>

novosti logo

Kronika Kronika

Mir kao sramota

Premda se očekivalo na jubilarnu 20. godišnjicu Erdutskog sporazuma, državni vrh organizovati obeležavanje, to se nije dogodilo

Iako je 12. novembar, dan kada je 1995. godine potpisan Erdutski sporazum, jedini datum u novijoj hrvatskoj istoriji koji slavi mir, a ne rat, on još uvek nema zasluženo mesto. Da nije opštine Erdut koja taj dan od 1997. godine slavi kao Dan opštine i Zajedničkog veća opština (ZVO), institucije srpske zajednice proistekle iz Erdutskog sporazuma, niko ga se ne bi ni setio.

Premda se očekivalo da će bar ove godine, kada je ta godišnjica dvadeseta, jubilarna, državni vrh organizovati njeno obeležavanje, to se nije dogodilo. Inicijativa je ponovo potekla od Opštine Erdut i ZVO-a, dok su predsednica države Kolinda Grabar Kitarović i Vlada RH, na molbu organizatora, prihvatili pokroviteljstvo, ali su na svečanost ipak, poslali svoje izaslanike. Erdutski sporazum je označio kraj rata, početak mira i mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u ustavno-pravni poredak Hrvatske uz garanciju svih manjinskih i drugih prava pripadnicima srpske zajednice koji su ostali da žive na tom prostoru. Potpisali su ga Hrvoje Šarinić u ime hrvatske vlade i Milan Milanović koji je zastupao srpsku stranu, uz posredovanje američkog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta i posrednika UN-a Torvalda Stoltenberga

Načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić, kao domaćin skupa istakao da je za opštinu Erdut, njene građane i šire, Erdutski sporazum jedan od najvažnijih dokumenata u zakonodavnom i institucionalnom smislu, ali i svakodnevnom životu.

Moj prijatelj Vojo Stanimirović je za svoj narod bio izdajnik, za moj narod četnik. Ja sam za Hrvate bio izdajnik, a za Srbe ustaša – Ivica Vrkić

- Ljudi žive zajedno, a ne jedni pored drugih, žene se i udaju jedni za druge, govore dva jezika, a jako dobro se razumeju. Mi, mladi ljudi, moramo da učinimo sve da istinske i prave vrednosti ovog sporazuma žive s ovim narodom, da se naša deca ponose njime i da ga poštuju, poručio je Vesić. Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac ocenio je da je Erdutski sporazum jedan od kamena temeljaca mira na hrvatsko-srpskom jezičkom prostoru i temelj novog položaja Srba u Republici Hrvatskoj koji se razvijao kroz zakonodavstvo.

- Hteli bismo da Erdutski sporazum kao osnov mira u RH, dobije takav status u našoj zemlji, da bude slavljen kao dan mira i da na kalendaru bude jednako važan kao neki drugi važni datumi u Hrvatskoj.  To, nažalost, nije tako. Više smo pažnje posvećivali ratu nego miru. Mislim da smo imali dovoljno prilike da naučimo da to nije dobro za našu zemlju i da Erdutski sporazum predstavlja vrednost kojoj simbolički i politički treba dati status kao sporazumu mira, ne samo između hrvatske većine i srpske manjine u Hrvatskoj, nego i između dve države, Hrvatske i Srbije, rekao je Pupovac, ocenivši da je poslednjih godina  narušeno poverenje u međuetničkim i međupolitičkim odnosima. Podsetio je da je ostalo još nekoliko stvari iz Erdutskog sporazuma koje treba napraviti kao što su participacija Srba u javnim i državnim institucijama. To ne bi trebalo ovisiti o promenama vlasti, kao i registracija manjinskih škola, priznavanje srpskog jezika i pisma.

Za predsednika ZVO-a Dragana Crnogorca Erdutski sporazum je 'dokument trajne vrednosti'. 'Ne samo da nema sumnje da je Erdutski sporazum trajnog karaktera nego u njemu ima još mnogo prostora za crpljenje pozitivnih stvarih koje nam mogu pomoći  u razvoju naše države, demokratije, međusobnog razumevanja i uvažavanja, istakao je Crnogorac. Izaslanik Vlade, ministar  uprave Arsen Bauk, složio se da 12. novembar zaslužuje veći značaj te izrazio nadu da će Vlada imati priliku da tu grešku ispravi. Poručio je da će tehnička Vlada do zadnjeg dana ustrajavati na provođenju zakona koji su garant prava nacionalnih manjina. Ocenio je da je šteta što ovakvi sporazumi nisu potpisani i za druge delove Hrvatske jer smatra 'da su pripadnici srpske nacionalne manjine u ovom kraju u nešto boljem položaju zbog ovog sporazuma i institucija nego što su to Srbi u Dalmaciji ili Lici'. 

Izaslanik predsednice države Ivica Vrkić, aktuelni osječki gradonačelnik i jedan od neposrednih učesnika mirne reintegracije kao tadašnji predstojnik Ureda privremene uprave za uspostavljanje hrvatske vlasti na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, rekao je da je Erdutski sporazum bio temeljni okvir za reintegraciju, povratak Hrvata, ali i ostanak Srba koji su bili spremni da prihvate hrvatsku državu. Podsetio je da sporazum u početku nisu prihvatali ni Hrvati ni Srbi. 'Početna pozicija je bila da Hrvatska nikad neće dopustiti Srbima državu na ovom prostoru, a Hrvati su mislili da posle Bljeska i Oluje zaslužuju doći na belom konju', pojasnio je Vrkić.

- Erdutski sporazum je stvorio politički okvir za razgovor i dijalog. Dobili smo jak mandat UN-a i prelaznog upravitelja Žaka Klajna. Reintegracija je uspešno provedena uz puno mudrosti i političke snage tadašnjeg rukovodstva, rekao je Vrkić, ističući kako mir ne bi bio uspostavljen da ljudi koji su se zalagali za mir, nisu bili hrabriji od onih koji su zagovarali rat.

- Moj prijatelj Vojo Stanimirović je za svoj narod bio izdajnik, a za moj narod četnik, a ja sam za Hrvate bio izdajnik, a za Srbe ustaša. U takvim okolnostima stvoriti uslove za razgovor nije bilo samo hrabro nego je bilo i ludo, rekao je Vrkić koji smatra da misija još nije završena jer Srbi i Hrvati još nisu u jednakoj poziciji prilikom zapošljavanja. Kada o tome budu odlučivali uslovi konkursa, a ne nacionalnost, Hrvatska će tada, smatra Vrkić, biti uspešna zemlja.

1/1