>

novosti logo

Kronika Kronika

Sama ću sahraniti muževe kosti

Udruženje ‘Protiv zaborava’ obeležilo Međunarodni dan nestalih osoba: ‘Živim u nadi da će mi neko javiti gde je zakopan da mogu pokupiti i preneti kosti tamo gde pripadaju’, kaže Vajka Sarkanjac čiji je muž Savo ubijen u leto 1991. godine

Na Međunarodni dan nestalih osoba koji je obeležen 30. avgusta, Udruženje srpskih porodica ubijenih, poginulih, nestalih, nasilno odvedenih i invalidnih osoba ‘Protiv zaborava’ upriličilo je sastanak u Dalju na kojem je ponovo ukazano na sporost procesa pronalaska nestalih. Vajka Sarkanjac iz Jagodnjaka još traga za posmrtnim ostacima muža koji je nestao 2. septembra 1991. godine.

- Ujutro rano je na traktoru s prikolicom otišao sa čobanom u polje kako bi odvezao hranu za svinje kojih smo imali preko tri stotine. To je 3-4 kilometra od Jagodnjaka u pravcu Narda, pod samom šumom iza koje se nalazi Drava. Kako se do uveče nije vratio ja sam ujutro otišla tamo, pronašla traktor i pse, ali od njih dvojice nije bilo ni traga. Plakala sam, tražila ih svuda u okolini, a osim toga da su viđeni kako stižu na traktoru, drugo tada ništa nisam uspela saznati - priča Vajka i dodaje kako je nakon mirne reintegracije saznala da su njenog supruga i njihovog radnika dočekali pripadnici 107. brigade i odveli ih preko Drave do Narda. Kasnije je saznala da je čoban odveden kod nekog gazde u Donji Miholjac, a da je njen muž ubijen. Savo Sarkanjac je tada imao 51 godinu.

- Kad bi se moglo doći, ja sam petnaest dana hodala bentom uz Dravu i pretraživala to područje nadajući se da ću pronaći bilo kakav trag, ali nisam ništa našla. Puno je vremena prošlo, a i Drava se na tom mestu izlevala. Ipak, verujem da je na predelu od Narda do valpovačke vikendice negde zakopan. Sva mesta na koja sam sumnjala sam slikala i poslala Ivanu Grujiću u Upravu za zatočene i nestale - kaže naša sagovornica do koje su stizale i vesti da je mrtvo telo njenog muža prenešeno na groblje u Valpovu. Kada je tamo zatražila informacije o NN grobovima, rečeno joj je da je reč o leševima koje je donela Drava iz Mađarske. Kad god se ponadala da je pronašla nekakav trag naišla bi na zid ćutanja. Za osobu koja je ubila njenog muža ne traži nikakvu kaznu već samo da joj otkrije mesto gde se nalaze njegovi posmrtni ostaci.

- Sama ću povaditi kosti, ne treba mi ničija pomoć. Živim u nadi da će mi neko javiti gde je zakopan da mogu pokupiti i preneti kosti tamo gde pripadaju - kaže Vajka Sarkanjac na kraju razgovora.

Krajem jula ove godine navršilo se i 29 godina od nestanka supruga Radojke Stupar iz Ostrova. Bio je 29. jul 1991. godine, pre početka ratnih dejstava, kada su se Bogdan Stupar i njegov kolega Obrad Drača uputili u Vukovar preko Nuštra i Bogdanovaca, odakle se nikad nisu vratili.

- U Vukovaru im se gubi svaki trag. Išla sam biciklom od Ostrova prema Nuštru i Bogdanovcima, od punkta do punkta i raspitivala se da li su prošli i kad su prošli. Dalje od Bogdanovaca me nisu pustili. Posmrtni ostaci kolege koji je bio s njim pronađeni su pre 12 godina Bogdanovima na jednom groblju u Beogradu, a oni mog muža nikad. Jednom sam dobila telefonski poziv iz Haga od advokata koji je izrazio želju da razgovara sa mnom. Sastali smo se u Vukovaru i on mi je potvrdio da je mog supruga uhvatila grupa Tomislava Merčepa - priča Radojka

- Još se nadam da ću ga pronaći. Prvih nekoliko godina sam se nadala i da je živ. Imam sina koji je oženjen i ima troje dece, ćerku koja je udata i ima dvoje dece i zbog njih živim u nadi. Ćerka je imala deset godina kada je suprug nestao. Moj život ja jako tužna i teška priča. Ništa nisam uspela ostvariti, 15 godina nikakva primanja nisam imala, kupila sam šljive u tuđim šljivicima da bi mogla decu prehraniti i školovati. I dan danas tako. Teški dani, teška tuga, ali je najteže to što ga nisam pronašla da ga sahranim. Ko zna da li ću to doživeti? Volela bih da to rešim dok sam živa, da taj teret ne ostavljam svojoj deci - kaže Radojka.

Nikakvog pomaka u pronalasku nestalih nema, pogotovo iz perioda 1991. godine, kaže predsednica Udruženja Marica Šeatović.

- I ovom prilikom izražavam svoju sućut i pijetet za sve žrtve bez obzira na nacionalnost, a posebno članovima našeg udruženja. Znam da je to teško. Ja imam grob, imam gde da položim cveće i zapalim sveću , ali znam kako se osećaju oni koji nemaju to mesto. Njima je najteže - rekla je Marica Šeatović čijeg su supruga Mihajla 1991. u Novskoj, nakon mučenja ubili hrvatski vojnici. U Udruženju nemaju preciznih podataka o broju nestalih Srba već se rukovode jedinstvenom brojkom od 1.869 nestalih za kojima Hrvatska traga. Sa Upravom za zatočene i pomoćnikom ministra Stjepanom Sučićem, kažu, nemaju nikakvu saradnju iako su je tražili. Članovi smatraju da treba insistirati na istragama vezanima za nestale Srbe u Vukovaru, u leto i jesen 1991. godine pre početka ratnih dejstava. Saborska zastupnica Dragana Jeckov naglašava da je pitanje nestalih jedan od prioriteta Kluba zastupnika SDSS-a.

- Dinamika kojom se pronalaze Srbi nestali i nastradali u Hrvatskoj tokom rata 90-tih godina nije zadovoljavajuća. Zapravo, pomaci su mizerni i mali. Rasvetljavanje sudbine nestalih je svakako prioritet u politici koju SDSS-a zastupa. Nakon 30 godina imamo još mnogo nerasvetljenih zločina koji opterećuju sadašnjost i treba raditi na tome da prestanu opterećivati budućnost - kazala je Jeckov i dodala da će SDSS svojim delovanjem i dalje insistirati da se svim civilnim žrtvama i njihovim porodicama posveti potrebna pažnja lišena svake diskriminacije i politizacije.

- Zato je važno da Udruženje ‘Protiv zaborava’ nastavi da radi. Članovi su izrazili želju da se susretnu sa potpredsednikom Vlade i ministrom branitelja Tomom Medvedom i nadam se da će do tog sastanka doći. Biće to prilika da otvoreno progovorimo i o žrtvama u Vukovaru pre oružanih sukoba i svim stradalim i nestalim Srbima u Hrvatskoj za koje posedujemo dokumente, ali i živa svedočanstva - istakla je Dragana Jeckov. Kaže da će Zakon o civilnim žrtvama rata pretrpeti izvesne promene već u ovom sazivu Hrvatskog sabora i da će njime biti obuhvaćene i civilne žrtve rata srpske nacionalnosti.

1/2