Nakon uspešno provedenog prošlogodišnjeg projekta, Zanatska komora iz nemačkog grada Osnabrika, tamošnja institucija za obrazovanje odraslih BUS GmbH i Srpska pravoslavna crkvena opština, i ove godine mladim pripadnicima srpske nacionalne manjine sa istoka Hrvatske nude program školovanja, a potom i zapošljavanja u Nemačkoj.
- Ovo je drugi krug projekta. Nazvali smo ga ‘Inter dual - dualna karijera u zanatstvu’ i ponovo imamo priliku da 15 do 17 momaka povedemo u Nemačku na školovanje za zanatska zanimanja koja su deficitarna u okrugu Osnabrika, kaže koordinatorka projekta Branka Životić, dodajući da je zadovoljna prošlom grupom u kojoj se sve odvija po utvrđenom planu.
- Praksa u firmama nije teška, momci žele da nauče i znaju da rade. Najveći problem je nemački jezik jer oni od samog početka pohađaju redovnu nastavu s nemačkim učenicima. Radimo na tome da jezik što bolje savladaju i svake nedelje su sve bolji i bolji, kaže naša sagovornica.
Nemačka mesečno učenicima financira 818 eura za troškove stanovanja i prehrane, dva puta godišnje put kući, te jednokratno 500 eura za troškove preseljenja
I ove godine se mogu javiti završeni srednjoškolci srpske nacionalnosti, starosti od 18 do 27 godina. Vremenski plan je identičan prošlogodišnjem. Prijave traju do kraja decembra, od polovine januara kreće kurs nemačkog jezika u Vukovaru, negde u maju šestonedeljna praksa u Osnabriku, a od avgusta 2016. godine počinje školovanje u trajanju 3,5 godine. Kroz projekat je obezbeđeno dovoljno novca, tako da je školovanje koje finansira nemačka vlada potpuno besplatno. Svaki učenik mesečno dobija 818 eura za troškove stanovanja i prehrane, dva puta godišnje plaćen put kući na odmor, te jednokratno 500 eura za troškove preseljenja. U čitavom projektu je veoma značajan mentorski program koji učenike ne prepušta samima sebi već im pruža svu potrebnu pomoć. Iako sve zvuči idealno, ipak, nije lako.
- Znamo iz iskustva s prvom grupom da je ključ svega nemački jezik. Osim toga učenici imaju dosta obaveza. U prvoj godini imaju tri dana prakse u nekoj zanatskoj firmi, dva dana idu u strukovnu školu, a dva puta nedeljno imaju časove nemačkog jezika. Slobodnog vremena nema puno i potrebno je dosta energije da se sve to postigne, ali sve je organizovano i vredi se potruditi jer sa diplomom koju će na kraju dobiti mogu dobiti dobro plaćen posao bez problema. Ove godine imamo prednost jer će momci koji su već tamo pomoći novim polaznicima da se što bolje prilagode, kaže Branka Životić.
Sastanku koji su voditelji projekta Uve Koh, Mira Blumke i Branka Životić nedavno organizovali u prostoru Zajedničkog veća opština odazvalo se desetak kandidata. Među njima je bio i Dragan Bajunović iz Trpinje koji je završio za konobara, ali kako posla nema, želi se, kaže, otisnuti u svet i sam brinuti o sebi. Mogućnost školovanja i zapošljavanja u Nemačkoj privukla je i Dušana Petrovića, 18-godišnjaka iz Podrinja. Iako je tek letos završio hotelijersko-turističku školu, želi se okušati u nekom od zanatskih zanimanja i tako se pobrinuti za svoju egzistenciju. Vera iz Vukovara je došla da se susretne sa voditeljima projekta jer je njen sin Marko prošle godine ušao u program.
- Zasad je super, zadovoljan je, svi ga hvale, školuje se za elektroinstalatera, a položio je i tečaj nemačkog jezika. Sada sam došla zbog ćerke koja je takođe zainteresovana, priča Vera. Otkrila nam je da je njen 26-godišnji sin završio elektrotehničku i informatičku školu, ali ni s jednim od zanimanja godinama nije mogao pronaći posao. Iako su zanatska zanimanja uglavnom ‘muška’, Vera je uverena neće biti problem da se i njena ćerka dobro snađe, a kasnije, dodaje, može da traži i neki drugi posao. Dragoslav i Gordana iz Vukovara u Nemačku su prošle godine ispratili dvojicu sinova, Miloša i Marka.
- Shvatio sam da je ovo dobar program za mlade. Ovi ljudi stoje iza njih, imaju neku sigurnost i ne idu kod nekih naših koji će ih izvarati. Malo je duži put, ali mislim da je u konačnici isplativiji jer će završiti školu i imati priliku da rade za veće dnevnice. Nisam srećan što su otišli, ali bih bio još nesrećniji da su ovde i da se pate, zaključuje Dragoslav.
