Pre nego što je posula farbu po umetničkoj skulpturi, dvadesettrogodišnja Martina snimila je video u kojem je rekla da se oseća smireno, iako se uvek pomalo plaši reakcije policije. Rekla je još da je to što će učiniti upućeno italijanskoj vladi, ali i italijanskim bankama koje potpomažu industriju fosilnih goriva.
"Ono sa čime ću se legalno suočiti je ništa u odnosu na ono sa čime ćemo se suočiti svi mi ako ne uspemo da usporimo klimatske promene", viknula je Martina, a zatim prosula kofu žute farbe po skulpturi džinovskog srednjeg prsta koja već deceniju i više stoji pred zgradom milanske berze. Ova klimatska aktivistkinja potom je legla na zemlju, dok je policija pokušavala da je odvuče sa mesta "zločina". Neki posmatrači su dobacivali poruke podrške, drugi su taj njen čin nazvali nasilnim i vandalskim. Jedna žena vikala je na nju naglasivši da uništavanje ove umetničke skulpture koja je nasleđe svih građana Milana nije način da se protestuje.
Posle izvršenog dela, Martina je dobila zabranu ulaska u grad od šest meseci, protiv nje je podignuta optužnica, a ako bude osuđena, mogla bi da se suoči sa kaznom zatvora od dve do šest godina.
Kada je 2010. godine kontroverzni umetnik Mauricio Katelan dobio dozvolu na dve nedelje da postavi svoju skulpturu nasred takozvanog Poslovnog trga, na kojem su sedišta najpoznatijih italijanskih banaka i zgrada milanske berze, naravno da je poslovni svet zahtevao da se skulptura odmah ukloni. Katelan je inače svetskoj javnosti postao poznat po svom remek-delu napravljenom od voska "La nona ora" ("Deveti sat") na kojem je prikazan papa Ivan Pavle Drugi kojeg pogađa meteorit.
U svom obraćanju ovaj je umetnik objasnio da njegova skulptura poznatija kao "Prst", visoka jedanaest metara i čiji je zvanični naziv L.O.V.E., ne vređa nikoga, već da je proizvod mašte i namenjen svima onima koji je imaju. Tada je dobio i snažnu podršku mnogih građana Milana koji su potpisali peticiju da skulptura ostane ispred zgrade Palaco mecanote, jedne od građevina iz obilnog nasledstva fašističke arhitekture. Tadašnja lokalna vlast, čiji je načelnik za kulturu bio poznati arhitekta Stefano Boeri, odlučila je da skulptura, čiji inicijali simbolizuju slobodu (liberta), mržnju (odio), osvetu (vendeta) i večnost (eternita), ostane zauvek na trgu, okružena institucijama protiv čije politike se danas bore klimatski aktivisti.
Aktivisti koji farbom i drugim tečnostima napadaju umetnička dela i istorijske spomenike, kako bi skrenuli pažnju javnosti na klimatske promene, nazivaju se Poslednjom generacijom (Ultima generacione). Ovaj pokret je rasprostranjen u celoj Evropi i dok kod jednih dobija podršku, kod drugih izaziva ogorčenje i bes.
Polivanje farbom Katelanove skulpture, koje se dogodilo početkom ove godine, samo je jedna u nizu akcija koje su sproveli ovi mladi aktivisti, smatrajući da napad na umetnička dela kao univerzalne simbole niko ne bi smeo da ignoriše. Prošle godine u najpoznatijem muzeju u Italiji, Galeriji Ufici u Firenci, Laura i njen prijatelj Alesandro protestovali su ispred slike "Proleće" umetnika Sandra Botičelija. Tada su zalepili šake za sliku, demonstrirajući pred mnogim posetiocima muzeja i zapitavši se da li je danas moguće videti sve lepote proleća kao na toj slici. Potom su ona i njen drugar legli na pod, dok ih je obezbeđenje muzeja vuklo po podu pokušavajući da ih izbaci.
Vodeći se načelima globalnog ekološkog pokreta Ekstinkšen rebelion, pokret Poslednja generacija ima za cilj da nenasilnim građanskim neposluhom primora vlasti da preduzmu mere koje bi sprečile klimatske promene. U svom video zapisu i pre nego što je ofarbala skulpturu srednjeg prsta, Martina je spomenula primer nemačkog sela Lucerat, u kojem zbog širenja rudnika uglja nemačka vlada planira da iseli sve stanovništvo. Inače, italijanska banka Intesa Sanpaolo dala je subvencije multinacionalnoj energetskoj kompaniji RVE, sa sedištem u Esenu, koja planira da proširi rudnik u ovom selu. Samo tokom 2021. godine Italija je uložila 41,8 milijardi evra u industriju fosilnih goriva. Italija je šesta zemlja na svetu koja investira u ovu industriju, čak više i od Rusije i od Saudijske Arabije.
Jedan od zahteva kampanje "Stop subvencijama za fosilna goriva", koju ovaj pokret sprovodi poslednjih meseci u gradovima Italije, jeste da se novac koji se ulaže u fosilna goriva uloži u ekološku tranziciju. Samo je italijanska naftna kompanija ENI, koja je jednim delom u vlasništvu države, ostvarila dobit od 20,4 milijarde evra u 2022. godini. To je i najveći do sada ostvaren profit i više nego dvostruko veći u odnosu na 2021., i to zahvaljujući visokoj ceni gasa.
Iako se pre svake akcije ovi klimatski aktivisti konsultuju sa restauratorima kako ne bi uništili umetnička dela, farba kojom su ofarbali statuu Vitorija Emanuela Drugog na konju, jedan od najvažnijih spomenika u gradu koji stoji na trgu ispred milanske katedrale Duomo, nije oprana. Iz pokreta kažu da je u pitanju politički potez i da su vlasti namerno ostavile farbu, kojom su isprskane i operska kuća Skala i kontroverzna skulptura, a sa kojih je bez problema skinuta.
A da se Katelan pitao, on očito ne bi imao ništa protiv da srednji prst bude prefarban u žuto. Oglasio se kako bi podržao ovu akciju koja bi trebalo, kako je rekao, da nas natera na razmišljanje da napad na kulturu i umetnost nije vandalizam, već poziv za preuzimanje konkretnih akcija pred problemom koji preti čovečanstvu.
