Do lokalnih je izbora tek nekoliko mjeseci: što su, po vašoj ocjeni, napravili ogranci SDSS-a u proteklim mandatima?
Mi koji smo kao manjinski predstavnici izabrani kao dožupani, načelnici i donačelnici u opštinama i gradovima, trudili smo se da rešimo stvari bitne za celokupnu zajednicu tako šta smo postavljali pitanja i tražili prostora za napredak našeg položaja. Urađeni su veliki napori da se ostvare interesi zajednice, ali i da se poboljša kvalitet života i unaprede manjinska prava koja proističu iz zakona. Tamo gde smo našli partnere pokrenuli smo stvari sa mrtve tačke ili ih završili. Pred ove izbore imamo obavezu svojim biračima kazati šta smo uradili i šta želimo da radimo ako dobijemo njihovu podršku za naredne četiri godine; puno toga zavisi od ljudi na vrhu Županije, opština i gradova, oni su odgovorni i na njima su proračuni i odobravanja sredstava. Kao regionalna samouprava, zavisimo i od vrha vlasti, a kako SDSS učestvuje u Vladi, to garantuje da ćemo u narednom periodu realizirati neke krupne stvari važne za našu zajednicu. Na lokalnom nivou bitan nam je kontinuitet i sve ono šta se tiče građana naše Županije - da se realizuju infrastrukturni i privredni projekti, implementuju zakonske odredbe o registrovanju škola i ono šta je ovde još nerešeno - da se uredi raspolaganje poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu države.
Kako ide s realizacijom dosadašnjih projekata?
Dosta je fondova koji su na raspolaganju Županiji, svakom gradu i opštini, pa svi mogu konkurisati sa svojim projektima. Preko ZVO-a i SNV-a, zajedno sa načelnicima ili donačelnicima sredina u kojima imamo učešće u vlasti, pomažemo ljudima na terenu da dođu do sredstava za realizovanje projekata. Naši aktivisti su pomogli mnogima da ih prijave i prođu značajan deo konkursa, naročito onde gde su veće manjinske zajednice. Tamo nam je, pored ostvarivanja Zakona o manjinskim i ljudskim pravima, primarna privredna aktivnost: da naši ljudi dođu do novca sa kojim će da žive, prehrane porodice i ostanu ovde. Ima i projekata vezanih za kulturu, ali i mlade bračne parove koji prvi put kupuju krov nad glavom. Za to Županija odvaja određena sredstva, pa je kroz par godina dosta pripadnika zajednice učestvovalo i prošlo na takvim konkursima. Takođe, pokušavamo da pomognemo socijalno ugroženim, starijim, nemoćnim i teže zapošljivim osobama. Postoje i kapitalni projekti iz domene prerade drveta, poljoprivrede ili drugih oblasti na koje mogu da se jave pripadnici srpske zajednice. Naravno, ne možemo do kraja da budemo zadovoljni, jer su sredstva za takve projekte ograničena i ne mogu svi da prođu na konkursima. Verujem da će biti bolje, iako nas je korona sve pogodila i vratila unazad.
Koliko su ljudi i institucije Županije pomagali potresom pogođenoj Baniji?
Sve županijske opštine, svi gradovi, ali i cela srpska zajednica uključili su se u akciju pomoći, u skladu sa svojim mogućnostima. Nadam se da će zemljotresi stati i da će se šta pre sanirati posledice, mada će ih mnogi dugo osećati duševno i u materijalnom pogledu. Kod takvih katastrofa nema nacionalnih predznaka, svi daju koliko se može i svi budu angažovani. Tako da ne možemo nekome da zameramo da nije učestvovao.
Kako ocjenjujete tučnjave između vukovarskih učenika?
Nažalost, one se dešavaju. Kod takvih incidenata razgovaramo sa nadležnima iz politike i policije, da se spreče eskalacije i neko ne strada. Međutim, sa približavanjem izbora pojedinci pokušavaju da stvore lošu atmosferu slikom o tome kako ljudi jedni druge napadaju. A situacija je, ponavljam, sasvim drugačija, iako kod svakog nasilja treba odmah da se interveniše i da se spreče teže posledice. Postoji puno stvari u koje možemo da uključimo mlade ljude, da nam i oni budu podrška aktivnostima po gradovima i u Županiji.
