>

novosti logo

Kronika Kronika

Klin se otkazom izbija

Radnici, od kojih su neki u pogonu klinastog remenja fabrike Borovo proveli čitav radni vek, završili su na ulici, a sve mašine, uključujući i modernu proizvodnu liniju iz 2009. godine, rasprodane su

Nakon punih sedam decenija, u fabrici Borovo se ugasila proizvodnja klinastog remenja. Prvi remen u nekadašnjem Kombinatu Borovo proizveden je davne 1947. godine, a poslednji u junu ove godine. Radnici, od kojih su neki u borovskoj remenjari proveli čitav radni vek, završili su na ulici, a sve mašine, uključujući i modernu proizvodnu liniju kupljenu 2009. godine, rasprodane su.

Prvi nagoveštaji takvog epiloga počeli su sredinom 2013. godine, kada je proizvodnja remenja stala na godinu i po dana. Radnici su u to vreme dolazili na posao, ali proizvodnje nije bilo. Sve su glasnije bile priče o prodaji tog dela Borova d.d., inače u stopostotnom vlasništvu države, što se i dogodilo krajem 2014. godine. Pogon Gumeno-tehničke robe (GTR) preuzeo je Ivan Matić, vlasnik Gumiks Elastora iz Gradine kod Virovitice, koji je ubrzo sedište firme prebacio u Vukovar. Pompezno su najavljene nove investicije, modernizacija i nova radna mesta. Vukovarski čelnici su se hvalili i u obilazak pogona dovodili novinare i ministre, a jednom prilikom i predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović.

U 53. godini sam se našao na birou. Imam 28 godina radnog staža i pitanje je kako ću steći uslove za penziju - kaže Branko Ostojić iz Borova

- Dve i po godine smo pokušali doći na zelenu granu, ali nismo uspeli, konkurencija je bila nemilosrdna. Imali smo vrhunski kvalitet, ali svi bi hteli hrvatski kvalitet i kineske cene. Uložili smo preko 15 miliona kuna, kupili opremu i mašine i zakupili prostor na deset godina. Zadržali smo 40 radnika i zaposlili još 35 koje smo šest meseci obučavali, što nas je dosta koštalo. Puno smo investirali u marketing i sajmove. Mislili smo da će proizvodnja biti rentabilna, međutim cene su pale i dogodila se katastrofa - rekao nam je Ivan Matić, direktor Gumiks Elastora, ističući da je u posao ušao s velikim optimizmom i ogromnom željom da pogon klinastog remenja u Vukovaru uspije, ali da su nelojalna konkurencija i tržište učinili svoje.

- Evropska unija nije zaštitila tržište, a sve velike fabrike remenja su napravile pogone u Kini, Indoneziji i Indiji i nudile jeftinije proizvode - pojašnjava Matić. Proizvodnja je, nastavlja, finansijski bila neodrživa jer su troškovi samo za najam prostora, komunalije i osiguranje dostizali do 800.000 kuna godišnje.

- Da bi izbegli stečaj, zatvorili smo pogon za proizvodnju remenja, a Gumiks Elastor i dalje ostaje u Vukovaru. Iznajmili smo od Borova d.d. jednu manju halu u kojoj ćemo sa strateškim partnerima iz Ukrajine najkasnije do februara iduće godine pokrenuti novu vrstu proizvodnje gumeno-tehničke robe sa dvadesetak radnika - najavljuje Matić. Mašine iz pogona remenjare koje mu za novu proizvodnju nisu potrebne rasprodane su, dok su stare i neupotrebljive završile u starom željezu.

- Prodajom opreme i mašina uspeli smo sanirati nekih desetak miliona, ostalo je još oko pet miliona kuna koje ćemo u budućem razdoblju svesti na neku nulu - kaže Matić.

Posebno naglašava kako je imao korektan odnos s radnicima koji su imali redovnu platu, veću nego u Borovu i bolje uslove te kako je ispoštovao sve obaveze u skladu sa zakonom. Ističe kako mu je žao što se sve tako odigralo, ali i da u poslu nema mesta emocijama. Otpušteni radnici se, za razliku od poslodavaca, razumljivo, emocijama ne mogu odupreti.

- Kad nas je preuzeo, novi vlasnik je tvrdio da će ako to propadne, završiti na ulici. Ispostavilo se da smo na ulici završili mi, radnici. U 53. godini sam se našao na birou. Imam 28 godina radnog staža i pitanje je kako ću steći uslove za penziju - kaže Branko Ostojić iz Borova. Najviše je ogorčen na Upravu Borova d.d.

