>

novosti logo

Kronika Kronika

Starijima nega, mlađima posao

Projekat brige o starijima u Borovu je pun pogodak, ali je ograničenog trajanja: Pružanje pomoći starijima i nemoćnima donelo je mnogo dobroga korisnicima usluga, ali i posao dugoročno nezaposlenim ženama srednje dobi

Za vreme nekadašnje ekspanzije Kombinata gume i obuće ‘Borovo’, u obližnjem Borovu je i najmanja sobica mogla naći svog stanara. Danas u ovoj opštini ima bar stotinjak praznih kuća koje su na prodaju, a u bar pedesetak živi po jedna, stara i nemoćna osoba. Mladi su otišli ‘trbuhom za kruhom’, što im nije za zameriti u situaciji kada je teško naći posao u bližoj okolini, a stari su prepušteni rodbini, komšijama i lokalnoj zajednici, a najčešće sami sebi. Svesna ovog problema, Opština Borovo se javlja na sve moguće konkurse kako bi u okviru javnih radova svojim starijim sugrađanima bar na nekoliko meseci osigurala pomoć u kući, a s druge strane omogućila zapošljavanje dugotrajnom nezaposlenim ženama.

Ove godine se u Borovu po prvi put provodi program pomoći i brige o starim i nemoćnim osobama u saradnji sa Hrvatskim zavodom za zapošljavanje. ‘Provođenje programa javnog rada za aktivaciju žena u lokalnoj zajednici’ deo je programa ‘Zaželi’, vredan 60 miliona i 687 hiljada kuna koji Evropska unija sufinansira sa 51 milion i 584 hiljade kuna. U okviru projekta u Hrvatskoj su na šest meseci zaposlene 2.594 žene. Početkom aprila posao je dobilo i sedam žena iz Borova koje dva do tri puta sedmično obilaze 49 borovskih domaćinstava. Korisnici već sada žale što ugovor traje samo do 30. septembra jer im je u zimskom periodu pomoć još potrebnija. Nema ko da im donese drva, počisti sneg, ode u apoteku po lekove, u trgovinu po namirnice. Nadaju se da će se desiti neko čudo i da će se program produžiti. Posao bi u tim zimskim mesecima dobro došao i mnogim nezaposlenim ženama.

Početkom aprila posao je dobilo 7 žena iz Borova koje dva do tri puta sedmično obilaze 49 borovskih domaćinstava. Korisnici već sada žale što ugovor traje samo do 30. septembra

Mara Pavlović iz Borova već nekoliko godina živi sama. O njoj su ranije brinuli unuci, ali i njih je nevolja naterala da potraže posao u inostranstvu. Boluje od kičme pa kućne poslove teško obavlja.

- Ne mogu hodati niti stajati. Stolica je uvek za mnom. Teško mi pada što ne mogu raditi jer sam naučila da radim, kaže ova 76-godišnjakinja koja je ceo radni vek provela u gumari Kombinata Borovo gde je zaradila i penziju. Iznenadila se kada joj je ponuđena pomoć u kući i to besplatno.

- Nisam mogla naći nikoga da mi pomogne u kućnim poslovima, iako bih to platila. Moji unuci bi mi pomogli , priča Mara koju obilazi negovateljica Snežana Kuzmanović (42).

- Snežanu kao da je sam Bog poslao. Kad dođe, uradi mi sve što treba, opere, ispegla, plati režije, ode po lekove, sve što sama ne bih mogla. Stvarno je dobra i draga i smatram je gotovo članom familije, govori nam puna reči hvale za negovateljicu. Iako živi sama, nema problema sa samoćom.

- Imam komšiluk ako mi treba razgovor, a uz to volim da heklam, vezem, čitam, gledam televizor i dan prođe, kaže naša sagovornica. Kad ni to ne bude mogla, spremna je, kaže, da ode u dom za starije.

- Već sad razmišljam o tome. Imam penziju, unuci će mi malo pomoći, tamo ću imati zdravstvenu zaštitu i sve što mi treba. Zašto da čekam ko će mi otvoriti vrata?, kaže naša sagovornica.

