Odlučio je da pre nekoliko godina kupi stari koncertni klavir i u njega ugradi električnu klavijaturu. Zatim je u njega ugradio točkove, kako bi mogao da ga vuče bicikom. Sa simbolom mira nacrtanim belom bojom na poklopcu klavira, svirao je u Turskoj tokom protesta u Gezi parku 2013. godine, 2014. godine tokom Euromajdana u Kijevu i u Donbasu, ali i u Parizu, nakon napada na Bataklan 14. novembra 2015. godine.

Pre nekoliko dana ponovo je krenuo put Istanbula kako bi svirao na trgu Kadıköy Mehmet Ayvalıtaş, u znak podrške protestima koji su počeli nakon hapšenja gradonačelnika Ekrema İmamoğlua. Međutim, kako je proteran iz Turske, zemlje u koju mu je zabranjen ulaz na godinu dana, iz razloga što je hteo da svira klavir na jednom od trgova u Istanbulu, Davide Martello, italijanski pijanista je sa svojim karavanom došao u Niš, kako bi svirao na niškim mostovima i tako podržao studente u blokadi.

Dan nakon protesta u Nišu, 7. aprila je iz tog grada krenuo ka Beogradu i pre nego što je stigao u srpsku prestonicu, policija ga je na putu za Beograd pronašla u 4 ujutru dok je još uvek spavao u svom karavanu. Odatle su ga dopratili do granice sa Rumunijom, kada su mu i izdali zabranu da ne može da uđe u Srbiju narednih godinu dana.

Davide, koji je razlog bio za vaše deportovanje iz Srbije?

Policajci koji su me probudili su mi rekli da zbog toga što nisam prijavio boravak u zemlji moram pothitno da napustim Srbiju. Navodni problem je nastao zbog tranzitnog pečata umesto posetilačkog, koji su mi udarili na granici kada sam ulazio u Srbiju. Pretpostavljam, da sam spavao u hotelu, taj problem bi se rešio automatski. Uvek spavam u svom autu, imam šator koji se montira na krovu. U gepeku imam biciklu i klavir.

Kako se srpska policija ponašala prema vama?

Bili su jako ljubazni prema meni i rekli su mi da im je žao što to rade. Rekli su mi da samo ispunjavaju ono što im je naređeno. Pošto mi je auto bio pokvaren i nisam bio siguran da ću sa njim moći da nastavim put, odveli su me do majstora da popravim auto, a onda su me ispratili do granice sa Rumunijom.

Jeste li možda očekivali da je tako nešto moglo da vam se dogodi, s obzirom da vam nije prvi put da svirate u zemljama koje su obeležene konfliktima, oružanim ili društvenim?

Kada sam odlazio u Tursku, bio sam svestan rizika da mogu da me uhapse ili proteraju. U Srbiju sam odlučio da dođem, pri svom povratku u Nemačku, gde živim. Hteo sam da vidim šta se dešava u toj zemlji. Nisam zaista očekivao ovako ozbiljnu kaznu, zbog toga što se nisam prijavio. Nisam ni znao da je klavir tako opasan. Dok se ratovi uvek vode zbog novca i moći, moja muzika je gratis i za mir.

Zbog toga što vam se dogodilo u Srbiji, odlučili ste da nastavite vaš put, prvo ka Austriji, a onda da u Strasbourgu, sačekate srpske studente koji su biciklom iz Novog Sada, stigli u taj fracuski grad, posle 13 dana vožnje i pređenih 1400 kilometara. Šta ste svirali studentima na dočeku?

Kada su studenti stigli u Melk, mali austrijski grad, odsvirao sam im pesmu "Bella Ciao". Na trgu Kleber u Strasbourgu, svirao sam dve pesme: "Pukni zoro" i "Za milion godina". Nisam imao prilike da se upoznam sa muzikom sa Balkana. Sada je otkrivam i oduševljen sam.