>

novosti logo

Piše Dejan Kožul

Marš na Šid

Aleksandar Vučić naredio je odlazak vojske u Šid, gde se nalaze tri prihvatna centra za migrante. Uskoro se ispostavilo da nije bilo potrebe za tim, jer nije bilo nikakvih incidenata. Znao je to Vučić, ali pošto u nadolazećoj kampanji neće biti skupova, koristi svaku priliku za predizborne aktivnosti

Pre sad već daleka tri meseca, Srbijom se širila priča o tzv. narodnim patrolama. Reč je o skupinama koje čine pripadnici desničarske organizacije Nema predaje Kosova i Metohije, a koji su noćima šetali parkovima i presretali migrante preteći im. Nešto pre toga lider Dveri Boško Obradović angažovao se u organizaciji peticije protiv migranata, snimivši i jedan krajnje rasistički spot. Epidemija Covida-19 samo je naizgled primirila strasti jer se fokus pomerio sa ulice na društvene mreže, koje su preplavljivale informacije o naseljavanju migranata. A onda, najednom, ne samo da se nastavilo gde se ranije stalo, nego su antimigrantske akcije postale učestalije.

Kako smo već pisali, početkom maja mlađahni Filip Radovanović, član desničarskog pokreta Levijatan, motornim vozilom upao je u dvorište prihvatnog centra za migrante u Obrenovcu, pri čemu je izvikivao antimigrantske parole. Koji dan nakon što je uhapšen, članovi Levijatana okupili su se ispred istog tog centra kako bi mu dali podršku.

Iako je dosad izbjegavao upotrebu prisile prema migrantima, srpski predsjednik Aleksandar Vučić potom je naredio odlazak vojske u Šid, gde se, tik uz granicu sa Hrvatskom, nalaze tri prihvatna centra u kojima se nalazi oko 2000 migranata. Uskoro se ispostavilo da nije bilo preke potrebe za tim, na što je ukazivao i komesar za izbeglice Vladimir Cucić, ističući da tamo nije bilo nikakvih incidenata. Zna to i Vučić, ali pošto u nadolazećoj kampanji neće biti skupova, sada koristi svaku priliku za predizborne aktivnosti. Problem je utvrditi da li u njegovom slučaju takva aktivnost ikada prestaje. Odavno su na tu ‘funkcionersku kampanju’ ukazivale nevladine organizacije koje se bave izbornim procesom, ali uzalud.

Angažovanje vojske u Srbiji je dosad uvek bilo prihvaćano sa simpatijama. Čak i onda kad je ista ta vojska tenkovima krenula kroz Beograd, pa i preko Šida išla za Vukovar. Scene bacanja cveća na tenkove najbolja su slika tog odnosa. Kako se onda, kao, išlo braniti Jugoslaviju, tako se sada ide braniti građane Srbije od migranata. Uostalom, komesar za izbeglice je to najbolje opisao: ‘Vojska je u Šidu ne zato što je nečeg bilo, već da nečega ne bude.’

1/1