>

novosti logo

Intervjui Intervjui

Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović: Ne padamo na Vučićeve trikove

Sve ono što radimo je prevod dobrih tekovina antifašizma i socijalizma na naš život danas. Protivljenje prodajama javnog zemljišta i objekata, koncesijama i drugim načinima za punjenje džepova investitora nauštrb javnog interesa upravo su opipljivi primeri naših misaonih stavova po ‘velikim’ društvenim pitanjima

Za nešto više od mjesec dana, 4. ožujka, održavaju se izbori za Skupštinu Grada Beograda, odnosno posredno i za gradonačelnika, kojeg u Srbiji postavlja skupštinska većina. Komentatori ove izbore proglašavaju prilikom za nanošenje važnog poraza aktualnom predsjedniku države Aleksandru Vučiću – koji od 2012. ima svu moć u Srbiji i kontrolira velik dio društva – s obzirom na to da bi poraz SNS-a u glavnom gradu i gubitak jedne od najutjecajnijih funkcija u državi poslali važnu poruku ostatku zemlje. Vučić, istovremeno, ništa ne prepušta slučaju pa se i SNS-ova lista za izbore zove ‘Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd’.

Ljudi okupljeni oko platforme Zagreb je naš su naši dugogodišnji prijatelji i izvor snage i inspiracije. Njihovom ulasku u Skupštinu Grada Zagreba radovali smo se kao da je naš – govori Ksenija Radovanović

Na izbore izlazi i građanska inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja je vidljivost stekla upornim protivljenjem megalomanskom projektu preuređenja ‘Beograd na vodi’. Riječ je o projektu obilježenom krajnje netransparentnim, pa i kriminalnim radnjama – poput rušenja Hercegovačke ulice u Savamaloj – koji fanatično guraju upravo Vučić i aktualni SNS-ov gradonačelnik Siniša Mali. Pokret Ne da(vi)mo Beograd pružio je jedini ozbiljan otpor tom projektu, izvevši na ulice desetine tisuća građana. U kontekstu rasapa opozicijskih stranaka u Srbiji Ne da(vi)mo Beograd je možda najautentičniji protivnik aktualnom modelu vlasti, iako su tek započeli političku borbu. Za ‘Novosti’ smo razgovarali s nositeljicom liste inicijative Ksenijom Radovanović i Dobricom Veselinovićem, koji zauzima prvo mjesto na njihovoj izbornoj listi.

Ne davimo Beograd je do sada djelovao antisistemski i prozivao čitav politički sustav, uključujući i opozicijske stranke. Sada pokušavate ući u etablirane institucije. Zašto ste se odlučili na taj korak i kakav model bavljenja politikom nudite? Da li je moguće više postići iznutra nego s aktivističke pozicije?

Veselinović: Ono o čemu govorimo i čemu su sve naše aktivnosti posvećene je građenje dobre osnove organizovanih, upornih i zainteresovanih građana jer jedino takvi građani mogu da se odupru svim izazovima nametnutim odozgo i na kraju vrate institucije u svoje ruke. Kako smo i mi na isti način počeli, tako pomažemo organizovanje u mesnim zajednicama, organizovanje na poslu, u komšilucima, organizovanja nezavisnih alternativnih kolektiva i drugih društvenih pokreta.

Radovanović: Lokalni izbori za nas su samo nastavak daljeg bavljenja gradom i još jedna pozicija u kojoj ćemo biti u prilici da na drugoj vrsti ‘pozornice’ budemo megafon građana i građanki čiji glas do sada nije bio u prilici da se čuje. Sa druge strane, mi ne želimo da izgubimo aktivističku poziciju i naše akcije se nevezano od izbora nastavljaju istim tempom. Ta dva pristupa nikako nisu suprotstavljena.

Mnogi ove izbore opisuju kao bitku daleko važniju od toga tko će odlučivati o komunalnim pitanjima i o gradskom budžetu. Istovremeno, Ne da(vi)mo Beograd po nijednoj anketi ne prelazi izborni prag – potpora birača kreće se između jedan i dva posto. Zašto ste se odlučili da je upravo sada trenutak za izlazak na izbore?

Veselinović: Naš cilj nije samo ulazak u Skupštinu Grada već potpuna promena dosadašnjih gradskih politika i načina na koji se grad vodi. Imamo veliku bazu podržavalaca i iz naših istraživanja znamo da mnogo njih još uvek ne zna da izlazimo na izbore.

