U još jednom od svojih istorijskih obraćanja naciji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je kako je "suština predloga Nemačke i Francuske da Srbija dopusti ulazak Kosova i Metohije u sve međunarodne institucije i organizacije, uključujući i UN, nije to precizirano, ali za to bi dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi. Za Srbiju je i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava, neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN-a i to će imati posledice". Posledice se naziru kroz izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, u kom se ističe da je stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom značajno smanjena i od 64 odsto, koliko je obeležila u 2020. godini, usklađenost je pala na 45 odsto. Kao ključne stvari navode se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini, a ukazuje se i na to da nema napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Kaže se i da je "postizanje takvog sporazuma hitno i ključno".

Odnos prema Rusiji, to jest pitanje sankcija i odnos prema Kosovu su vezani, kaže za Novosti Dragan Đukanović, profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. On veruje da napretka u dijalogu sa Prištinom neće biti bez "konačnog određivanja Srbije vezano za sankcije Ruskoj Federaciji".

- Tu postoji značajna međuzavisnost, ali sa druge strane u ovom trenutku ne očekujem da će Srbija promeniti svoju poziciju niti da će se pridružiti restriktivnim merama EU-a - kaže naš sagovornik, koji napominje da se pozicija Srbije neće menjati dok se ne formira nova vlada. Kosovo u UN-u, po njemu, nije realnost, bar dok se u UN-u nešto pitaju Kina i Rusija, a pitaju se. Smatra da se na tome neće sada ni insistirati, što neće biti slučaj sa prijemom Kosova u Savet Evrope, Organizaciju za evropsku bezbednost i suradnju i druge organizacije, ističe Đukanović.

A šta je sa drugom stranom, odnosno ubrzanim prijemom Srbije u EU? Nemačka i Francuska, iako su dve dominantne države u EU-u, nisu u prilici da takvu ponudu Srbiji iznesu, smatra Đukanović. On veruje da se razgovaralo o benefitima, ali ističe da ima i zadršku da će se to desiti.

- Imali smo priliku da je Albin Kurti kazao da se u narednih nekoliko meseci može očekivati značajna diplomatska akcija koja treba da rezultira sveobuhvatnim sporazumom, kako je rekao. Uvek imam neku vrstu zadrške da će se to desiti, imajući u vidu i globalne okolnosti i nedovoljno definisanje Srbije na kojoj je strani u ovom globalnom konfliktu koji se vodi od februara - kaže Đukanović.

On napominje da je Vučić izneo detalje iako mu, kako kaže, taj papir nije zvanično uručen. Analitičar smatra i da je u ovom trenutku prerano govoriti o sadržaju i o tome koliko je realna ponuda Srbiji da, ukoliko se na neki način reši pitanje Kosova, dođe do ubrzanja EU integracija. Sam Kurti je sa druge strane optimističniji po pitanju sporazuma.

"Uzajamno priznanje nije više na kraju procesa, već je u centru sporazuma. Ovaj novi pristup, sa novom agendom u Briselu gde želimo da imamo okvir opšteg sporazuma, čini me optimistom u pogledu meseci koji su pred nama da postignemo pravno obavezujući sporazum", rekao je kosovski premijer prije nekoliko dana.

No za tu igru je potrebna i druga strana, a druga strana nimalo nije blagonaklona uzajamnom priznanju. Istraživanje koje su proveli profesori Fakulteta političkih nauka pokazuje da svega 5 odsto građana smatra da očuvanje Kosova u sastavu Srbije nije važan ili da to uopšte nije nacionalni interes, a preko 85 odsto ispitanika reklo je da je to veoma važan nacionalni interes. Takođe, 81 odsto građana smatra da ne treba uvesti sankcije Rusiji, a za 49 odsto njih pristupanje Srbije EU-u važan je nacionalni interes. Sve se češće spominje referendum kao opcija koja će odrediti kuda i kako bi Srbija mogla dalje. Đukanović ne isključuje ni nove prevremene izbore, a podseća da je Srbija u novijoj budućnosti već imala slične referendume.

- Mi smo već imali u skorijoj istoriji sličnih referenduma. Posebno 1998. godine kada se odlučivalo o internacionalizaciji kosovske krize, odnosno da li će Srbija da dopusti uključivanje međunarodnih aktera. Tada se više od 90 odsto građana izjasnilo protiv učešća stranih predstavnika - podseća Đukanović.

Zaključuje da od ova dva pitanja zavisi da li će Srbija krenuti u neku vrstu ubrzane integracije ili neku vrstu izolacije. Usložnjavanje geopolitičkih pitanja dodatno će staviti Srbiju u iskušenja da se jasno odredi, ističe Dragan Đukanović koji zaključno primećuje da politika koju vodi Srbija nije više ni neutralna, već orijentacija ka jednoj od strana – ruskoj.