"Godine su prošle pune muka, sad slobodno po Evropi idemo", mogla bi glasiti kosovska verzija pesme Zdravka Čolića, jer skoro 16 godina od proglašenja samostalnosti, u istom danu građani Kosova sa kosovskim tablicama prvi put mogu slobodno ući u Srbiju, ali ono što je još važnije za njih, konačno mogu ući u bilo koju od 27 evropskih država sa kosovskim pasošem bez vize. Nećkala se malo Španija, jedna od pet zemalja EU-a koje nisu priznale Kosovo, ali na kraju su i oni popustili, pristali na novi bezvizni režim i naglasili da to ne znači i priznanje Kosova.
Evropski parlament odobrio je 18. aprila 2023. godine liberalizaciju viznog režima sa Kosovom, što u praksi znači da građani Kosova mogu da putuju u šengensku zonu bez viza do 90 dana unutar bilo kog 180-dnevnog perioda. Sloboda kretanja, poslovanja, lečenja i još mnogo toga omogućeno je građanima Kosova.
Građani u tom periodu neće moći da rade u inostranstvu, jer je za posao potrebna radna viza, a neće moći ni da studiraju na stranim univerzitetima, jer studiranje traje duže od tri meseca. Bez obzira na to, postoji opravdan strah da će liberalizacija viznog režima ujedno značiti i egzodus stanovništva. Procene su da bi samo u prvoj godini Kosovo moglo napustiti između 100.000 i pola miliona ljudi. Većina stanovnika već ima nekog u zemljama EU-a.
Razloga za iseljavanje je mnogo: nezaposlenost, niske plaće, loši uslovi poslovanja, konstantne političke turbulencije i pretnje novim sukobima, korupcija, kriminal... Kosovo po tom pitanju nije ništa drugačije od sličnih balkanskih zemalja. Iskustvo Albanije i Severne Makedonije nakon liberalizacije, prema podacima albanskog Instituta za statistiku, govori da je iz Albanije protekle decenije otišlo 200.000, a iz Severne Makedonije, u istom periodu, čak 230.000 radnika.
Viznu liberalizaciju posebno je interesantno sagledavati iz ugla Srba sa Kosova. Većina njih dobila je pravo na pasoše Srbije, koje izdaje tzv. Koordinaciona uprava, ali ti pasoši nisu bili ništa vredniji od kosovskih. Do 1. januara 2024.
- Ukidanje viza samo po sebi jeste dobra odluka EU-a jer sloboda kretanja nema cenu - kaže za Novosti Dejan Nedeljković, direktor NVO "Zeleno srce" iz Banjske.
Brojni građani severnog dela Kosova nemaju kosovske pasoše, što nije slučaj sa Nedeljkovićem koji ističe da pasoš ima od 2016. godine i da sa tim nema problema.
- Srbima sa severa to još uvek ne znači puno jer mali broj ljudi ima pasoše Kosova. Veliki broj Srba nacionalno orijentisanih ne želi da ga uzme - napominje on, a kao jedan od razloga za nećkanje navodi očekivanu preporuku Evropske komisije koja bi u bezvizni režim trebala uključiti i pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava Kosova i Metohije.
Nedeljković očekuje da će bezvizni režim dovesti do odlaska velikog broja, kako Albanaca, tako i Srba "trbuhom za kruhom u zemlje zapadne Evrope".
- Siguran sam da će bezizvni režim dovesti do velikih migracija, naročito kada znamo da samo Nemačkoj treba dva miliona radnika. Albanci umeju da rade, pogotovu kad je u pitanju bauštel, ali imajući u vidu da su plate na Kosovu jako male pogotovu u privatnom sektoru, a da je Kosovo država sa najmlađom populacijom u EU-u ne bi čudilo da i pola miliona ljudi ode u naredne dve do tri godine - objašnjava on.
Siguran je da će otići i velik broj Srba, ali oni već uvelike napuštaju Kosovo, posebno nakon incidenta u Banjskoj, na što naš sagovornik i ukazuje.
- Nezvanično, preko 25 odsto Srba je otišlo posle Banjske i taj trend će se nastaviti - opominje Nedeljković.
Trenutno je sa Kosova ogromna "odlaznost", ali zasad je reč o velikom broju gastarbajtera koji praznike provode u svojim krajevima. Što se tiče nove generacije gastarbajtera, Nemačka se spominje kao najčešće odredište jer je u Nemačkoj od decembra na snazi liberalizacija tržišta radne snage za građane sa Balkana, što sada uključuje i one sa Kosova.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova saopštilo je da je u periodu od 2018. do 2022. Kosovo napustilo 156.080 stanovnika, odnosno 8,85 posto stanovništva zemlje.
Prvi veliki talas građana koji su napuštali Kosovo bio je nakon vizne liberalizacije uvedene za imatelje pasoša iz Srbije i sporazuma o slobodi kretanja između Kosova i Srbije. Veliki broj građana Kosova je i uzeo pasoše Srbije. Mnogi su zatražili i azile, ali je većina njih nakon 2015. vraćeno na Kosovo, što se poklopilo sa velikim brojem izbeglih sa Bliskog istoka.
