Može i pet miliona da vas se skupi, nijedan zahtev neću ispuniti – poručio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić demonstrantima koji su na ulice Beograda izašli nakon premlaćivanja lidera Levice Srbije Borka Stefanovića. Njega i još dvojicu aktivista Levice, Marka Dimića i Bobana Jovanovića, uoči tribine u Kruševcu prebila je organizirana grupa lokalnih siledžija. Kadrovi krvlju oblivenog Stefanovića bili su kap koja je prelila čašu opozicijskog nezadovoljstva atmosferom u društvu u kojem vlast kontrolira većinu televizija s nacionalnom frekvencijom i u kojem tabloidi teroriziraju sve koji se usude kritizirati Vučića. Međutim, ni organizatori protesta iz opozicijskog Saveza za Srbiju nisu očekivali da će se na njihov poziv u subotu, 8. prosinca odazvati nekoliko hiljada ljudi i da će se protesti nastaviti. Drugi protest organiziran je iduće subote, 15. prosinca i na njemu je bilo još više građana, koji su tražili više demokracije, sređivanje biračkih spiskova i slobodne izbore.

Borko Stefanović za Novosti je komentirao razloge zbog kojih ljudi protestiraju.

- U svakom slučaju, podigla se velika energija i ona je posledica nezadovoljstva zbog opšte nesigurnosti, nedostatka slobode, zarobljenih medija, siromaštva i velikog odlaska ljudi iz zemlje. Nisu ti protesti zbog bilo koga od nas posebno, to više nije odluka nekoga od nas, oni su posledica nedostatka budućnosti i potrebe ljudi da žive u normalnoj državi. To su organizovali neki mladi ljudi, studenti, i oni to vode, mi smo se pridružili. Nakon izbora u Lučanima vidi se da nikakvi drugi izbori sada nisu mogući jer ne postoje elementarni uslovi za njih. Bilo je jako puno nepravilnosti, nasilja, progona i hapšenja opozicionih aktivista. Policija je prvi put otvoreno stala u službu vladajuće stranke. Kada se tome doda nedostatak medijskih sloboda, skoro apsolutan, jasno je da u ovom trenutku ne postoje ni minimalni uslovi za poštene izbore - kaže Stefanović.

Vučić je isisao vazduh iz svojih koalicionih partnera i vlada velikim naprednjačkim konglomeratom, ali taj njegov pritisak da na svakim izborima, bili oni republički ili u mesnoj zajednici, mora imati 50 i više odsto, prilično neurotizuje javni prostor – kaže Zoran Panović

Predsjednik Demokratske stranke Zoran Lutovac nedavno je s kolegama iz Saveza za Srbiju uputio službeni zahtjev vlasti da osigura poštene izbore.

- Nije tema Aleksandar Vučić, tema je normalizacija države i društva i izbacivanje iz javne i političke sfere verbalnog i političkog nasilja, stvaranje fer i poštenih uslova za izbore i normalnih medijskih prilika u zemlji. Vučić je svakako postavljen u centar jer je uzurpirao svu vlast i najodgovorniji je za to da do promena dođe, iako po Ustavu njemu takve nadležnosti ne pripadaju, ali po faktičnom stanju stvari on je uzurpirao vlast i to ga dovodi u centar pažnje. Verbalno nasilje koje se preliva od najviših funkcionera države preko parlamenta među građane zahvatilo je toliko maha da je bilo krajnje vreme da se građanski reaguje i građani su nas podržali. Mnogi su došli da se solidarišu sa žrtvama nasilja, na ulicama su ljudi koji su iskazali nezadovoljstvo opštom klimom u društvu - ističe Lutovac.

Zoran Panović, novinar i komentator dnevnih novina ‘Danas’, jednog od rijetkih medija koji nisu pod kontrolom vlasti, smatra da su protesti opoziciju konačno učinili vidljivom na javnoj sceni.