Strah je naravno prisutan, pogotovo što smo svedoci nekoliko političkih ubistava u poslednjih dvadesetak godina. Ali i pored straha, ja stvarno mislim da je naša uloga da pokažemo da promena dolazi odozdo – kaže Dobrica Veselinović

Radovanović: Ovo jesu izbori na kojima stanovnici Beograda biraju odbornike za Skupštinu Grada Beograda. Svođenje na globalne teme, odnos prema Rusiji i Zapadu, odnos prema nacionalnom pitanju, pa na kraju i pitanju za i protiv vladajuće partije, trik je kojim se skreće pažnja sa teme koja je zapravo vrlo opipljiva i bliska svima nama, a to je odnos odgovornosti prema našem neposrednom okruženju. I upravo taj odnos je ono što definiše i odnos prema ovim pitanjima ‘više’ politike. Taj trik nam je pokazan i reakcijom predsednika Vučića na jasan zahtev 25 hiljada ljudi na ulicama Beograda za ostavkom gradonačelnika Siniše Malog, kada je izgovorio rečenicu ‘Ne žele oni njega, oni žele mene’. A ono što mi hoćemo je zapravo vrlo jednostavno – odgovorna politika po meri građana, na svim nivoima.

Prava se brane na ulici

Kako biste sumirali najvažnije točke vašeg programa, mimo opozicije projektu ‘Beograd na vodi’? Kakvi su vaši stavovi o ‘velikim’ društvenim pitanjima, van lokalnog aktivizma, recimo o naslijeđu socijalizma i antifašizma? Kako se suprotstaviti nacionalizmu i klasnim nejednakostima?

Veselinović: Mislim da smo naše stavove o antifašizmu jasno pokazali tako što smo već dve godine zaredom organizovali velike rok koncerte 20. oktobra na Trgu republike u Beogradu, za Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Kao što možete pretpostaviti, taj nekada veliki praznik sada je u potpunosti skrajnut. Mi nudimo dela, akciju, ulicu i teren, a ne isprazne reči i fraze koje više nikome ništa ni ne znače.

Radovanović: Sve ono što radimo je prevod dobrih tekovina antifašizma i socijalizma na naš život danas. Protivljenje prodajama javnog zemljišta i objekata, koncesijama i drugim načinima za punjenje džepova investitora nauštrb javnog interesa upravo su opipljivi primeri naših misaonih stavova po ovim ‘velikim’ društvenim pitanjima. I pre svega poziv građanima da ne uzimaju zdravo za gotovo stavove političkih ‘lidera’ i ‘spasioca’, već da učestvuju u procesima koji se tiču zajednice i da to svoje pravo, ukoliko je potrebno, brane i na ulici.

Uspoređuje vas se s pokretom Zagreb je naš, od prošle godine prisutnim u ovdašnjoj Gradskoj skupštini, i s katalonskim Barcelona en Comú. Koliko dijelite slične vrijednosti?

Radovanović: Ljudi okupljeni oko platforme Zagreb je naš su naši dugogodišnji prijatelji i izvor snage i inspiracije. Njihovom ulasku u Skupštinu Grada Zagreba radovali smo se kao da je naš! Postojanje sličnih pokreta je dobar znak da naše ideje i vrednosti koje zastupamo nisu posledica nekakvog ludila, već deo zajedničkog napora da društvo postavimo na bolji kurs. Ogroman korak u tom pravcu bio je i skup ‘Fearless Cities’ održan u Barseloni u junu 2017. godine, na kojem je učestvovalo preko 700 aktivista i aktivistkinja iz celog sveta spremnih da predvode ove promene.

Analitičari zazivaju jedinstven izlazak opozicije na izbore kao jedinu šansu da se ugrozi monopol Vučićeve vlasti. Ipak, opozicija je posve razjedinjena, zbog čega su neki proglašeni Vučićevim ‘korisnim idiotima’. I vi izlazite samostalno, unatoč opasnosti da vaši glasovi propadnu i tako pomognu SNS-ovoj list?

Veselinović: Mislim da je vreme glasanja ‘zapušenim nosom’ i biranja manjeg zla prošlo. Sada je red na borbu ideja, koncepata i dokazane prakse.

Radovanović: Kao što kaže izreka: ‘Ako kaniš pobediti, ne smeš izgubiti.’ Naši glasovi sigurno neće propasti i pomoći Vučiću jer postoji velik broj građana koji neće pristati na lažne spasioce, part time političare i bljutave koalicije, već su spremni da svoj glas daju nekome ko ih ne posmatra kao glasače i meso za partijsku mašineriju, već kao svoje sugrađane i sugrađanke i već dugogodišnje ‘prijatelje sa ulica’. Ne treba potcenjivati zainteresovane i informisane građane i ne treba im uskraćivati pravo da predlože drugačije politike i dokažu svoju snagu na izborima. Ja sam sigurna da ćemo ući u Skupštinu Grada Beograda.

Kako ocjenjujete ostale značajnije opozicijske kandidate, bivšeg gradonačelnika i predsjednika DS-a Dragana Đilasa te nezavisnog predsjednika općine Novi Beograd Aleksandra Šapića? Ako uđete u Skupštinu, da li je zamislivo da podržite jednog od njih ukoliko bi to prevagnulo da SNS nema većinu?

