Svako zaslužuje da živi bez nasilja, sa ostvarenjem svog potencijala i ravnopravnim mogućnostima bez obzira da li se izjašnjavate kao žena, muškarac, pripadnik LGBT+ populacije ili bilo šta drugo, kaže Dejana Dexi Stošić, koja je nedavno proglašena za jednu od ukupno sedam najinspirativnijih edukatorki o ljudskim pravima na svetu.

Dejana je aktivistkinja, kreatorka poznatog haštaga #nisamprijavila i edukatorka koja se aktivizmom bavi od srednje škole. Dolazi iz Vranja, a svoje akademsko obrazovanje nastavila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom razgovora ističe kako su joj tri omiljene teme za razgovor politika, seks i nasilje jer apsolutno sve što radi u životu može da se poveže sa jednom od ovih tema. Njena motivacija za uključenje u aktivističke vode sa akcentom na devojčice i žene proizlazi iz dvostrukih standarda koje je proživljavala tokom detinjstva kada je njen stariji brat imao veća prava, izbor, autonomiju, ali i manje obaveza.

Aktivizam u Srbiji poslednjih godina doživljava pomake i procvat, ali i degradaciju iz apsekta demokratske slobode. Važnost mobilizacije zajednice, istrajnost u procesu aktivizma, ali i podrška u danima kada se osećamo nemoćni, za Dejanu predstavljaju krucijalne momente za izgradnju perspektivnije budućnosti za mlade.

- Volim da kažem da je ovo najgore i najbolje vreme za aktiviste u Srbiji. Najgore jer može samo da vas nema preko noći i da niko za to ne odgovara. Postoji tendencija da vi i vaša porodica budete potpuno izopšteni i nemate prilike za zaposlenje ili slično. Najbolje, jer ipak, koja god da vas tema zanima možete se priključiti, te uočiti, ali i smanjiti problem u društvu. Ne postoji jedan segment ljudskih, socijalnih ili bilo kojih prava koji se ovde u potpunosti poštuju. Uključujući kako slobodu medija, tako i ekocid, ekološke teme – govori Dejana.

Za jednu od sedam najinspirativnijih edukatorki o ljudskim pravima Stošić su izabrali Visoki komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Amnesty International i Soko Gakai. Povodom obeležavanja 75 godina od uspostavljanja Deklaracije o ljudskim pravima UN-a, Dejana je nedavno u Ženevi, u okviru dijaloga mladih, govorila koliko je i zašto važna vršnjačka edukacija.

- Verujem da je jako važno i neophodno da imamo više vršnjačkog i neformalnog obrazovanja posebno u osnovnim i srednjim školama na teme kao što su ljudska prava, seksualna edukacija i nasilje, kako bi prevenirali loše radnje, ali i naučili ponajviše devojčice da postave granice. Tema rodne ravnopravnosti i borbe protiv rodno zasnovanog nasilja ključna su jer žene čine 51 posto populacije, a nemamo iste mogućnosti. Svako zaslužuje da živi bez nasilja, sa ostvarenjem svog potencijala i ravnopravnim mogućnostima, bez obzira na to da li se izjašnjavate kao žena, muškarac, pripadnik LGBT populacije ili bilo šta drugo – govori ona.

Vranje je mala, po njenim rečima vrlo patrijarhalna i konzervativna sredina, sa divnim ljudima, duhom, muzikom i hranom. Ali ipak grad i mentalitet u kojem "ne smeš mnogo da talasaš", jer isticanje i različitost deluje kao borba protiv društvenog konsenzusa.

- Dešavalo se da dobijam pretnje, da su ljudi strepili za svoj posao ukoliko ih neko vidi da se druže ili da se pozdravljaju sa mnom. Pored uložene energije i znanja ipak mislim da je najteže biti aktivistkinja na lokalu. Sa druge strane Vranje ima fantastične žene koje rade odličan posao kako bi se vrednovao ženski rad. Ovom prilikom volela bih da izdvojim Ženski Solidarni Front iz Vranja i njihove Jelenu, Rosu i Milicu. Globalni trendovi često pomažu u postavljanju naših lokalnih izazova u širi kontekst, ali ih je potrebno prilagoditi. Ono što je primer dobre prakse u Vranju ne mora funkcionisati na primer u Londonu. Različite kulture i specifičnosti društvenih problema zahtevaju prilagođavanje strategija kako bi bile što efikasnije – objašnjava Dejana.

Njena snaga i hrabrost ogledaju se i kroz javne govore, gde je neretko možemo čuti kako glasno motiviše, ali i ruši tabue u društvu. Jedna od priča koja je postala viralna u regionu je priča o njenom prvom kupljenom kaputu. Težina priče stoji u činjenici da mnoge devojke i žene skoro do svojih zarađenih prvih prihoda nose polovnu ili nasleđenu garderobu. Ističe da to nije svakako nešto čega bi trebalo da se stidimo, ali da se kroz takve primere jasno definiše degradacija žene, kao i njen klasni položaj.

- Suprostavljanje i otpor su neizbežni deo borbe za rodnu ravnopravnost i protiv nasilja nad ženama. Podrška zajednice i ljudi takođe igra ključnu ulogu. Verujem da budućnost aktivizma u Srbiji ima ogroman potencijal za pozitivne promene. Mladi ljudi sve više prepoznaju važnost aktivizma u stvaranju pravednijeg društva. Ključni faktor je obrazovanje koje osnažuje mlade da se suprostave nepravdi, koje ih uči svojim pravima i obavezama – dodaje ona.

U Srbiji femicid nije definisan kao posebno krivično delo. Većina analiziranih femicida nije kvalifikovano kao teško ubistvo, a u prethodnoj godini je u Srbiji ubijeno 28 žena u porodičnom nasilju. Neophodni su snažniji zakoni koji štite žrtve nasilja, kao i strože kazne za počinioce femicide. Promovisanje rodne ravnopravnosti u svim aspektima društva, uključujući radna mesta, politiku i medije, za Dejanu su primarne delatnosti koje bi društvo trebalo oberučke da prigrli.

- Želim da se seksualno obrazovanje uvrsti kao obavezno ili bar da škole žele sa nama da sarađuju. Kroz radionice moramo da učimo mlade o pristanku, ali i o bezbednom seksualnom odnosu. Ključna promena je osnaživanje žena da se izbore za svoja prava bez straha od represije ili osude, ali i edukacija muškaraca. Postoje ljudi oko nas koji pate, kojima je neophodna naša podrška. Ako je dobro onda moramo da se borimo da ostane dobro, ako je loše onda je borba neizostavna. Živimo u svetu gde se zakoni o legalnom abortusu odbacuju posle 40-50 godina od uspostavljanja, hajde da se ne navikavamo da nam oduzimaju prava već da ih neprestano tražimo – zaključuje Dejana Stošić.

 

Tekst je izvorno objavljen u prilogu Novosti Nada - društvenom magazinu Srpskog demokratskog foruma