>

novosti logo

Ujedinio nas je bes protiv nepravde

Novosti na beogradskim prosvjedima, kojima nije otupljena oštrica nakon upada u zgradu RTS-a: u heterogenoj koloni susrećemo studente, radnike i javne ličnosti koje je na ulice izveo očaj. ‘Naravno da naše politike u mirnodopskim uslovima nemaju veze jedna sa drugom, ali sada imamo važniju stvar – moramo spasiti Srbiju’, govori nam Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca

Tjedan dana nakon što je Boško Obradović, lider desničarskog pokreta Dveri, nasilno upao u zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) tražeći da gostuje u Dnevniku, građani Beograda prošle su subote ponovno izašli na ulice kako bi iskazali nezadovoljstvo režimom Aleksandra Vučića. Svašta se dogodilo nakon Obradovićevog nasilnog performansa: vlast ga je iskoristila za paljbu po organizatorima demonstracija, prikazujući ih kao političke ekstremiste i kriminalce. Međutim, sve to nije otupilo oštricu građanskog nezadovoljstva. Situacija mnoge podsjeća na onu kada je rušen režim Slobodana Miloševića, samo su ovoga puta oprezniji i ne vjeruju opoziciji.

Mislim da je uloga Boška Obradovića marginalna i da njeno naglašavanje dolazi iz kuhinje vlasti. Oni pokušavaju sve kako bi rasturili proteste – objašnjava muzičar Nikola Čuturilo

Na kamion ispred Filozofskog fakulteta prvi se popeo glumac i član Demokratske stranke Branislav Lečić, koji je nebrojeno puta govorio na protestima protiv Miloševića. Naglasio je da je na ulicu izišao iz istih razloga. Vlasti je objasnio zašto je i danas na kamionu:

- Zato što ste bolesni, hoćete da vas se plaše i da vam se dive, zato što vam se mi ne divimo, niti vas se plašimo, već hoćemo da damo primer našoj deci.

Nakon Lečića je poduži govor održao Sreto Malinović, general u penziji koji se uoči 20. godišnjice bombardiranja Srbije, rušenja režima Slobodana Miloševića i brojnih zločina NATO snaga nad civilima i srpske i albanske nacionalnosti, stradalih u promašajima ‘pametnih bombi’, obratio okupljenima podsjećajući na vojnike koji su u toj, unaprijed izgubljenoj bici, dali život za Srbiju. Malinović je ismijao ministra obrane Aleksandra Vulina koji je nedavno ‘u 50. godini položio vojničku zakletvu, nakon tri dana vojne vežbe’. Malinovićevu tiradu obilježio je i jedan tarantinovski moment: spomenuo je ‘Crvene Kmere’ koji su vladali Srbijom 1990-ih, na što je dio balavurdije odgovorio skandiranjem ‘ustaše, ustaše’.

Boška Obradovića i četu pristaša koja ga prati nemoguće je zaobići. On je puno lakše zaobišao naše pitanje o ekstremno desničarskoj prošlosti, ponudivši nam sljedeću tezu:

- Pravo pitanje zapravo glasi: Zašto posle više od tri meseca protesta u više od sto gradova i opština Srbije RTS, kao javni medijski servis, ne pozove nijednog od organizatora da gostuje u bilo kojoj emisiji informativnog programa? Dakle, mi ne možemo više da dozvolimo tu vrstu medijskog mraka u Srbiji, mi moramo da se borimo za osnovno demokratsko pravo na drugačije mišljenje i na glas opozicije na javnom medijskom servisu. Zato i posle svega mogu da kažem da mi od toga ne možemo da odstupimo i da ćemo nastaviti taj pritisak dok RTS kao vlasništvo građana Srbije ne bude opet slobodan.

Međutim, nismo se dali smesti njegovim odgovorom pa smo ga podsjetili na optužbe da je fašist.

Upad u televiziju osuđuju mnogi koji sudeluju u protestu. Međutim, ista ta televizija ignoriše proteste koji traju tri i po meseca. To je puno veće nasilje – kaže snimatelj Veljko Đurović

- Kada režim nema ništa protiv vas, kada ne može da vas nađe ni u jednoj aferi, onda moraju da se koriste takvim klevetama. U 20 godina dugoj istoriji Dveri nemaju nikakve veze ni sa kakvom mržnjom ili nasiljem. Mi smo antifašisti i baštinimo antifašističku tradiciju srpskog naroda, a elementi fašizma se mogu naći upravo u Vučićevom delovanju, jer fašizam karakterišu kult nedodirljivog vođe i snažne falange koje su spremne da se fizički obračunavaju sa političkim neistomišljenicima - odgovara nam Obradović, koji je najavio da će se protesti radikalizirati.

