Trojica mladića srpske nacionalnosti, starih od 19 do 29 godina, koji su u Vukovaru 14. februara brutalno napali Tomislava, mladića hrvatske nacionalnosti, zaradili su kaznene prijave za pokušaj teškog ubistva jer su nesrećnog 20-godišnjaka pretukli metalnim palicama nanevši mu teške telesne povrede, a jedan od njih mu je pretio pištoljem. Sedam dana kasnije, 180 kilometara dalje od Vukovara, zbog svog imena ili pesme koju je birao u džuboksu jednog kafića u Okučanima, napadnut je 23-godišnji Jovan iz Pakraca.
Ovo nisu prvi takvi nasilni slučajevi u Hrvatskoj, a ako se uzme u obzir retorika u javnosti, koja počinje na društvenim mrežama i forumima, a završava u Hrvatskom saboru, čini se, nažalost, da neće biti ni poslednji. To što su u Vukovaru uradili srpski mladići za svaku je osudu i najstrožiju kaznu o čemu će poslednju reč dati pravosuđe. Osim krivičnog dela za koji će odgovarati, navukli su gnev i pružili povod za verbalni linč čitave srpske zajednice, koja se ionako nalazi na udaru. Iako se iz saopštenja Županijskog državnog tužilaštva u Vukovaru iščitava da je mladić napadnut ‘radi prethodnih sukoba s pripadnikom druge navijačke grupe’, što huliganski trojac nikako ne amnestira od počinjenog nedela, u javnosti je napad isključivo ocenjen kao etnički motivisan. I to je bilo dovoljno da počne jedan drugi napad, onaj verbalni, na srpsku zajednicu i njene predstavnike. Premda je jasno da Milorad Pupovac i Vojislav Stanimirović ne mogu biti odgovorni za ponašanje pojedinaca iz redova svog naroda, nemili događaj poslužio je mnogima da napadom na njih, prikupe jeftine, ali sigurne političke poene. Od lokalnog nivoa, iz braniteljskih udruga, tzv. stožera i političkih stranaka, teške optužbe na račun srpskih čelnika, ali i bivše Vlade stigle su i do Sabora. Zastupnik Stevo Culej (HDZ) prozvao je srpske čelnike da potiču nemire jer ‘protežu tezu o ugroženosti Srba’, o čemu bi valjda trebali ćutati, dok njegova stranačka koleginica Marija Budimir smatra da je ‘retorika bivše Vlade o ideološkim podelama dovela do ovakve reakcije’. A onda se pojavilo i otvoreno pismo Svjetlane Dželalije Kovačić, majke jednog od petero mladih u automobilu koji se te noći takođe našao na meti napadača, na sreću, bez posledica.
- Napali ste našu djecu, djecu ponosnu, pametnu, kulturnu, inteligentnu, djecu heroja i heroina, kojima niste ni do nožnog prsta. Namjerno kažem napali ste, jer ovaj okot koji je haračio vukovarskim ulicama, produkt je vas i vaše politike zla, sotonizma i mržnje svega što je hrvatsko, napisala je Dželalija Kovačić u pismu u kojem je Pupovca nazvala huškačem sa saborske govornice, a Novosti koje, kako je naglasila i ona finansira, optužila da veličaju četništvo.
Iako je reč o teškim i neosnovanim optužbama, Pupovac je razumeo ogorčenje jedne majke koja, kako je rekao u Intervju tjedna Hrvatskog radija, ‘ima pravo na bol i reči koje upućuje’.
- Ne krivim ja majku, ali krivim one koji su te reči godinama oblikovali i krivim one koji su i pre policije, i pre sudskih organa i pre bilo koga, kao glavne krivce prepoznali mene i dr. Stanimirovića. To je jako opasno, rekao je predsednik SNV-a i potpredsednik SDSS-a. Osudivši kriminalni čin trojice mladića, Pupovac je pojasnio i zašto to nije ranije učinio.
- Kada se za huliganstvo sportskih navijača i za kriminalnost trojice mladića odgovornost i krivica traži u ljudima koji se bore za demokratske vrednosti, za ravnopravnost, zakonitost, onda to poprima, nažalost, obeležja u kojima svako izvinjenje gubi smisao, kazao je Pupovac i dodao da će se usprkos ovakvoj zameni teza i dalje boriti protiv bilo kakvog oblika nasilja. Odgovorio je i na prozivke Tomislava Josića, šefa tzv.Stožera za odbranu hrvatskog Vukovara koji je rekao kako bi ‘Pupovca bili puni ekrani’ da su napadači bili hrvatske nacionalnosti.
- Istina je da je u poslednjim godinama bilo etnički motivisanog nasilja prema Srbima koje nije imalo nikakve veze sa navijanjem kao što ima ovo, a Tomislav Josić je sasvim sigurno zadnji čovek koji o tome može govoriti. On je dve godine grmio i predvodio ljude koji su s čekićima određivali šta je zakon, a šta nije, šta je osećaj, a šta nije, koji su u Vukovar uneli nasilnu atmosferu zbog ćiriličnog pisma optužujući Vladu zbog toga što provodi zakone i proglašavajući ćirilično pismo zločinačkim pismom. Dakle, Pupovac je zločinac zbog trojice navijača koji su od ranije poznati policiji, a ćirilica je zločinačka zbog toga što su Srbi imali Martića koji ih je vodio u rat. To su vrlo naopake teze koje, ako ljudi u Hrvatskoj ne shvate, onda neće suditi Srbima, nego će dugoročno suditi Hrvatskoj, zaključio je Pupovac.
Moglo bi se pobrojati na desetine incidenata u kojima su Srbi bili žrtve samo zbog svoje nacionalne pripadnosti, ali to u ovom trenutku nema smisla i moglo bi se protumačiti kao opravdavanje napada koji se dogodio, a to nikako nije svrha ovog teksta. Moglo bi se postaviti pitanje ko su vinovnici etnički motivisanog nasilja u kojima su stradali Srbi, a takvih slučajeva je prema podacima SNV-a u 2014. godini bilo 82, a još toliko samo u prvoj polovini prošle godine. Svrha je, kako su to u svom saopštenju, najoštrije osuđujući napad trojice vukovarskih Srba na svog sugrađanina Hrvata, naveli ZVO, VSNM u Vukovarsko-sremskoj županiji i gradu Vukovaru te vukovarska organizacija SDSS-a, da se ‘ovakvi pojedinačni incidenti i sukobi koji su se i ranije dešavali, i pripadnicima srpske zajednice, ne koriste u dnevno-političke svrhe i da se relevantne institucije, mediji i pojedinci suzdrže od podizanja tenzija i stvaranja netrpeljivosti prema srpskoj nacionalnoj manjini, medijskih prozivanja i linča cele zajednice, neosnovanih optužbi pojedinaca i zapaljivih saopštenja ’ uz poziv na ‘suzdržanost i toleranciju za daljnji suživot bez nasilja i netrpeljivosti’.
