Nakon što je krajem septembra predstečajna nagodba Borova d.d. postala pravosnažna, nekadašnjem gigantu pružila se šansa da opstane barem kao fabrika kožne i gumene obuće. Nagomilani dugovi iznosili su gotovo 170 miliona kuna, a nakon otpisa kamata i jednog dela glavnice kod dobavljača, te potraživanja države u iznosu od 36 miliona kuna koja su zamenjena za neoperativnu imovinu Borova, za vraćanje je preostalo 66 miliona kuna: od toga 40 miliona bankama i finansijskim institucijama, a 26 miliona dobavljačima.
- Finansijskim planom restrukturisanja predviđeno je da se taj dug sanira kroz pet godina otplate bankama i tri godine dobavljačima, u kvartalnim obrocima te uz godinu dana počeka, kaže direktor Borova Gordan Kolundžić, uveren da ima šanse za opstanak ove firme. Kolundžić je na čelo nove uprave stigao iz Zagreba početkom oktobra prošle godine. Stanje koje je zatekao nije ohrabrivalo. Proizvodnja kožne obuće bila je u zastoju osam meseci, gumena se nije radila pet meseci, a ukupna količina proizvedene obuće iznosila je za Borovo slabašnih 155 hiljada pari. Police u borovskim trgovinama bile su prepune jeftinije komisione kineske robe, a propuštene su i dve kolekcije. Nakon pokretanja proizvodnje u zadnjem kvartalu, godina je okončana sa 230 hiljada pari kožne i gumene obuće.
- Kapaciteti su puni do kraja godine i zabeležićemo oko 220 hiljada pari u kožnoj i 160 hiljada pari u gumenoj obući kojoj moramo pronaći tržište. Kad bi svaki sedmi građanin kupio samo jedan proizvod godišnje u našem dućanu, Borovo bi bilo na znatno boljim finansijskim pozicijama, a samim tim očuvala bi se radna mesta. Imamo odličnu robu, dobru kolekciju jesen-zima i nadam se da će to kupci prepoznati, poručuje Kolundžić žaleći što borovski proizvodi ne nalaze put do komunalnih preduzeća, gradskih i županijskih firmi.
Kad bi svaki sedmi građanin kupio samo jedan proizvod godišnje, Borovo bi bilo na znatno boljim finansijskim pozicijama i očuvala bi se radna mesta
- Imamo kvalitetnu radno-zaštitnu obuću, ali ne uspevamo je plasirati u državne firme. Svesni smo ekonomske situacije i činjenice da je svima prioritet niža cena, ali ako se uzmu kvalitet i dugovečnost, naši proizvodi su konkurentniji, smatra Kolundžić dodajući da je saradnja ipak ostvarena sa MUP-om i MORH-om.
Osim prodaje robe kroz svojih 106 trgovina, Borovo je ove godine prvi put pokušalo revitalizovati izvoz i već beleži prve skromnije rezultate. Proizvodi se balerina za švedsko tržište što će biti novi brend i u maloprodajnoj mreži, a u Francusku, Koreju i Japan izvoze se startas patike. U pogonima upravo završava proizvodnja 9 hiljada pari gležnjače, u sedam boja, koja po kvalitetu i pristupačnoj ceni može parirati poznatim modelima Timberlejk.
Čim posla ima, radnici su zadovoljni. Plata je, kažu, za sada redovna, iako poslednja malo kasni, ali nadaju se da je to samo trenutno. Ipak, neki strahuju da bi mogli ostati bez radnih mesta jer je nacrtom predstečajne nagodbe predviđeno da se Borovo mora operativno i finansijski restrukturisati što će za posledicu imati smanjivanje broja radnika. Sada ih je 880.
- Moramo se vratiti tradicionalnoj proizvodnji i vrednostima koje su Borovo činile velikim, a to je kožna i gumena obuća. Sve što nije u tim okvirima rešavaćemo na kvalitetan način, pronaći partnera koji bi preuzeo segmente kao što su remenjara, tehnički servis i hostel. Nije tajna da će biti otpuštanja ukoliko ne pronađemo strateškog partnera, ali će u skladu s programom zbrinjavanja svi radnici po zakonu biti obeštećeni, kaže direktor Borova.
- U naredne dve -tri godine moramo pronaći 30-tak miliona kuna koje bi iskoristili za zbrinjavanje ljudi iz delatnosti koje napuštaju društvo, a delom za investiranje u proizvodnju, kupovinu novih mašina u pogonima gumene obuće, u naše dućane koji su zapušteni, a treba da privuku kupce veće platežne moći. Činjenica je da bi nam moglo biti bolje kad bi bilo više sluha i podrške od strane države, županija i gradova. Svi imaju puno sentimenta za ovaj grad, ali sve se svodi na petnaestak dana u godini. Ovi ljudi treba da žive celu godinu, poručuje Kolundžić.
Jedan od zadataka nove uprave je da pronađe strateškog partnera za privatizaciju, ali Kolundžić o tome ne želi govoriti jer su, kako ističe, pregovori tek na početku. Privatizaciju čekaju i bivši radnici Borova. Nadaju se deonicama jer su mnogi od njih čitav radni vek proveli u Kombinatu Borovo, a nisu ostvarili nikakva prava. Zora Pavić iz Trpinje je u Borovu radila 33 godine, a od toga gotovo dve decenije na najtežim poslovima u remenjari.
- Nekada je remenjara izvozila svoje proizvode u Rusiju, radilo se i prekovremeno. Danas čujem da od remenja nema ništa, da se kalkuliše hoće li se prodati ili neće. Niko ne razmišlja o sudbinama ljudi, kaže Zora koja je iskoristila mogućnost odlaska u prevremenu penziju, ali kao i mnogi drugi, bez ijedne kune otpremnine. Slično iskustvo ima i Dragoljub Savanović iz Borova koji je 35 godina proveo u obućari. U penziju je otišao 1998. godine sa mesta voditelja pogona, a bio je i predsednik sindikata.
- Svi radnici Borova koji su za vreme rata bili na zapadu Hrvatske, pa čak i u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji ostvarili su i povezan radni staž, različite naknade i na kraju otpremnine, dok srpska strana osim radnog staža nije dobila ništa, kaže Savanović. Podseća kako je posle rata u fabrici radilo 2000 radnika u pogonima koji su bili delimično sačuvani, ali je nakon reintegracije dosta toga rasprodano. Sumnja da će radnici ostvariti pravo na deonice.
- Dok se izravnaju svi ovi dugovi, bojim se da od imovine Borova neće ostati ništa, zaključuje bivši borovski radnik.