Kako kaže, uskoro se u Srbiji mogu očekivati razne manifestacije građanske neposlušnosti, štrajkovi, blokade puteva i institucija. Zbog buke koja je vladala na ulici, nismo ulazili u polemiku s novopečenim antifašistom, koji i danas nalazi lijepe riječi za domaće izdajnike i ratne zločince, poput Dimitrija Ljotića i Milana Nedića, pa smo se okrenuli Nebojši Zelenoviću, gradonačelniku Šapca, jedinog većeg grada u Srbiji koji nije pod kontrolom Vučićevih jurišnika. Zanimalo nas je što njega, koji je postao gradonačelnik kao nestranačka ličnost, drži na istim protestima s Obradovićem.

- Ono što nas ovde drži zajedno je Aleksandar Vučić i nepostojanje bilo kakve slobode danas u Srbiji. Zato je ova borba koju vodimo na ulici veoma važna, jer nas ona svrstava u red civilizovanih naroda. Mi se borimo da spasimo državu i njene institucije. Vučić je zarobio medije i državne institucije, on je i policajac i sudija i zato smo ovde zajedno. Naravno da smo različiti i naravno da naše politike u mirnodopskim uslovima nemaju veze jedna sa drugom, ali sada imamo važniju stvar, moramo spasiti Srbiju. Cilj je da Vučića pobedimo na poštenim izborima, to tražimo otpočetka. Ta zamena teza da smo mi ovde da bismo provodili nasilje nije tačna. Mi se protiv nasilja borimo mirnim putem i verujem da na slobodnim i poštenim izborima Vučić nema nikakve šanse - kaže nam Zelenović.

Pokušaj komunikacije s običnim sudionicima protesta pokazao se kao težak zadatak. Najprije su nas odbili studenti Filozofskog fakulteta, koji su došli u velikoj grupi, ali i neki stariji građani, koje je strah da javno govore. Međutim, neki od okupljenih ipak su pristali na razgovor. Jedan od njih je bibliotekar Tomislav Matić, koji ima 40 godina i dobro se sjeća rušenja Miloševića. Bio je simpatizer DS-a, ali onog Đinđićevog. Zna zašto je na ulici.

- Motiv je evidentan. Srbija je, manje-više, postala država besmisla. Osim promene aktualne vlasti, moj najjači motiv za izlazak na proteste je relativizacija smene vlasti od prije 19 godina i poistovećivanje te vlasti sa ovom i sa Miloševićevom. Kada pogledate ljude koji su tu, to je otprilike ta generacija koja neće da kaže da ovaj današnji 5. oktobar ne valja. Ne može se sve relativizovati i zanemariti bunt običnih ljudi koji su doveli do tada nezamislive smene, kao što sada mnogima deluje nezamislivo da se može smeniti Vučić, jer mnogi mladi danas kažu da sve ovo nema smisla i da se ništa ne može promeniti. Pogledajte vokabular predstavnika vlasti od početka demonstracija. Od ignorisanja, do toga da nigde nije bilo policije, a onda i do otvorenog etiketiranja političara koji sudeluju kao fašista i tajkuna - tvrdi Matić.

Saobraćajni inženjer Nemanja Pajić demokraciju traži na ulici, a pitanje zašto demonstrira ne smatra jednostavnim.

- To je možda jednostavno pitanje, ali je odgovor kompleksan. Kada bih rekao da sam ovde radi budućnosti dece, možda bi zvučalo stereotipno, ali je tako. Crvena linija je premašena i debelo smo zašli u sumrak morala, laži, neimaštine i materijalne i duhovne. Otac sam malog deteta i ne želim da odrasta u ovakvom okruženju. Vučić je danas sve i on to ne krije. Ljudi oko njega nemaju svoje mišljenje, on je jednostavno diktator. U Evropi nema osobe koja se može uporediti sa njim i nema države koja se može uporediti sa Srbijom. Teško je to objasniti nekome ko nije odavde - govori nam on.

Pored hiljada građana nepoznatih široj javnosti, ulicama hodaju i mnoge ličnosti iz javnog života. Muzičar Nikola Čuturilo svirao je u Ribljoj čorbi i Električnom orgazmu. Demonstrira protiv čovjeka ‘koji je njegovo nebo vezao žicom’.

- Borim se za sistem zdravog razuma i za iole pristojan i normalan život, što je svetlosnu godinu daleko od ovoga što imamo. Naprotiv, situacija se dnevno pogoršava, jer je jedan čovek pomislio da je veći od života i kome je definicija kako se to odvija vrlo prosta i zapisana u literaturi, kako stručnoj, tako i u beletristici. Nema tu povratka. To mora da se zaustavi. Lično ne verujem ni u izbor sa ovim ljudima, sa njima nema nikakvog izbora, jer to u njihovim glavama nije opcija. Živimo u laži koja nam se dnevno servira. Vlast tako puca u sopstvene noge i to je najveći podrstrekač protesta.

Kao i mnogi drugi, Čuturilo je svjestan heterogenosti skupina, pokreta i partija koje koračaju u istoj koloni.

- Kao običan ulični hodač, smatram da ako imate rak, onda razmišljate kako da ga zaustavite, ne razmišljate šta će biti posle. Mislim da je uloga Boška Obradovića spin. Ona je marginalna i naglašavanje te uloge opet dolazi iz kuhinje vlasti. Oni pokušavaju sve kako bi rasturili proteste - objašnjava nam Čuturilo.