- Situacija se, kada je demokratska atmosfera u pitanju, dramatično pogoršala. Tenzije su u javnom prostoru zaoštrene i to kreće od izborne noći 2016., kada je srušena Savamala radi izgradnje Beograda na vodi. Ostaje nejasno zašto je Vučić toliko zaoštrio situaciju u poslednjih par godina jer je mogao komotno da vlada u jednoj opuštenijoj atmosferi, ali sa jačim koalicionim partnerima. Tada njegova partija ne bi dobila 50 ili 80 odsto na izborima, ali bi imala većinu koja je mogla da bude parlamentarna sa jačim partnerima. Ovako je Vučić isisao vazduh iz svojih koalicionih partnera i vlada jednim velikim naprednjačkim konglomeratom, ali taj njegov pritisak da na svakim izborima, bili oni republički, lokalni ili u mesnoj zajednici, mora imati 50 i više odsto, prilično neurotizuje javni prostor. To zahteva enormno angažovanje resursa da bi se takav rejting držao. To se videlo u Lučanima, malom mestu u regionu Dragačeva, koje je postalo maltene majka svih bitaka. Opozicija mora shvatiti da izbori neće biti baš fer jer će uslovi biti naklonjeni vlastima, tako da ona mora ponoviti uspehe iz 1996. i 2000., kada se pobeđivalo u neregularnim uslovima, pa da se ta volja, ako bude potrebe, brani na ulici - govori Panović.

Na lokalnim izborima u malom mjestu Lučanima iz opozicije su pokušali intervenirati kako bi, po njihovim tvrdnjama, spriječili izbornu krađu. Vlasti su ih optužile za nasilje. U Srbiji su na lokalnim izborima ovakve stvari uobičajene, kao što su uobičajeni i razni, pa i fizički pritisci na lokalne opozicijske aktiviste. U slučaju Borka Stefanovića taj pritisak je mjerljiv u broju šavova na njegovoj okrvavljenoj glavi.

Vuk Velebit, jedan od organizatora studentskih uličnih protesta ‘Protiv diktature’ iz 2017., kada su se digli studenti tražeći promjene u društvu, smatra da današnji protesti imaju potencijal da stvore ozbiljniji pritisak na vlast u Srbiji.

- Mislim da imaju velike šanse jer su za razliku od protesta koji su se desili posle predsedničkih izbora 2012., kada smo mi studenti vodili glavnu reč, ovi protesti mnogo organizovaniji zato što iza njih stoje lideri opozicije. Ovi protesti su samo kulminacija nezadovoljstva građana političkim nasiljem, prebijanjem ljudi iz opozicije, strašnom, najprimitivnijom propagandom koja se vodi na televizijama s nacionalnom frekvencijom, tako da mislim da imaju potencijal da stvore pritisak na vlast jer kada izađe 25 do 30 hiljada ljudi na ulicu, taj pritisak mora da se stvori, a tu je i kontinuitet protestiranja subotom, koji se stvara. Iako se protestima ništa krucijalno možda ne menja, mnogo je bitno da se stvori pritisak kako bi se pokazalo da građani imaju neku crvenu liniji ispod koje ne može da se ide. Ono što je bitno jeste da je opozicija konačno počela da obilazi sve gradove u Srbiji. Osnivaju odbore po celoj zemlji i bitno je da, ako sutra budu raspisani izbori, opozicija ima strukturu i na lokalu, da imaju svoje odbore i kontrolore jer je to jedini način i da izađete na izbore i da se izborite za neku, ako je to moguće, kontrolu izbornog procesa. Opozicija je pre desetak dana potpisala zajednički dokument kojim se traže uslovi za fer izbore. Raspisivanje izbora u ovim okolnostima ne bi ništa krucijalno promenilo jer Vučić i dalje ima veliku kontrolu nad medijima, a potrebno je stvoriti i valjane biračke spiskove. Po trenutnim okolnostima, izborni legitimitet bi bio upitan jer se izbori ne odvijaju u atmosferi u kojoj je moguća zastupljenost obiju strana - ocjenjuje Velebit.

Bivša novinarka TV B92 i Radio-televizije Vojvodine Danica Vučenić, koja danas radi u agenciji FoNet, atmosferu u Srbiji ocjenjuje ‘neurotičnom, ispunjenom strahom, verbalnim i fizičkim nasiljem’. To je posljedica ‘apsolutnog pokoravanja medija i novinarske profesije’, što je dovelo do nezadovoljstva građana.

- Poražavajuće je da je ključna politička tema u Srbiji 2018. ona iz ‘91. ili ‘96. – slobodni i fer izbori i sloboda medija. Ovo su najveći i najpolitičkiji protesti od početka vlasti SNS-a i u tom smislu su važna poruka šefu države. SNS i Vučić svoju vladavinu održavaju na strahovima građana, na pažljivom ubijanju potrebe da se kritički misli i govori, na zauzimanju pozicija vlasti od poslednje mesne zajednice do vrha države, na temeljnoj medijskoj i političkoj propagandi i izgradnji kulta ličnosti kakvu nismo imali od Josipa Broza Tita. Zato je možda i važnije od formulisanja konkretnih zahteva i ispunjavanja ciljeva protesta to što su se građani ohrabrili da izađu na ulicu i tako emaniraju svoj stav. U stanju predpolitike, u kome se Srbija nalazi, ti protesti su i početak nastanka opozicije, samlevene i zatrte 2012. - smatra Vučenić.

