Da li je rat u Ukrajini poremetio, i ako jeste koliko je poremetio vanjsku politiku Srbije sedenja na bar dve stolice? Može li odluka da se ne pridruži sankcijama Ruskoj Federaciji uticati na evropsku perspektivu Srbije?
Sigurno da ju je poremetio, pošto ruska agresija na Ukrajinu predstavlja verovatno najznačajniji događaj u Evropi od kraja hladnog rata, odnosno ključnu vododelnicu oko koje će se formirati međunarodni odnosi. U suštini, javlja se podela na "njih" i "nas" koja će homogenizovati spoljnopolitičke pristupe u okviru EU-a i primorati uniju da više govori jednim glasom. Tu će Srbija zaista morati da bira u jednom momentu, da li da se opredeli za suštinsku neutralnost – odnosno ne samo vojno, već i političko nesvrstavanje – i u perspektivi odustajanje od procesa EU integracije, ili će se opredeliti za korenitu promenu politike, u pravcu EU-a, delujući kao suštinski faktor stabilnosti u regionu, uz suštinsko zalaganje za unapređenje odnosa u regionu. Moguća je i neka međuvarijanta, koja bi se ogledala u postupnom otvaranju za pristup EU-u, ali i uz određenu koordinaciju sa Rusijom. Ali kratkoročno, mislim da je ovo više kupovina vremena, dok ne prođu izbori, i ne reše se pitanja vezana za ruski uticaj u državi – šta raditi sa Naftnom industrijom Srbije čiji je većinski vlasnik Gazprom, pitanje Turskog odnosno Balkanskog toka, Banatskog dvora, Rusko-srpskog humanitarnog centra i tako dalje – ako i postoji namera da se reše, odnosno ako to uslovi dozvole. Raskid sa Rusijom, ili barem delimičan raskid, koji su neki očekivali svakako može u ovom momentu, odnosno nakon izbora, da bude manje bolan.
Kako gledate na mogućnost da se dodatno zakomplikuju odnosi u regionu zbog različitih pogleda na rat u Ukrajini i odnosa sa Rusijom?
Verovatno postoji namera nekih strana da "profitiraju" označujući Srbiju kao nepouzdanog partnera i agenta Rusije. Već smo to videli iz najava koje dolaze iz Prištine. Srbija zaista jeste u nezahvalnoj poziciji, za koju je delom i sama kriva, ali postoje mogućnosti i opcije da iz njih izađe, pre svega kroz jače naslanjanje na SAD, a potom i EU. Ali to ima svoju cenu. S druge strane, neki od "neodgovornih" igrača u Bosni i Hercegovini, a tu mislim na sve tri strane, mogu da forsiraju politike koje bi bile usmerene na njihove "sitne dobitke", koje bi mogle da prouzrokuju nestabilnost.
Mogu li ruska priznanja otcepljenih ukrajinskih regiona uticati na rešavanje statusa Kosova, jer tu paralelu povlače i u Rusiji i može li to dovesti i do destabilizacije u BiH, zbog paralele koje sa Kosovom povlače u entitetu Republika Srpska?
Sve je moguće. Paralela sa Kosovom nije nova, i Putin ju je posredno povukao već sa priznanjem nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, a direktno sa Krimom, i sada sa Donbasom. Nezavisnost Kosova je primer koji će još dugo praviti izazove na evropskom kontinentu i zato bi bilo poželjno da se on reši u međusobnom dogovoru Beograda i Prištine. Vidimo da je Putin pokušao i da opravda priznanje nezavisnosti humanitarnom krizom u Donbasu, što je isto eho kosovskog slučaja. Sa druge strane, u BiH mi se čini da veću opasnost predstavljaju etnonacionalističke politike svih lidera, bile one otvorene ili zamaskirane u građanske priče. Oni umesto da smiruju situaciju, još više je potpaljuju, pošto odvlače pažnju sa ekonomskih problema, ali i njihove nekompetentnosti. Kako je najlakše biti nacionalista u politici, tako je i najlakše kvalifikovati se u podršci za jednu ili drugu stranu u ukrajinskom ratu, odnosno šire u sukobu Rusije i Zapada, i tako postati ili ostati poželjan igrač. Ali će neki od njih, uključujući i vlast u Banjaluci, verovatno uvideti da je neproduktivno otvarati do kraja velika pitanja u momentu kada se Zapad homogenizuje. Ali sa druge strane, moramo videti i kako će se oružani sukob u Ukrajini razvijati. Iznenađenja su moguća, a nestabilnost će dugo trajati. Za bosansku krizu odnedavno je faktor postala i Kina, koja ima svakako i vlastite interese, a i od stava Kine će zavisiti kako će se ukrajinska drama razvijati.
Koliko ovakvo sužavanje manevarskog prostora može uticati na izborni rezultat Srpske napredne stranke na izborima zakazanima za 3. aprila uzevši u obzir da je i dobar deo opozicije proruski orjentisan?
Mislim da ne puno, pošto Srbija gotovo sigurno ništa neće uraditi do izbora. Proruski deo opozicije je i dalje paralisan Vučićevom catch-all politikom, koja je od svih uzela sve. Stoga će on i najverovatnije čekati izbore, da ni oni ne bi mogli da kapitalizuju na eventualnom raskolu, a demokratska opozicija teško da može da kapitalizuje na izborima, bez neke ozbiljnije packe sa Zapada, koje verovatno još neće biti. U ovom momentu, Zapadu je bitnija stabilnost, a to za sad Vučić može da garantuje za Srbiju. Ali ne isključujem neke lokalne varnice, na primer na severu Kosova, za koje on možda i neće biti odgovoran, ali će svejedno morati da reaguje.