Radovanović: Iza nas stoji skoro pun mandat bavljenja pitanjima od velike važnosti za Beograd, od kojih je ‘Beograd na vodi’ samo jedan od primera grubih kršenja zakona i korišćenja ogromne količine javnog novca zarad punjenja džepova i ispunjavanja želja navodnih investitora. Izdvojila bih i analiziranje ugovora o izgradnji spalionice u Vinči kojim smo se obavezali na plaćanje najmanje jedne milijarde i 500 miliona eura u sledećih 30 godina, a zauzvrat dobili otrovnu spalionicu i potpunu nemogućnost razvijanja reciklažne industrije. O oba ova primera uzurpacije javnog interesa mi kao građani očekivali smo da čujemo od naših predstavnika u gradskim i državnim institucijama, međutim to se nije desilo. To razočaranje prati spoznaja da smo mi sami uspeli da iznesemo ova pitanja u javnost i to bez rezervisanih termina pred kamerama, čuvene političke infrastrukture kojom se stranke hvale i podrške različitih heroja prošlosti. Ukoliko do takve situacije dođe, mi svakako nećemo biti ti koji ćemo ostaviti lica SNS-a, odnosno predsednika Vučića, na vlasti u Beogradu. Ali u Skupštini ćemo se boriti protiv ideja kojima se ugrožava javni interes bez obzira na to iz čije kuhinje dolaze.

Pritisci su neverovatni

Kako vodite kampanju i koliko u medijima ima prostora za vaše poruke? Kako i koliko uspijevate doprijeti do građana?

Radovanović: Od početka naše akcije su nailazile na muk institucija i ignorisanje od strane mejnstrim medija. Do ljudi dolazimo tako što sa njima zajedno protestujemo protiv neželjenih razvoja krajeva, blokova, preko razgovora po mesnim zajednicama, na ulici. Protesti nisu prestali, oni su se čak multiplicirali. Ustali smo protiv izgradnje pumpe Bloku 45, prodaje zemljišta i izgradnje na zelenim površinama na Novom Beogradu, privatizacije deponije u Vinči. Ljudi se nama obraćaju, jer nas prepoznaju kao jedinu i drugačiju vrstu delovanja. Zapravo do ljudi dolazimo na one načine na koje politika treba i mora da funkcioniše, daleko od nejasnih dilova iza zatvorenih vrata profesionalnih političara.

Na prošlogodišnjim lokalnim izborima u Pećincima opozicija je upozoravala da se birače prisiljava na javno glasanje. Možemo li sada govoriti o fer kampanji i izborima?

Veselinović: Naravno da ne možemo govoriti ne samo o fer kampanji, nego i o normalnoj atmosferi u društvu. Pritisci na sve one koji ne misle kao vladajuća partija su neverovatni. U našem slučaju oni su svakodnevni i mogu se podeliti na one institucionalne, u vidu preko 30 raznih prijava koje imamo za proteste i akcije koje smo izvodili, preko otvorenih pretnji koje dolaze sa društvenih mreža i medija bliskim vlastima, do zastrašivanja i pretnji na ulicama. No sve to nas još više učvršćuje da istrajemo u borbi za naš grad.

Općina Palilula spriječila je održavanje vaše legalno zakazane tribine. Odavno govorite da vas se prisluškuje, na cesti prati i fotografira, da vam se prijeti i vrši pritisak na obitelji. Tabloidi bliski vlasti pisali su da vas financiraju ‘šiptarski lobisti’. Bojite li se daljnjih prljavih poteza, da li ste još uvijek na udaru tabloida? Istovremeno, to je možda i znak da vas vlast shvaća kao opasnost?

Veselinović: Nažalost, ja ne mogu ni da zamislim šta će se sve upotrebiti protiv nas u ovoj predizbornoj kampanji. Spektar raspoloživog oruđa u njihovim rukama i resursa sa kojima raspolažu je skoro beskonačan. Nama prijatelji i rodbina često govore da ne ulazimo jer će nas to progutati, čak i da će nas životno ugroziti. Strah je naravno prisutan, pogotovo što smo svedoci nekoliko političkih ubistava u poslednjih dvadesetak godina. Ali i pored straha, ja stvarno mislim da je naša uloga da pokažemo da promena dolazi odozdo i da je ona pored svega moguća.

Radovanović: Da me je neko pitao pre par godina da li bih bila i dalje spremna na sve čemu ćemo biti izloženi, zarad borbe protiv jednog arhitektonsko-urbanističkog projekta, nisam sigurna da bih pristala. Dešavale su se odvratne stvari i verovatno će se dešavati i dalje. Međutim, evo nas tu gde jesmo. U procesu smo otkrili i sopstveni inat i snagu koju daju solidarnost i zajedništvo i spremno i svesno dočekujemo nastavak igre.

1/1