Ovo su najveći i najpolitičkiji protesti od početka vlasti SNS-a i u tom smislu su važna poruka šefu države. U stanju predpolitike, u kome se Srbija nalazi, ti protesti su i početak nastanka opozicije, samlevene i zatrte 2012. – smatra Danica Vučenić

Proteste u Srbiji prati medijska histerija koju diktiraju mediji pod kontrolom vlasti, a koliko je šizofrena medijska situacija svjedoči bizarno javljanje s protesta novinarke Studija B Barbare Životić, čije je izvještavanje u bijeloj bundi postalo viralni hit, ali i tabloida, koji su opoziciju optužili da šuruje s kosovskim vlastima.

Urednica tjednika ‘Novi magazin’ Nadežda Gaće smatra da je medijska scena u Srbiji duboko podijeljena.

- U delu medija izveštaji su bili dobri, a u drugima su bili takvi da ne održavaju realnost protesta. Čini mi se da se više ide na priču da su to građanski protesti, a ne stranački, iako su lideri Saveza za Srbiju prisutni u prvim redovima. Mislim da će Savez za Srbiju morati da izađe sa jasnijim ciljevima i porukama za građane. Rekla bih da je to embrion okupljanja snaga protiv političkih elita na vlasti u Srbiji. Poruke poput ‘Hoćemo demokratiju i bolji pravni sistem’ građanima su prilično maglovite. U politici Aleksandra Vučića ima mnogo manjkavosti i njih treba analizirati i sa tim izlaziti na proteste - kaže Gaće.

Osim dnevnika ‘Danas’, dva tjednika, jedne kablovske televizije, nekoliko portala i agencija, sve medije u Srbiji kontrolira vlast. Vučenić smatra da se to odlično vidjelo tokom izvještavanja s protesta.

- Dok javni servis RTS, ispred čijih prozora hiljade ljudi prolazi drugu subotu zaredom, pročita ‘objektivnu’ vest od nekoliko sekundi u zapećku udarnog Dnevnika, ostali lažu. ‘Slučaj Barbara’ je najbolji primer. Novinarka nekada profesionalne televizije Studio B, koja je posle prvog protesta postala zvezda društvenih mreža, sem što je iznosila neistine, poput informacije da su se demonstranti tukli kišobranima, nije umela te neistine ni suvislo da izgovori, pa je pravila logičke i gramatičke greške. Neistinama doprinose i predstavnici SNS-a koji tvrde da je 15 hiljada u stvari 2.500 ljudi - naglašava Vučenić.

Dodaje kako situaciju u Srbiji najbolje oslikava priča iz Grocke.

- Sa verbalnog nasilja, čiji je izvor uglavnom vladajuća partija, uključujući i njenog predsednika Vučića, prešlo se na fizičke obračune. Dakle, ako su predstavnici opozicije ‘jadnici, secikese, silovatelji, izdajnici…’, što je arsenal epiteta koji se ponavlja iz dana u dan, što iz institucija poput parlamenta, što sa konferencija za medije, a sve sa zdušnom i nepodeljenom podrškom tabloida koji su bilteni SNS-a, onda je bilo pitanje dana kada će netko fizički da strada. Poslednji primer je napad na novinara lokalnog nezavisnog portala Žig info, Milana Jovanovića iz Grocke pored Beograda, na čiju kuću su bačeni molotovljevi kokteli. Kuća je do temelja izgorela, a na njega i ženu pucano je iz vatrenog oružja - opisuje Danica Vučenić.

Novi beogradski protest najavljen je za 22. prosinca. Ukoliko se na njemu skupi isti ili veći broj ljudi nego na prijašnja dva, bit će to znak da se opozicija u Srbiji polako budi iz nokdauna. Nervoza vlasti zbog problema s Kosovom, loša ekonomska situacija, teror režimskih medija, gušenje političkih sloboda i manipulacija izbornim spiskovima sve više zaoštravaju situaciju, u kojoj opozicija okupljena u Savezu za Srbiju vidi svoju šansu. Iako se za sada demonstrantima izruguje, Aleksandar Vučić mogao bi postati taocem vlastite želja za apsolutnom kontrolom društva u Srbiji. Možda bi mu netko trebao objasniti da vrč ide na vodu dok se ne razbije.