Vukovarski pododbor Srpskog kulturnog društva 'Prosvjeta' organizovao je u Ružičkinoj kući predstavljanje najnovije knjige poezije 'Bolje je biti u manjini' Đorđa Nešića, pesnika iz Bijelog Brda. Zbirka je objavljena u izdanju Srpskog kulturnog društva 'Prosvjeta' iz Zagreba i Srpske književne zadruge iz Beograda.

- To je ustvari knjiga izabranih i novih pesama. U njoj su pesme iz četiri prethodne zbirke i novih dvadesetak pesama, s tim da sam stare pesme prekomponovao i uvezao u jednu novu celinu. Zaokružio sam cikluse koje sam planirao i sad mogu krenuti dalje. S druge strane, bila je ideja da knjiga izađe i u Srbiji jer odavno tamo nisam ništa objavio. Ovo što se objavi u Hrvatskoj vidi relativno mali broj čitalaca s one strane, tako da je bila prilika da objavim knjigu koja će imati nekakvu širu recepciju kod čitalačke publike u Srbiji, pojašnjava Nešić. Knjiga nosi pomalo ironičan naslov jer autor, kako sam kaže, živi u državi u kojoj je manjinac i jako dobro oseća sve 'blagodeti' tog položaja. 

- Naslov je istovremeno i asocijacija na Bibliju, odnosno Talmud, jevrejsku svetu knjigu u kojoj se kaže da je bolje biti među progonjenima nego među progoniteljima, pojašnjava Nešić dodajući da je bolje biti u manjini i zato što je to aktivna pozicija.

- Onaj ko je u manjini prinuđen je da bude aktivan, da misli svojom glavom i nađe neko rešenje koje će mu poboljšati položaj, dok se većini uvek priklanjaju prosečni, većina opušta u razmišljanju i nije aktivna pozicija. Bez obzira što je manjinska pozicija teža, ona je na duge staze produktivnija i bolja za čoveka, zaključuje autor. O Nešićevoj novoj knjizi poezije govorio je Borivoj Čalić koji smatra  da ona 'na dobar način oslikava naše stanje i njegovu pesničku poeziju. Čalić je podsetio da je Đorđe Nešić  ove godine dobio Žičku hrisovulju, najuglednije pesničko priznanje u srpskoj književnosti.

- On se tom nagradom svrstao u vrh najznačajnih srpskih pesnika uz Stevana Raičkovića, Matiju Bećkovića, Ljubomira Simovića, Novicu Tadića i druge i stigao na jedan pesnički panteon. Većina nas smatra da je to priznanje odavno zasluženo jer Đorđe na pesnički način govori o onome što mi svi osećamo jer delimo isti prostor i isto iskustvo koje nas je ne samo dotaklo već i obeležilo za ceo život, zaključuje Čalić.