>

novosti logo

Kolumne Kolumne

Tako nam Bog pomogao

Ako je prisega kojom se Milanović zaklinje na Boga da će poštovati Ustav faktično samo svečani ceremonijalni akt, znači li to da mu je Ustav neobavezujući kao i Bog, ili da mu je Bog neobavezujući kao i Ustav?

- Što imamo danas? - započeo je dobro raspoloženi Jahve redovni kolegij utorkom. - Petre?

Sveti Petar je ustao, nakašljao se i počeo gluho zijevati.

- Mikrofon! - dobacio je netko s kraja stola.

- Ispričavam se - kiselo se nasmijao Petar uključujući mikrofon ispred sebe. - Dakle, sve ide po planu: koronavirus iz Kine širi se i bolje od očekivanog, nakon onih katastrofalnih požara u Australiji su katastrofalne poplave, na Filipinima je proradio vulkan Taal, zimska oluja s ledenom tučom smrzla je sedam američkih saveznih država, a posljednji izvještaji s terena pokazuju da je najezda skakavaca iz Kenije preko Etiopije i Ugande stigla u Sudan.

- A Europa, što je s Europom?

- Da, naravno, Europa. Oluja Chiara poharala je Britaniju, Francusku i Njemačku - recitirao je Petar. - Ovo će vam se svidjeti: u Frankfurtu je kran dizalice pao na katedralu.

- Ne pitam te to, nego za onaj potres.

- Da, naravno, potres - brzo je Petar otvorio svoju narančastu fasciklu. - Potres, potres, potres… evo ga: potres u Mariji Bistrici. Prošlog utorka, kako ste i naredili.

- Odlično - zadovoljno je Jahve zapalio cigaretu. - Reci, koliko?

- Šta koliko… Gospodine?

- Koliko onih, kako se zovu, Richtera? Koliko stupnjeva?

- Ah, to - lupio se Petar po čelu. - Samo čas da provjerim izvještaj, trenutak molim, da vidimo… Marija Bistrica, Marija Bistrica… evo: dakle, hm, ukupno dva.

- Dva potresa?! - skočio je Jahve. - Sjajno!

- Ne, Gospodine - obrisao je Petar maramicom čelo. - Magnituda potresa. Dva stupnja po Richteru.

- Dva stupnja?! Zajebavaš me, jel da? Reci da se zajebavaš.

- Zapravo dva zarez dva - jedva se čuo Petrov glas.

- Dva zarez dva po Richteru?! Kakav je to potres, to je manje od jednog Mercallija! Pa više bude na koncertu Miše Kovača!

- Nemojte tako, potres je zabilježila i Seizmološka služba Hrvatske - očajnički se koprcao Petar. - Pogledajte: ‘11. veljače 2020. u 11 sati i 25 minuta seizmografi Seizmološke službe registrirali su potres s epicentrom kod Marije Bistrice…’

- Nemoj me zajebavat, pa dva zarez dva bude kad ja naglas govorim! Mali mi ima tu aplikaciju, pitaj njega - urlao je Jahve. - Evo, koliko je sad?

- Sedam zarez tri - očitao je Isus s mobitela.

- Vidiš! - lupio je Jahve šakom o stol do osam zarez šest. - Ja jesam možda star, ali dobro pamtim: jesam li sutradan nakon one njihove mise na Stepinčevo, prošlog ponedjeljka u Karmelu Majke Božje Bistričke i blaženog Alojzija Stepinca, ovdje na kolegiju izričito tražio da se istog trenutka sravni cijelo to svetište? Samo to sam tražio! Jedan potres, jedan jedini, i što ste napravili? Jebena dva Richtera!

- Dva zarez dva…

- Ne seri!

Jahve je bijesno otpuhao pepeo cigarete što mu se u gnjevu prosuo po stolu. Okupljeni su uvukli glave u ramena i u strahu se pogledavali ispod obrva. U konferencijskoj sobi bilo je tako tiho da su se mogli čuti potmuli basovi iz susjednog Pakla. Onda je gluhu tišinu namreškalo vibriranje Jahvinoga mobitela.

- Ko je sad, upičkumaterinu? - ljutito je Gospodin uzeo svoj zlatni iPhone sa stola, bacio mrki pogled na displej, pa iznenada začuđeno podigao bijele obrve. - ‘Zoran Milanović’?

- Milanović? – zamrmoriše okupljeni, vidno odahnuvši što je Starome konačno nešto odvuklo pažnju s jebenog potresa.

- Aha. Poruka od Milanovića.

- I? Šta kaže?

- Ništa. ‘Tako mi Bog pomogao.’

