Seriju protestnih aktivnosti u Srbiji, koje su počele nakon masovnih ubistava, početkom maja u Osnovnoj školi Vladislava Ribnikara i u Malom Orašju te Duboni, zaključio je veliki protest Inicijative ProGlas, pretposlednji dan 2023. godine.

Prve demonstracije bile su masovne, tihe i dostojanstvene, uz veliko učešće mladih ljudi, jer su oni i stradali – devet učenika u školi, njihov čuvar i još devet mladih od 15 do 25 godina u mestima u blizini Mladenovca.

Kad su obje strane, a tu mislimo i na Aleksandra Vučića i na opoziciju, pristale da uđu u novu izbornu trku, pod - pokazalo se više nego nefer izbornim uslovima - krovna organizacija mladih u Srbiji je uradila istraživanje. Pokazalo se da je, iako nisu najzadovoljniji političkim opcijama, 65 posto njih bilo spremno da izađe na izbore.

Da li je baš toliki procenat izašao, teško je proceniti, ali je jasno da su oni koji jesu poprilično nezadovoljni sprovedenim izborima.

Pred skoro 20.000 ljudi, koji su došli podržati zahtev da se ponište izbori u Srbiji, Emilija Milenković, studentkinja Fakulteta političkih nauka, rekla je da je 2012. godine, kad je SNS preuzeo vlast, imala 10 godina.

- Danas imam 21 i ne znam šta znači živeti u normalnom društvu, ne znam šta znači imati minimum minimuma. Ako ove izbore ne poništimo, proći će mi još četiri godine mladosti sa još gorim stvarima, osećajući se još neslobodnije, shvatajući da mi je više od pola života ukradeno – kazala je.

Kao minimum minimuma prethodno je definisala demokratski izborni proces, što ovoga, ali ni prethodnih puta nije ispunjeno. Zato je naglasila da su ovi izbori prelomna tačka kad mladi shvataju da „ili ćemo da se izborimo na ulici za svoje glasove, ili na žalost, moramo da se selimo iz ove zemlje.“

- Ja neću i mladi neće da im dozvole da nam ukradu ovu zemlju i život u ovoj državi. Ja ne pristajem na to. A vi? - pitala je sve prisutne dodavši da su glas i dostojanstvo jedino što je preostalo, kao i da se za to vredi boriti, a izboriti se može jedino na ulici.

Dan pred ovaj veliki protest, tačno 24 sata pre početka, ispred Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od kojeg traže da omogući uvid u biračke spiskove, kako bi se uverili u sve nedostatke i mogućnosti prevare, okupila se mala ekipa mladih ljudi kako bi pozdravili uposlenike, poželela im miran zimski san, uz rusku salatu, nakon čega su odblokirali ulaz i popeli se stotinu metara više na glavnu raskrsnicu na jednu od najbitnijih beogradskih ulica – Kneza Miloša, gde su postavljali šatore za 24-satnu blokadu.

Ela i Danica, studentkinje Fakulteta političkih nauka

Među prvima koje su prostrle ćebe na beogradski asfalt i uzele da rešavaju neko od enigmatskih izdanja bile su Ela i Danica, studentkinje Fakulteta političkih nauka (FPN).

Kažu da su ponele i karte, kao i da su spremne da sede koliko treba. Same su se, kao članice biračkih odbora, uverile u neregularnosti tokom izbora. Zato na ulici traže svoja prava.

- Mislimo da je veoma bitno da mladi pokažu inicijativu. Da pokažu koliko su im bitni politika i izbori. Da se izbore za svoja prava – govore njih dve i dodaju da je najbitnije da su tu i da ne dozvole da prevara prođe.

U njihovoj blizini sedi plavokosa, ali bukvalno plavokosa Jovana, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, ali i biologije. Sedi i sa plavim markerom potcrtava skriptu algologije za kolokvijum koji priprema. Kaže da može da se uči na ulici gde je čak i tiše nego na hodnicima fakulteta. Na naše pitanje da li je to dobro ili loše odgovara:

- Dobro je, jer je poenta da blokiramo, da ljudi vide, a glasni ćemo da budemo pred ministarstvom. Ovde je više bitno da fizički smetamo, da bi ljudi obratili pažnju na to za šta se borimo - objašnjava ona.

Prisutna je bila i na prethodnom skupu i zadovoljna je odzivom studenata na dosadašnje proteste. Ističe da je bitno da su u nekom trenutku našli vreme da dođu „jer ako mladi nisu svesni da treba da se bore za pravo glasa, ko će da bude“, pita se ona. Ali razume i starije generacije.

- Stariji ljudi su dosta umorni od borbe jer se kod nas već decenijama vodi, nekad jača, nekad slabija borba za pravo glasa i slobodu građana. Ako nećemo mi da nastavimo tu njihovu tradiciju, ko će - opet postavlja pitanje.

Nakon svega nastavlja mirno da uči jer protest je protest, a dva fakulteta su dva fakulteta.

