Novosti

Politika

Rada Trajković: Na severu je bezbedonosni vakuum

Mi smo Briselskim sporazumom imali mafiju koja je integrisala Srbe i videli smo kako je prošlo. Sad se priprema situacija da Milan Radoičić opet bude čovek koji će sprovoditi demilitarizaciju, koji će ponovo zapošljavati i ponovo kontrolisati Srbe, rekla je predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije

Large  razgovor trajkovic

(foto Dejan Kožul)

Jedna od osoba koja je najčešća meta predsednika Srbije Aleksandra Vučića je Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije. Kvalifikovala se za tu poziciju nakon što je prihvatila da bude savetnica kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, a nakon što su po nalogu Srpske liste, vodeće političke partije Srba sa Kosova, Srbi napustili sve institucije na Kosovu, uključujući i one na severu.

Predsedniku ovo nije ni prvi, a moguće ni poslednji put da vas proziva. Zašto baš vas?

Zaista ne razumem. Bez ikakvih mehanizama moći da ga rušim, on non-stop mene potencira kao najveći problem. Ono što je loše je što mi na taj način šalje poruku koju mnogi razumeju kao pretnju po moj život. Zovu me prijatelji, ljudi koji nisu sa mnom u nekom kontaktu i kažu mi da trebam da budem obazriva, da mi niko ne može pomoći i da eventualno međunarodna zajednica može da mi pruži neki vid zaštite. Zaista ne znam zašto se to dešava. Nalazim negde razloge, jer u vreme kad se Vučić opredelio da integriše Srbe sa severa Kosova, nakon Briselskog sporazuma, imao je ljude koji su trebali to da rade. Taj projekat je radila mafija i u tom trenutku smetao im je Oliver Ivanović, koji je 2018. ubijen i tako je nestao kao problem. Sad se Vučić ponovo nalazi pred novim projektom, a to je prihvatanje francusko-nemačkog sporazuma. Njegova percepcija je da mu ja smetam jer je očigledno odlučio da taj projekat radi sa istom ekipom, ljudima iz mafije koji su odgovorni za barikade, koji imaju oružje. I sad ponovo ucenjuje međunarodnu zajednicu da samo sa njima može da odradi demilitarizaciju severa i disciplinuje Srbe sa severa.

Jedan od rezultata njegovog progona bio je vidljiv i krajem prošle godine, kad ste krenuli u Prištinu pa su vas zadržali na prelazu Merdare skoro 24 sata.

Da, to je bilo jezivo. Da budem precizna, držali su me 23 sata i 40 minuta bez vode, hrane i lekova koje moram da koristim. Bila sam iznenađena tom brutalnošću. Pustili su me tek onog momenta kad sam počela da upadam u hipoksiju pa su zvali hitnu pomoć iz Kuršumlije bez mog znanja i transportovali me do Prokuplja. Moram da vam kažem da su u jednom trenutku policajci Albanci, koji su bili sa kosovske strane administrativnog prelaza, linije, granice, kako god hoćete, zamolili srpske policajce da dođu do mojih kola i da mi daju vodu. Čuli su da loše izgledam. Išli su da kupe insulin, ali ga u Podujevu i ostalim mestima oko administrativne linije nije bilo.

Obe strane, za sada, prihvataju francusko-nemački sporazum. Možemo li govoriti o napretku ako će ga sprovoditi oni koji su odgovorni za skoro pa ratno stanje na Kosovu?

Jedino je međunarodna zajednica bila u stanju da napravi bilo kakav pomak. Imate jedan intelektualni vakuum od strane Beograda i Prištine koji je uticao na antagonizam Srba i Albanaca do trenutka kad odlučuju da dele Kosovo. Osnova koja treba da nosi sporazum je narod na terenu. Srbi na severu su potpuno pod kontrolom Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, i mafije. Po enklavama imate gomilu napada na Srbe, a to govori da su Srbi vrlo slaba zajednica, na putu nestajanja. Od Zajednice srpskih opština se očekuje da im ponudi rešenje, ali to je tek u projektu. Najveći problem je bezbedonosni vakuum na severu. Nemamo policiju, ljudi umiru, nema ekipa koje izlaze na teren da obavljaju profesionalne istrage i zbrinjavanje ljudi koji su umrli ili poginuli. Imate požare, potpuni haos na severu. Vidim da međunarodna zajednica nešto pokušava, ali vrlo sam zabrinuta i volela bih da dođe do nekog kontakta u Briselu na višem nivou koji bi bio u funkciji smirivanja tenzija među Srbima i Albancima.