Tako je ovoga utorka izgledao redovni kolegij u kabinetu Gospodina Boga. Sva su se nebesa čudom čudila poruci novog predsjednika Republike Hrvatske, velika se teološka rasprava zbog Milanovićeva poziva u pomoć povela kad je Jahve bijesan napustio kolegij.

- Čekaj, čekaj - započeo je Petar. - Potpada li ‘Tako mi Bog pomogao’ od ateista Zorana Milanovića u ono ‘Ne izusti ime Gospodina Boga svoga uzalud (Izl 20,7)’? Ili Milanovićevo ‘Tako mi Bog pomogao’ ne potpada u ‘Ne izusti ime Gospodina Boga svoga uzalud (Izl 20,7)’ zato što je ateist? Kako sad to ide? Toma?

- Nema veze, to je formalna zakletva - ubacio se Toma Akvinski. - Imaš to u Ponovljenom zakonu, 6, 13: ‘Gospodinu iskazuj poštovanje, njegovim imenom polaži prisegu.’ Jesam li u pravu, Mojsije?

- Naravno da jesi, ali podsjećam da sam stih 6, 13 započeo s ‘Boj se Gospodina, Boga svoga’ - ispravio ga je Mojsije. - Zato je pravo pitanje boji li se Milanović Boga? Ako se boji, nije ateist, a ako se ne boji, prisega ne važi. Jednostavno.

- Tako je - javio se Isus. - Upravo zato sam još u onom govoru na Gori lijepo rekao: ‘Čuli ste da je rečeno starima: ‘Ne zaklinji se krivo, nego izvrši Gospodinu svoje zakletve.’ A ja vam kažem: ne kunite se nikako!’ Je li tako bilo, Mate?

- Točno tako, učitelju. To je kod mene, 5, 33 – prisnažio je Matej. - I još ste kasnije dodali, ‘Vaša riječ neka bude: da, da – ne, ne. Što je više od toga, od Zloga je!’

- Da, ali ja sam to kasnije ipak malo pojasnio i prilagodio - oprezno se uključio Pavle. - Tako da po mome zakletva na ime Gospodinovo važi, recimo, kod ugovora i na sudu. Ili, nemam pojma, na inauguracijama.

- Čekaj, koga si pitao? - popizdio je Isus. - Pa što ja onda govorim ljudima ako ćeš ti kasnije reći, ‘znate, Isus nije baš tako mislio’?! Ovo je nečuveno. Tata!

- Oprosti, učitelju, ali morao sam - širio je ruke Pavle. - Znaš li kakav bi kaos bio da nisam to napravio?

- Da, pa se sad i Zoran Milanović zaklinje na Boga!

- I Hitlerova zakletva je počinjala s ‘Ich schwöre bei Gott diesen heiligen Eid’, a završavala ‘so wahr mir Gott helfe’ - dobacio je papa Pio XII. - Samo kažem.

- Ja bih ipak bio oprezan s tim premisama - nastavio je Toma. - I sam Gospodin Bog se, što sam ja izbrojao, najmanje četrdeset puta zakleo na samog sebe. Eno kod Ezekiela: ‘Tako ja živ bio!’ Abrahamu je obećao umnožiti potomstvo riječima: ‘Zaklinjem se samim sobom.’ Osim ako Jerko nije nešto krivo prepisao.

- Nisam! - javio se Jeronim.

- Molim lijepo. Znači li to onda da se Gospodin boji sam sebe? Mislim, koji je smisao Jahvine zakletve?

- To je zapravo vrlo dobro pitanje - upao je Martin Luther.

- Ne, vrlo dobro je pitanje: koji je smisao Milanovićeve prisege? - uletio je Petar.

- Nikakav, u tome i jest stvar - dobacio je netko.

- Tko si sad ti?

- Jadranko Crnić, ja sam ovdje relativno novi. Po rješenju Ustavnog suda Republike Hrvatske iz 2017., o onoj građanskoj tužbi zbog Boga u prisezi, citiram, ‘čin davanja svečane prisege predsjednika faktično je samo svečani ceremonijalni akt’.

- Samo svečani ceremonijalni akt?! - podviknuo je Mojsije. - Zašto to meni nitko nije rekao?

- Ne gledajte mene, ja nemam ništa s tim - požurio je Pavle.

- Čekaj, ako je prisega kojom se Milanović zaklinje na Boga da će poštovati Ustav faktično samo svečani ceremonijalni akt, znači li to da mu je Ustav neobavezujući kao i Bog, ili da mu je Bog neobavezujući kao i Ustav? Toma?

- Znači - kratko je odgovorio Akvinski.

- U jebote, Stari će popizdit.

- Vi kako hoćete - digla je obje ruke Djevica Marija - ali ja više ne zataškavam potrese. Zajebi to.

1/2