Slična blokada, ali sedmočasovna, viđena je nekoliko dana pre ove u petak. Igrale se karte, učilo se, pevalo se, igrala se odbojka. U toku te blokade došlo je i do naguravanja u pokušaju da se probije blokada. U zaštitu je, tako tvrdi, stao student završne godine FPN-a Dušan Trifunović Milešić. Par dana nakon toga policija je došla po njega u stan. Trifunoviću se na teret stavlja nasilničko ponašanje, delo za koje je zaprečena kazna do pet godina zatvora. Nakon 22 sata boravka u pritvoru pušten je na slobodu, nakon čega se pojavio i na početku ove blokade.

Student završne godine FPN-a Dušan Trifunović Milešić

Pored Emilije, javnost već prepoznaje i lice Nikole Ristića. Njegov lik krasio je i brojne naslovnice tabloidnog smeća u kom su ga prozivali, jer nije student. Prozivali su ga i da radi za strane medije. Već je to ustaljeni i uobičajeni asortiman uvreda koji koriste.

Ristić napominje da mu nije svejedno, ali ističe da je imao sreću da je odrastao u demokratičnoj porodici i da njegovi roditelji znaju kakav je ovo vid borbe.

- Imam punu podršku, ali naravno da im nekad nije svejedno kad vide na portalima ili prođu pored trafike i vide to smeće. Ali sa druge strane ne mogu da nas zastraše. Oni su svesni da mi idemo do kraja, pokušavaju da nam namaknu neke etikete - strani plaćenici, izdajnici, majdanovci, a najčešće je to da smo đilasovci - nasmešeno će Ristić.

To posebno ističe jer kaže da i sam Đilas zna da im nije najdraža osoba.

- Mogu samo da pišu. Naše je da se borimo. Ne osvrćemo se na to, osvrćemo se samo na direktne laži i pretnje, na što idu tužbe a sve ostalo je samo voda ispod mosta - mirno će Ristić.

Isto mišljenje ima i drugo poznato lice ovih protesta i blokade mladih. Ivan Bjelić se profilisao kao jedan od onih koji na poprilično šaljiv način sagledava ozbiljnu realnost i kao takvu je prezentuje omladini putem megafona. Kaže nam da oni u tom sarkazmu nisu novi, jer da su i 90-ih godina svet obilazile slike mladih koji su se šalili na svoj račun, a posebno na račun političkih „elita“. Misli da je to dobar način da se animira narod.

- Na protestima nakon ubistava nije bio trenutak da se takve stvari rade. Sad jeste i mi ćemo iskoristiti sve moguće resurse da animiramo ljude – muziku, DJ-eve, glumce, jer oni su neko sa kim ljudi mogu da se poistovete. Politika u Srbiji je stvar koju su ogadili režim i režimski mediji, ali ne samo oni nego i ovi koji su kontra režimu - tvrdi Bjelić.

Objašnjava da će mladi dizati i bunt i glas nakon protesta jer, kaže, neko mora ostati kontrolno telo koje će znati da kaže „da smo ove znali srušiti, ali vas ćemo znati i bolje, jer smo prošli kroz sve ove procese zajedno“. Napominje da će se, simbolično, jedino tako konačno ostvariti onaj nedočekani 6. oktobar, koji se nije desio nakon rušenja vlasti Slobodana Miloševića.

Jovana, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, 

Kod mladih nema svetih krava, nema ni granice osim pristojnosti i zdravog razuma.

- Pokušavaju da nas uvuku i u teorije zavere kako smo ne znam čiji projekat, pokušavaju da nas svojataju različite političke opcije ali džaba im je, ovo je jedna prava mladalačka energija. Ovde često zbijamo šale iz različitih satiričnih krugova poput Državnog na čemu smo odrastali. Ovo je potpuno naša priča, potpuno organska i u skladu sa tim se i ponašamo, objašnjava on.

Kažu i da je protest ProGlasa kruna jednog protestnog perioda u Srbiji. I sami predstavnici opozicije su najavili da u narednom periodu neće biti okupljanja ispred Republičke izborne komisije. Idu praznici, a Bjelić nam kaže da to ne znači da će oni slaviti. Mnogi od njih su „dođoši“ u Beogradu. On je konkretno iz Požege, a iskoristiće praznike, ne toliko da slavi, jer kaže nema se šta slaviti.

- Treba da iskoristimo svaki mogući trenutak da razgovaramo sa mladim ljudima. Treba da se razletimo po Srbiji da iskoristimo odmor da razgovaramo sa ljudima koji su se sa fakulteta vratili na lokal jer tamo najbolje možemo da pričamo sa njima. Ovaj grad je kao košnica i oni nam konstantno beže. To može biti nova faza protesta. Protesti ispred RIK-a su postali zamorni i nemaju poentu. Mora postojati sinergija svih grupa, a opozicija će morati da sluša zamerke građana kako u Beogradu tako i na lokalu - zaključuje Bjelić na kraju.