Snežana Kuzmanović priznala nam je kako je plakala od sreće kad je dobila ovaj posao. Na svom popisu ima devet korisnika koje obilazi po utvrđenom rasporedu

Mari za sada dva do tri puta nedeljno vrata otvara Snežana Kuzmanović. Bez posla je skoro tri godine, a pre toga je radila u vukovarskom Vuteksu, talijanskim firmama u Vukovaru i kod privatnika. Priznala nam je kako je plakala od sreće kad je dobila ovaj posao. Na svom popisu ima devet korisnika koje obilazi po utvrđenom rasporedu.

- Obiđem po četiri osobe dnevno, a kod svakoga se zadržim po dva sata. Dosta posla se može napraviti za to vreme, a ako je potrebno ostanem i duže. One koji su bolesniji posećujem i četiri puta nedeljno, kaže Snežana. Ujutro, pre nego što ode kod prvog korisnika, usput obavi kupovinu hleba i najnužnijih namirnica.

- Onda se dogovorimo šta treba uraditi, šta je hitnije i potrebnije. Ništa mi nije teško. Volim ovaj posao, kaže Snežana što potvrđuju i korisnici. Među njima je i 79-godišnji Rade Mitić koji se od prošle godine slabije kreće pa mu je pomoć dobro došla, ali i čašica razgovora.

- Samački život je jako težak. Ko to nije doživeo, ne zna kako je. Sedam godina sam živeći sam proživljavao tugu i nevolju. A ovako, kad je jedna osoba više u kući, sve je lakše. Ovo mi toliko znači da ne mogu da opišem. Žao mi je što će sve završiti u devetom mesecu jer dolazimo u kritičniju situaciju nego sada. Dolazi zima i nevolja za stare osobe, govori Rade, nekadašnji majstor - poslovođa montera u borovskoj obućari. Razočaran je što mladi danas moraju napuštati svoje kuće zbog posla.

- To je jedna velika nevolja, stalno se priča o tome, a niko to ne može zaustaviti i mladima dati posao. Tito je nekad znao obezbediti posao svima, čak i onima koji nisu bili školovani. I oni koji su mogli raditi i oni koji zbog zdravlja to nisu mogli, bili su obezbeđeni, zaključuje naš sagovornik.

Otkako je operisala kuk, Marija Popović koja takođe živi sama, slabo se kreće i puno toga što je pre radila, sada ne može. Zato joj u posetu dolazi Branka Đurđević, 45-godišnjakinja iz Borova.

- Što god kažem sve hoće uraditi, a ja gledam da je previše ne opteretim. Počisti kuću, avliju, usisava, opere prozore, sve što treba. Blagosiljam je svaki dan’, kaže 80-godišnja Marija o Branki.

- Nije mi teško jer radim sve što inače radim i kod kuće, a i volim ljude. Imam sedam korisnica i naučila sam na njih kao da su moje. Počinjem ujutro u sedam sati i sve obavljam biciklom. Krenem kao da idem u obilazak rodbine, sa osmehom. Kod svake se zadržim dok ne obavim sve što je potrebno. Jako su dobre i baš smo se fino združile i zbližile. Često razgovaramo jer vole da pričaju o prošlosti, mladosti, svojim tegobama. Razgovor im puno znači. Nekad se smejemo, a ponekad i zaplačemo zajedno, priča Branka kojoj je ovo prvi posao posle pet godina na Zavodu.

Ovim ženama ugovor ističe poslednjeg dana septembra, a onda će ponovo na Zavod za zapošljavanje dok se ne ukaže nova prilika za posao.

- Bilo je informacija da će program biti nastavljen, ali zbog situacije u državi, raspuštanja parlamenta i vlade, sada je to neizvesno, kaže načelnik opštine Borovo Zoran Baćanović. Ipak izražava nadu da će se do jeseni situacija promeniti na dobrobit i korisnika i zaposlenih u ovom programu.

1/3