Veljko Đurović, legendarni ratni snimatelj RTS-a i mnogih svjetskih televizijskih kuća, koji je desetljećima obilazio ratišta od Nikaragve i Salvadora preko Belfasta i Kambodže do centralne Afrike, Sudana i brojnih drugih žarišta, smatra da Vučić mora otići kako bi Srbija konačno prodisala.

- Izašli smo na ulicu da zatražimo svoja prava, prava na normalan život. Ništa posebno, samo želimo normalan život. Zato se okupljamo ovde bez sendviča, bez autobusa, samo želimo da živimo normalno - govori Đurović, koji i o desničarskim ekstremistima u koloni ima jasan stav.

- Među onima koji sudjeluju u protestu otpočetka postoji dilema da li prihvatiti takve ljude ili ne. Ja bih to uporedio sa idejom s kojom je Churchill angažovao Staljina, koji mu je i tada bio potpuno neprihvatljiv, ali je sa njim pobedio Hitlera. Dakle, hodaćemo sa tim Boškom, sa Đilasom, sa političarima da nešto uradimo, jer je Vučić veće zlo.

Đurović je izuzetno kritičan prema RTS-u, koji se pretvorio u karikaturu jer, kako kaže, kuća koja ignorira proteste koji se valjaju Srbijom mjesecima, čak i onda kada im protestanti uđu u predsoblje, ne zaslužuje da se zove javnim servisom.

- Upad u televiziju osuđuju i mnogi koji sudeluju u ovom protestu. Međutim, ista ta televizija ignoriše ove proteste koji traju tri i po meseca. Zar to nije veće nasilje od lomljave jednog stakla i šta je puko jedan šamar i još 17 ljudi uhapšeno? Mislim da RTS radi mnogo veće nasilje nad narodom. Kakav je to javni servis koji ignoriše javnost? U sto mesta i sela se protestuje, a oni to ne primećuju. Mislim da je to puno veće nasilje - kaže Đurović.

Na platou ispred RTS-a demonstranti s kamiona izvode performans pod nazivom ‘Dnevnik slobodne Srbije’ tokom kojeg čitaju alternativne vijesti o stvarnom stanju u Srbiji kakve se ne mogu čuti na RTS-u, Pinku, Happy TV-u i ostalim sličnim medijima, propagandnim strojevima Vučićeve vlasti. Tamo nailazimo na čuveni dvojac iz Pokreta ujedinjenih fantoma, čiji je ulazak u prostorije RTS-a s električnom pilom režim iskoristio kako bi demonstrante prikazao kao teroriste. Milan Pernat tom je prilikom uhapšen, iako je pila u njegovim rukama bila potpuno bezopasna. Za Novosti je ispričao što je zapravo bilo posrijedi:

- To je bilo u sklopu performansa kojim smo želeli upozoriti na seču stabala na Kalemegdanu. Otišli smo da vidimo šta se zbiva pred RTS-om, obezbeđenja nije bilo, pa smo i mi ušli za građanima koji su tada već bili unutra. Nakon toga je počeo haos. Tužilac je tražio kaznu od jedne do osam godina zatvora, ali nas je jedna poštena sutkinja pustila da se branimo sa slobode. Pokret ujedinjenih fantoma nastavlja, Vučić nam je otkrio identitet i nazvao nas fašistima, nastavljamo sa borbom dok se Vučić i njegov nakaradni režim ne sklone - govori Pernat, koji je inženjer zaposlen u Srbijagasu.

Njegov suborac Miljan Čičić jasno artikulira stavove njihovog pokreta:

- Srbija treba da postane slobodna zemlja, zemlja u kojoj predsednik sve koje drugačije misle ne naziva kretenima, lopovima i lažovima i fašistima. Sve što se dešava proizveo je Vučić sam. Kada predsednik jedne zemlje ima tri meseca ljude na ulicama i njih ignoriše, dok istovremeno raspiruje situaciju i ne poziva njihove predstavnike na razgovor, šta onda da pričamo. On mora biti predsednik svih građana. Opozicija treba da se ujedini u jednu ili dve kolone i kada dođe do promene režima, onda treba da se glasa za pojedine političke programe i ideje. Sada to još nije artikulisano. Mi tražimo slobodu od Vučićeve okupacije i njegove politike jednoumlja.

Dojam je da je ljude na ulice srpskih gradova izveo očaj, a ne opozicija koja se i dalje nalazi u konopcima. Prema aktualnim istraživanjima, nijedna opozicijska stranka trenutno ne bi prešla izborni prag. Stoga im je osnovni zahtjev sloboda medija, koji su zatvoreni za priče o izbornim krađama, pritiscima na odbornike, razlozima pristupanja SNS-u mnogih lokalnih dužnosnika i kriminalu ljudi na vlasti. Vučićeva vlast za sada ne samo da ne pokazuje namjeru da makne šapu s medija, nego svakodnevni pritisak još više pojačava.

1/4