvi nas talasi zareze još očekuju. Neće biti dobro ako ova ‘nova normalnost’ potraje dugo. Pre svega zbog fizičkog i psihičkog stanja građana, ali i zbog stepena pogođenosti naše ekonomije. Ljudi iskonski imaju samo dva straha danas - da se ne razbole i da ekonomski prežive. Svesno žrtvovati slobodu na kratko zbog zaštite života je verujem svima prihvatljivo, ali dugoročno gledano to nije dobro pre svega po ljude, a zatim i po državu u kojoj žive jer se ograničavanjem slobode građana, a u Srbiji i zakonodavne vlasti, uvećava moć izvršne vlasti. 

Postoji li strah od novih vanrednih stanja?

Ovo iskustvo nas je naučilo da je tanka linija između brige o građanima i zloupotrebe pozicije moći. Ako do drugog talasa pandemije dođe, neophodno je uključiti parlament u donošenje odluka. Nužno bi bilo promeniti i komunikaciju sa građanima. Za eventualni drugi talas sve mere koje se budu donosile moraće biti višestruko analizirane, uz aktivno učešće svih predstavnika u Skupštini i uz konsenzus. Ne postoji važniji trenutak od ovog za jačanje prodemokratskih, proevropskih, građanskih opcija za koje sa sigurnošću znamo da im je sloboda u vrhu prioriteta. Takvo jačanje može doći samo na izborima, olovkom, i ja očekujem dobar rezultat.

1/1