>

novosti logo

Intervjui Intervjui
Piše Dejan Kožul

Goran Miletić: Nema šetnje, ali ima Nedelje ponosa

Nedelja ponosa biće održana uglavnom online. Ovakva odluka ne može previše uticati na dodatno ugrožavanje prava, iako je LGBT zajednica dodatno pogođena merama koje su preduzete tokom pandemije, kaže član organizacijskog odbora beogradske Povorke ponosa

Nakon dužeg vremena, Prajda na ulicama Beograda opet neće biti?

Gotovo svi prajdovi u svetu ove su godine odlučili da otkažu šetnju i da održavanje pomere u digitalnu sferu. Beograd Prajd je jedini koji je čekao do poslednjeg trenutka, ali je situacija takva da bi broj učesnika koji očekujemo mogao doprineti porastu broja zaraženih od korone. Odlučili smo da šetnju ne održimo, a da Nedelja ponosa bude održana uglavnom online. Ovakva odluka ne može previše uticati na dodatno ugrožavanje prava, iako je LGBT zajednica dodatno pogođena merama koje su preduzete tokom pandemije. Poboljšanje poštovanja ljudskih prava LGBT zajednice u Srbiji zavisi potpuno od predstavnika vlasti i institucija. Prema rezultatima poslednjih izbora, jasno je da ispunjenje zahteva najviše od zavisi od predsednika Srbije.

Koliko su program i aktivnosti koje ste imali pomogli osnaživanju LGBT zajednice u Srbiji?

Beograd Prajd je uvek pravio program kakav je bio moguć, s obzirom na resurse, ljude i okruženje. Taj program je stalno veći i kvalitetniji i svi gosti iz regiona i sveta su potpuno oduševljeni raznovrsnošću i kvalitetom. On je svakako pomogao zajednici. Godina je duga, ali se malo toga dešava onda kada nema Prajda. Trenutno zajednicu najviše osnažuje Prajd info-centar koji radi preko cele godine i koji svakog meseca poseti oko 3.000 ljudi. Aktivnosti u centru su permanentne i on je na najprometnijem mestu u gradu. Sam centar i aktivnosti u njemu značajno doprinose osnaživanju zajednice jer je to poruka da nismo sakriveni i na marginama.

U kojoj mjeri je pandemija iskorištena za dodatno srozavanje ljudskih prava?

Pandemija je negativno uticala na LGBT zajednicu u Srbiji. Dosta članova zajednice živi u homofobičnom okruženju i karantinske i druge mere su loše uticale na njih. Čini se da građani nisu razumeli da su neke mere tokom pandemije bile kršenje ljudskih prava. Istraživanja su i dalje poražavajuća: 23 odsto građana ne želi da im LGBT osoba bude komšija ili član porodice, a 45 odsto ne želi da im LGBT osoba bude vaspitač deci. Samo 20 odsto veruje da homoseksualnost nije bolest.

1/1