- Žao mi je što smo prodani kao volovi s prikolicom. Nismo mogli da biramo, mogli smo jedino dobiti otkaz. Svi smo bili borovski radnici, ali nas je Borovo prodalo zajedno s pogonom i tako nas sprečilo da se vratimo u sistem Borova, u neke druge pogone, gumaru ili obućaru - rekao nam je Ostojić koji je naslućivao da će se remenjara zatvoriti.

- Kad sam vidio da su došli kamioni iz Španije u koje je utovaren deo linije za proizvodnju, bilo mi je jasno šta će se dogoditi. Osim toga, video sam da to ne može opstati jer je zaposlena masa ljudi u režiji, u odnosu na nas četrdesetak radnika u proizvodnji - kaže naš sagovornik. Na platu se, kaže, ne može požaliti, jer je bila redovna, ali s dobijenom otpremninom nije zadovoljan.

- Meni je priznat radni staž od 2008. iako u Borovu radim od 1983. godine. Period koji sam radio za vreme rata nije mi priznat tako da nisam imao povezan radni staž. Dobio sam otpremninu samo za osam godina, 1200 kuna po godini, što je 9000 kuna. Za to mogu kupiti tek drva za sledeću zimu, a šta dalje, ne znam - kaže Ostojić koji je početkom jula bio prisiljen da prihvati sezonski posao na moru, u jednom kampu kod Poreča.

Više od deset godina u remenjari je radio i Goran Čelar također iz Borova. Situacija je, kaže on, u svim pogonima Borova d.d. bila teška, ali tvrdi da je od svih pogona jedino GTR poslovao pozitivno. Zbog toga mu nije jasan potez bivše Uprave Borova da planom restrukturiranja zadrži pogone gume i obuće, a druge pogone uključujući i remenjaru, proda.

- Nema govora da nismo imali tržište. Da se pogon restrukturirao kako treba, remenjara bi opstala. U jednom trenutku smo imali više od 40 ljudi u režijskom osoblju, a 70 do 80 u proizvodnji - priča Čelar.

Pre nego što je došlo do zastoja u proizvodnji remenja, objašnjava naš sagovornik, dobili su veliku narudžbu jednog francuskog partnera koja je činila čak polovinu njihovih kapaciteta, ali je ona ubrzo otkazana. Prema njegovim saznanjima, saradnja je prekinuta jer je neko iz Uprave Borova tražio veću cenu od ugovorene.

- Prvi put su Francuzi pristali na to, ali posle dve-tri nedelje Borovo je tražilo još veći procenat na šta francuski partner nije pristao i otkazao je narudžbu. Nakon toga godinu i po dana nismo radili. Mislim da to nije bilo slučajno i da je nekome bio cilj da proizvodnja stane i da se pogon proda za ‘šerpu ribe’ - smatra Čelar. Bivšem poslodavcu, kaže, nema šta prigovoriti.

- Plate nikad nisu bile redovnije, isplaćeno nam je sve do poslednjeg dana, uključujući i otpremnine onako kako je to zakonom regulisano. Međutim, nije mi jasno, kako je pogon remenjare sa više od sto radnika dospeo u ruke čoveka koji je imao obrt sa svega nekoliko zaposlenih - pita se, kriveći za to Upravu od koje nikada nisu dobili odgovore na pitanja o okolnostima i uslovima prodaje.

Čelar je radio na novoj proizvodnoj liniji koju je novi vlasnik kupio u sklopu remenjare, a zatim je prodao jednoj italijanskoj firmi koja ima pogone u čitavom svetu, između ostalih i u Kini. Kao stručna osoba prošlog meseca je dve nedelje boravio u Kini kako bi radnicima u tamošnjem pogonu remenja pokazao kako te mašine funkcionišu.

- Ono što je vredelo u remenjari bila je ta nova linija, zbog čega smatram da je jedini cilj novog vlasnika bio da je proda. Ja mu to ne zameram, jer mi je jasna tržišna logika, kupiti nešto jeftinije, a prodati skuplje, ali zameram onima koji su mu dali nešto što su generacije stvarale više od 60 godina - ogorčen je Čelar koji strahuje da ista sudbina čeka i druge pogone Borova d.d.

1/3