Spomenuti Radoičić, kao i ostali rukovodioci Srpske liste, sa galerije su pratili izlaganje predsednika u Narodnoj skupštini. Da li je i time upućena poruka?

To je bila vrlo jasna i vrlo drska poruka da Vučić traži impelementatora koji treba da bude ponovo Radoičić i mafija. Mi smo Briselskim sporazumom imali mafiju koja je integrisala Srbe i videli smo kako je prošlo. Kad mafija intergriše političke procese, oni traju sve dok mafija ima financijske koristi, pa to ruše u jednom danu, povlačeći sve ljude iz institucija i svi moraju da ih napuste. Sad se opet nude i kroz taj projekat traže aboliciju. Vučić očigledno želi aboliciju za mafiju, a to podrazumeva aboliciju i za njega. Radoičić je bio gore na balkonu, to je čovek koji je postao milioner, koji je slobodno uređivao sever, pa i čitavu srpsku zajednicu na Kosovu. Priprema se situacija da on opet bude čovek koji će sprovoditi demilitarizaciju, koji će ponovo zapošljavati i koji će ponovo kontrolisati Srbe, sad već u novom projektu koji bi trebalo da podrazumeva smirivanje napetosti. On će biti taj koji će biti garant smirivanja situacije, a samim tim i garant demilitarizacije, ne samo mentalne, već one prave koja podrazumeva i povlačenje oružja koje je ubačeno na sever.

Jedan deo Srba sa severa izveštaj i prihvatanje francusko-nemačkog predloga doživljava kao izdaju. Vidite li neku mogućnost na severu da se građani tome odupru?

Neko će reći da su Srbi ispod Ibra integrisani. Mi nismo bili integrisani, nego smo morali da prihvatimo realnost. Nismo imali podršku, a Srbi sa severa već 25 godina žive život koji je potpuno neprepoznatljiv u Evropi. Ne plaćaju struju, vodu, nemaju nikakve odgovornosti, mogli su da švercuju, imali su sve što im treba. To je bio prostor koji je služio i Srbima i Albancima, posebno transnacionalnom kriminalu za mnoge stvari i na njemu ljudi žive bez odgovornosti prema obavezama koje svaki čovek ima u sređenom društvu. Lepo je da živite bez obaveza. Žive i živeli su pod jakom zaštitom državnih organa Srbije na različite načine, i politički i bezbedonosno, i onda su se na to navikli. Postoji nezadovoljstvo, ali sve dok im je život besplatan još će da tolerišu i ne prave otpor. Ako bi ih novo rešenje dovelo do pravnog ustrojstva i obaveza, to bi moglo da bude motiv za neku pobunu. Ali posle barikada kao da se narod uplašio. Kao da želi da se nađe neko rešenje, jer ipak tu imaju kuće i nemaju kamo da odu, za razliku od rukovodilaca Srpske liste koji mogu da se dislociraju i da žive sasvim dobro. Situacija u kojoj smo bili blizu rata mogla je rezultirati nekom "olujom", što bi bilo najstrašnije, a bilo je blizu toga.

Kako u svemu vidite promenu odnosa Aljbina Kurtija?

Obradovala sam se kad sam videla da je sa Nenadom Rašićem, ministrom za zajednice i povratak, počeo da obilazi srpske porodice, ali u ovom trenutku mnogo lepša poruka bila bi da je obišao decu koja su bila ranjena, da je obišao mesto gde su deca upucana dok su se kupala. Ili da je otvorio jednu grobnicu Srba za koje se zna gde su. Da pokaže da su i oni grešili i da su spremni da rade na identifikaciji ljudi koji su činili zločine. Oni te prostore, te ljude, to stradanje pokušavaju da ignorišu, da ne bi ispalo da su nešto loše radili. Dok ne dođe trenutak da jedni i drugi kažemo da smo imali loših stvari, pobeđivaće politika da se dopadnu biračima, a Kosovo se prazni. Taj prostor, kao i u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, puniće neki novi ljudi koji neće biti njegovi autentični građani i onda ćemo možda doći k pameti, shvatićemo koliko nedostajemo jedni drugima čak i takvi kakvi smo bili.

Potražite Novosti od petka na kioscima.
Informacije o pretplati pronađite ovdje.

Politika

Kolačići (cookies) pomažu u korištenju ove stranice. Korištenjem pristajete na korištenje kolačića. Saznajte više