Organizacija FemPlatz iz Pančeva objavila je prvu interaktivnu mapu femicida za Srbiju, Crnu Goru i Albaniju i to za poslednje tri godine. Njene članice dosad su sakupile informacije o 109 slučajeva femicida u Srbiji (80), Albaniji (24) i Crnoj Gori (5). Informacije su prikupljale iz medija, a kasnije su proveravane u institucijama. Kako za Novosti kaže Biljana Janjić, izvršna direktorka organizacije FemPlatz, tom mapom htele su da pokažu da je moguće napraviti alat za centralnu evidenciju slučajeva koji su transparentni i dostupni onima koji se time bave.
- Kod nas ne postoje centralne evidencije i prava je agonija da dođemo do podataka od zvaničnih institucija. Nepostojanje takve evidencije dodatno umanjuje problem kojim se bavimo - objašnjava ona.
Priznaje i da je paradoks da su do podataka koje su objavili došli iz medija, pogotovo što medijsko praćenje tih slučajeva često ima tabloidne i senzacionalističke prizvuke, sa čim se i dodatno minimalizuje problem femicida. Janjić ističe da pojedini mediji imaju korektniji odnos, ali da i tu nedostaju informacije o tome kako i zašto je do femicida došlo, kao i da nema podataka ni razgovora sa predstavnicama organizacija koje pružaju usluge ugroženim ženama. To je, napominje Janjić, problem svuda u regionu. Što se tiče tekstova koji ulaze u suštinu, kaže da oni nisu dovoljno vidljivi i da oni ne stižu do velikog broja ljudi. Inače, grupa "Novinarke protiv nasilja", koju čini više od 70 novinarki i urednica koje se organizovano, javno i glasno bore protiv nasilja prema ženama, objavila je Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, kao i čitav niz fotografija koje su medijima besplatno na raspolaganju za ilustraciju svojih priloga. Pored medija, kao problem se ističe i sudska praksa. Naša sagovornica ističe da su analizirale sve sudske presude od 2015. do 2020. godine, a bilo ih je 94, u šta spadaju ubistva, femicid i pokušaj femicida.
- Kroz predmete se vidi koliko provejavaju rodni stereoptipi i predrasude. Mnogo zavisi od toga kako je delo kvalifikovano – da li kao obično ubistvo, što bi rekli advokati, ili kao teško ubistvo jer od toga zavisi visina kazne. U trećini slučajeva dosuđena je blaža kazna zatvora, a to znači 10 do 15 godina, zato što se nije na adekvatan način razmatrala predistorija događaja. On se posmatra samo kao ubistvo, kao incident, a ne gleda se kakav je odnos bio, zašto je to rodno zasnovano ubistvo. O žrtvama ima jako malo podataka. S jedne strane je to razumljivo, ali žrtve su potpuno nevidljive u svemu tome. Kad bi se sve to bolje razmatralo onda bi kazne bile adekvatnije - precizira Janjić.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv femicida, koji se obilježava 6. decembra, Autonomni ženski centar izdao je saopštenje u kom navode da zabrinjava činjenica da protiv sudija i zamenika tužioca, koji svojim postupanjem ili nepostupanjem nisu sprečili da životi žena i dece budu spašeni, nisu "pokrenuti čak ni disciplinski postupci".
"Smatramo da slučajevi u kojima institucije nisu zaštitile živote žena i devojčica ozbiljno narušavaju poverenje žrtava, jer žrtve stiču utisak da ih institucije neće zaštiti kada prijave nasilje, što je nažalost i dalje iskustvo velikog broja žena koje su o tome svedočile na društvenim mrežama pod #nisamprijavila", navodi se u saopštenju. U FemPlatzu naglašavaju nekoliko ključnih koraka koje je preko potrebno učiniti da bi se sistemski počeo rešavati problem femicida.
- Prvi korak je da se femicid posmatra kao posebno krivično delo ili da se razmatra rodna komponenta – kaže Janjić, dodajući da po tom pitanju "postoji dosta otpora". Posebno ističe potrebu da se uspostavi centralizovana baza sa sistematizovanim podacima koji bi bili dostupni svima koji se bave tom temom, kao i da se uspostavi nezavisno telo za praćenje i analiziranje femicida. Na kraju navodi da je sve to ipak samo gašenje požara jer se bavimo posledicama, a ne uzrocima.
